Svašta može biti džez i džez može biti svašta

Kad se među mladima pomene džez, retko ko ne pomisli na muziku iz prve polovine prošlog veka i na nešto što je staro, neprivlačno za publiku tog doba. Međutim, da ste posetili Nišvil ove godine imali biste priliku čujete The Big Band Grosuplje iz Slovenije i da vidite kako mladi džezeri stvaraju energičnu atmosferu. 

Članovi ovog džez orkestra su mladi ljudi koji razbijaju stereotip da je džez "samo za stare". Oni imaju kombinovani big band program, ali i tematske programe posvećene legendama džeza poput Franka Sinatre, Duke Elingtona i Ele Fitzgerald. Između tonske probe i konferencija za novinare dirigent Klemen Kotar porazgovarao je kratko sa ekipom Oradija o mladima u džezu, ali i razlici u regionu u džez muzici.

Zašto ste izabrali Nišvil?

To je zapravo dobar timbilding za big bandove i promocija, kao i prilika za druženje. Videli smo da je Nišvil super džez festival, otvoreniji od ostalih festivala u tom, džez smislu i onda smo rekli "može". Što se tiče programa, predložili smo nekoliko izvođača, a organizatori su izabrali Elingtona, što je super.

Šta bi mlade moglo da privuče u džezu?

Sigurno mladi koji studiraju muziku na konzervatorijumima i članovi su brass bendova. Oni mlađi koji su kod nas u brass bendovima, vide big bend kao neku nadogradnja. Ima više koncerata nego brass bend, program je malo teži i jako uzbudljiv u tom smislu. Stvarno se puno radi. Tu nema milosti. To su probe svake nedelje, mi probamo ponedeljkom. Što mlađi sastav, to je mlađa i publika, to je sigurno, pošto svi imaju drugare i drugarice koji idu na koncerte i to vrlo rado idu na koncerte, nije onako "na teranje". Sa druge strane, mi pravimo programe koji su jako zanimljivi.

Džez nije jedan žanr, to je jedna vrlo otvorena muzika, svašta može biti džez i džez može biti svašta. Mi radimo na tome da sviramo onaj stariji džez, da bude kao temelj kuće na kojim se može graditi i sviramo ovaj noviji koji možda uzima stvari iz istočne muzike, iz američke muzike, možda iz Afrike, rade se tu super stvari.

Koja je razlika između srpske i slovenačke scene u džezu?

Srbija generalno ima odličnih džez muzičara, tu je Adam Klem koji sada živi u Sloveniji, pa Sava Miletić, Marko Đorđević, to su svetske face. Mislim da baš dobar džez živi u Srbiji. Kod nas je malo više institucionalizovano.

I, koji je bolji?

Da budemo iskreni, voleli bismo da imamo vaše muzičare.

Kako, po vašem mišljenju, zavoleti džez?

Dati sebi priliku, slušati više varijanti džeza. Nije sve za svakog ali probati i čuti različite vrste džeza i ono što je jako bitno, slušati uživo muziku, to je neko iskustvo.

S.P.