Mediji civilnog društva šansa za informisanje mladih

Mediji koji su namenjeni mladima u Srbiji kaskaju za njihovim stvarnim potrebama. Trenutna slika omladinskog informisanja izgleda ovako: staromodne emisije, manjak interakcije na internetu i društvenim mrežama i obraćanje mladima preko platformi koje oni više ne koriste.

Rezultati istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) sprovedenog 2015. godine, otkrili su da mladi u našoj zemlji u proseku na internetu provedu više od tri sata dnevno, a svega 0,7 odsto njih uopšte nema pristup internetu.

Illustration: Google

Činjenicu da su mladi na netu i da se tamo moraju nalaziti i njihovi mediji potvrdila je generalna sekretarka KOMS Marija Bulat. "Mladi su dosta više na internetu i tu su pronašli svoj medijski prostor. Više nego u tradicionalnim medijima na interentu postoje određeni portali ili emisije na YouTube-u koje mladi prate i čini mi se da tu leži ključ njihove informisanosti o kojoj toliko pričamo, a koja je još uvek nedovoljna kada sagledamo celokupan medijski prostor", objasnila je Marija za O radio.

Prema njenim rečima, medija koji se bave temama od značaja za mlade u sferi tradicionalnih ima malo, a pogotovo nema onih sa nacionalnom frekvencijom, televizija, radio stanica i slično. "Tu se može marginalno naići na programe koji mlade zanimaju, a još manje na programe koje upravo ti mladi kreiraju. Čini se da te teme nisu dovoljno atraktivne, ali situacija se pomalo menja kada pogledamo lokalni nivo. Tu stvari dosta zavise i od lokalnih udruženja za mlade i razvijenosti omladinskig sektora", ispričala nam je Marija.

Ako pogledamo trendove u svetu, omladinski mediji izgledaju više poput platforme VICE ili recimo sajta Mashable, koje se, osim izborom odgovarajućih kanala, obraćaju mladima i na njima svojstvenom jeziku. Neke od najvećih medijskih kuća na svetu, poput BBC-ja ili CNN-a, od nedavno imaju svoje Snapchat naloge, gde inovativno izveštavaju o veoma ozbiljnim temama. Ovim trendovima vodi se i O radio, ali ostaje pitanje kako da se informisanje prilagođeno mlađoj publici proširi na sve sfere.

Medijski stručnjak Norbert Šinković kaže da velika šansa za poboljšanje medijske slike za mlade u Srbiji u skladu sa svetskim trendovima, leži u osnivanju medija civinog drštva.

"Naš zakon otvara mogućnost omladinskim organizacijama da osnivaju i registruju svoje medije. To su najčešće multimedijalne internetske platforme, koje razmišljaju drugačije od tradicionalnih medija. Šansa da ovakvi projekti poprave sliku omladinskog izveštavanja leži i u činjenici da uređivačku politiku, programski deo, teme i ideje mogu da vode upravo mladi, koji bi se u tom slučaju obraćali svojim vršnjacima. A oni najbolje znaju šta ih zanima i na koji način to da prezentuju kako bi zainteresovali svoju ciljnu publiku", ispričao nam je Norbert.

Upravo jedna ovakva platforma osnovana je u Beogradu 2009. godine, a Srpska naučna televizija (SNTV) počela je sa radom 2012. Ovo je jedna od prvih neprofitnih televizijskih stanica civilnog društva u Srbiji, a njen urednik i direktor Živojin Petrović kaže da je ideja i cilj podeliti znanje koje su stekli sa drugim mladim ljudima spremnim da rade u medijskoj industriji.

"Kao što možete primetiti, od 142 registrovane televizije u Srbiji, retko koja prati trenodve mladih, posebno kada se radi o savremenim tehnologijama. Mi smo kao televizijska stanica civilnog društva, željni i voljni da kloniramo ovaj projekat i prenesemo znanje mladima kako bi i oni zakoračili u svet medija. Mislim da je budućnost medija takva da će svako od nas biti dopisnik, reporter, novinar i da će svako moći da učestvuje u kreiranju nekog medija", kazao je Petrović.

Srpska naučna televizija (foto: kozmetika.edu.rs)

SNTV je osnovana kao projekat udruženja "Komitet znanja Srbije" (KoznaS) koje okuplja mlade akademce, stručnjake, entuzijaste, naučnike i umetnike, sa idejom da kreiraju moderno i inovativno društvo u Srbiji, spremno na promene na promene i zasnovanona znanju. Kako su naveli na svom sajtu, misija SNTV je da kvalitetnim i zanimljivim programskim sadržajima radi na popularizaciji obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti.

Direktor Petrović je objasnio da je ideja za osnivanjem televizije došla upravo zato što drugi mediji nisu baš u potpunosti bili voljni da promovišu rezultate i sve ono što mladi naučnici, okupljeni oko udruženja, rade.

"Tako je došlo do potrebe da mi osnujemo sopstveni medij i da onda uz pomoć njega promovišemo sve te mlade ljude. Televizija je nužni proizvod problema koji smo tada videli, a to je da drugi mediji nisu raspoloženi za lepe i pozitivne vesti genijalaca i kreativaca koji deluju u oblasti nauke i kulture", ispričao je Popović.

Danas su internet, besplatni alati i tehnika za proizvodnju medijskog sadržaja veoma lako dostupni, a potrebna je samo volja, inicijativa i posvećen rad. Zakoni i struka su na strani onih koji će svojim zalaganjem doneti budućnost omladinskog izveštavanja.

M. Leđenac