Mladi u Srbiji gase televizore: tradicionalni mediji gube trku s internetom

Mladi u Srbiji više skoro uopšte ne gledaju televiziju, novine su im potpuna nepoznanica, a radio medij koji slušaju u automobilima. Niz istraživanja posledjih godina pokazuje rast trenda informisanja mladih na društvenim mrežama, ali pobuna studenata pogurala je ovaj trend u velikoj meri.

Foto: Arhiva Oradija

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz avgusta ove godine pokazalo je značajan pomak u toj oblasti.

"Pitali smo mlade koji im je glavni izvor informisanja. Oni se danas dominantno informišu putem društvenih mreža. Njih 76,7 odsto je to navelo", rekla je generalna sekretarka KOMS-a Milica Borjanić, predstavljajući rezultate istraživanja.

Rezultati su pokazali, dodala je Milica, da mladi sada gotovo i ne koriste novine i televiziju za informisanje.

"Porast informisanja preko društvenih mreža iznosi blizu 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, naglasila je Milica.

Mladi, dakle, preferiraju društvene mreže kao izvor informacija, a broj onih koji se isključivo na taj način informišu lagano je rastao iz godine u godinu, da bi dodatno ubrzao tokom studentskih protesta.

Potpuno drugačije istraživanje od KOMS-ovog predstavila je u januaru ove godine Novosadska novinarska škola. Publikacija se zove: "Pristrasnost medija, zakonski izazovi i borba za slobodu".

Autorke istraživanja, Teodora Koledin i Valentina Sigeti, posvetile su ga budućnosti medija. Posmatrale su opštu populaciju, ali su u nekoliko navrata izdvojile mlade.

Rezultati tog istraživanja pokazali su da mladi uzrasta od 15 do 29 godina preferiraju društvene mreže kao primarni izvor informacija, dok su onlajn portali drugi izbor.

"Ovi trendovi su ostali konzistentni tokom poslednje tri godine, prema istraživanjima", kaže Teodora Koledin.

Generalno, najpopularnije društvene mreže u prvoj polovini 2024. godine bile su Fejsbuk, Instagram i Jutjub.

"Kod mladih su preferencije bile nešto drugačije. Na prvom mestu je Instagram, zatim Jutjub i Fejsbuk. Prosečno vreme provedeno na društvenim mrežama iznosilo je 91 minut dnevno, dok su mladi provodili značajno više, do 132 minuta dnevno", objasnila je Teodora.

I ranijih godina društvene mreže bile su glavni izvor informisanja za mlade, ali u znatno manjoj meri nego u godini pobune.

KOMS je u Alternativnom izveštaju o potrebama mladih za 2024. godinu objavio da se više od 60 odsto mladih, uzrasta između 15 i 30 godina, informiše putem društvenih mreža, koje su im primarni ili jedini izvor informisanja.

Mladi sve rade na telefonima: uče, gledaju filmove i serije, prate portale i medijske kuće na društvenim mrežama, bilo da je reč o Instagramu ili TikToku. Preostala trećina se najviše informiše putem internet portala, dok se televizija koristi u malom procentu, a novine još manje, pokazalo je istraživanje.

Ako se vratimo još malo unazad, u 2023. godinu, Alternativni izveštaj o potrebama mladih KOMS-a pokazao je da se mladi dominantno informišu putem društvenih mreža. Procenat je tada bio 59 odsto,  za jedan manje nego sledeće godine. I te godine mladi gotovo da nisu koristili novine i televiziju za informisanje.

U svakom od ovih istraživanja, kao razlog za ignorisanje televizije i novina, mladi su navodili da ti mediji ne emituju sadržaje koji ih zanimaju i da im nedostaju emisije zabavnog, kulturnog i naučnog karaktera, namenjene njihovom uzrastu.

Kanali za komunikaciju poslednjih godina bili su Instagram direktne poruke, WhatsApp i Viber. Korišćenje Fejsbuk mesindžera, kao i društvenih mreža u celini, je u padu, dok je aplikacija koja je zabeležila najveći relativni rast – Telegram, naročito u aktuelnoj godini.

Postoji još jedan podatak koji, na alternativan način, pokazuje pad zainteresovanosti novih generacija za tradicionalne medije, ali iz drugog ugla.

Istraživanje Novosadske novinarske škole donelo je jedan kontradiktoran podatak: iako se broj medijskih radnika u Srbiji iz godine u godinu povećava, broj mladih koji su zainteresovani za tu profesiju ili upisuju studije novinarstva i komunikacija na državnim univerzitetima smanjuje se u poslednje tri godine.

"Oko 369 studenata upisanih na prvu godinu osnovnih i master studija na tri državna fakulteta u školskoj 2023/2024. godini, u poređenju sa 372 studenta godinu ranije i 379 studenata dve godine ranije. Pad upisa mogao bi biti odraz sve neprijateljskijeg okruženja za novinare u Srbiji, gde sve veći broj napada i pravnih pritisaka ovu profesiju čini manje privlačnom mladima", kaže Teodora Koledin iz NNŠ-a.

Budućnost novinarstva i mladih novinara u Srbiji značajno je pod uticajem loših uslova rada i činjenice da su plate novinara uglavnom ispod nacionalnog proseka, uz slabe ili neaktivne novinarske sindikate, zaključak je istraživanja NNŠ-a.

Katedra za žurnalistiku u Novom Sadu ove godine je upisala 35 brucoša na Novinarstvo i isto toliko na smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Šefica katedre, Smiljana Milinkov, kaže da je ta katedra jedna od samo dve na Filozofskom fakultetu koje su ispunile kvotu, ali da je broj zainteresovanih bio manji nego prošle godine.

"To je posledica više trendova. Manji je broj studenata uopšte u Srbiji svake godine. S druge strane, upis je ove godine bio pod vanrednim okolnostima", objašnjava profesorka Milinkov.

Upitana kako komentariše skok procenta mladih koji se informišu isključivo putem društvenih mreža, sa 60 na čak 76 odsto, ona kaže da je to direktna posledica studentskih protesta i odnosa većine medija u Srbiji prema njima u poslednjih devet meseci.

P. Klaić