Društvo / Intervju
Rush to Relax: Nije nam bitno da živimo od muzike, već za muziku
Rush to Relax je indie sastav iz Ljubljane. Cela ideja krenula je kao solo projekat Damjana Manevskog koji je 2019. godine izbacio debitantsku kasetu. Nakon toga je objavio nekoliko singlova, a onda su se projektu priključili Jan Cizej na bas gitari, Erik Kerpan na gitari i Vasja Onič na bubnjevima, pa Rush to Relax trenutno nastupa kao kvartet. Nedavno su objavili novi album "Misli" koji trenutno promovišu na balkanskoj turneji.
foto: Neža Bukovec
U okviru turneje nastupali su i u Novom Sadu, u CK13, gde smo i razgovarali sa Damjanom.
Imali ste turneje po regiji i ranije. Kakvi su ti utisci sa tih turneja i šta očekuješ od ove sada?
Projekat je počeo 2019. godine, tada je izašao prvi album. U tom periodu sam nastupao solo i bilo je sve lakše – svirati koncert, ići na turneju. U septembru te godine sam prvi put kao Rush to Relax svirao u Novom Sadu. Lepo je biti u ovom našem regionu i svirati, upoznati ljude koje zanima muzika i koji žele da imaju neki doprinos na sceni. Činjenica je da najviše sviram na Balkanu, i sa Rush to Relax i sa drugim bendovima, i moram da kažem da se osećam super. Volim da idem na turneje. Imamo sreću da ovaj put dolazimo kombijem, što znači da nosimo svu opremu sa nama i onda je sve lakše. Ne zavisimo od klubova, nego možemo sami da se postavimo.
Nedavno ste objavili album "Misli". Koja je bila ideja albuma, šta ste hteli njime da kažete?
Inspiracija je sve što se dešava oko nas u poslednje tri godine. Otkad je izašao prvi album desilo se svašta u našim životima i ljudima oko nas. Jednostavno nas inspiriše sve ono što se svakodnevno dešava oko nas, i dobro i loše. Probudiš se jedan dan, povede te neka melodija, tekst, misao i onda napišeš celu pesmu. Ima mnogo stvari koje su se desile. Izgubili smo neke prijatelje, desile su se svadbe. I dobre i loše stvari koje su se desile u ovom periodu bile su inspiracija za ovaj album.
Treći put svirate u Novom Sadu. Kako vam se čini ovde?
Novi Sad je uvek super. Tu sam prvi put bio sa bendom Molokai dok sam bio u srednjoj školi. Tada smo imali 18 godina i nakon što smo maturirali otišli smo na turneju. Moj ćale nas je vozio. Bili smo klinci, ali bilo nam je super. Tada smo prvi put svirali u Novom Sadu i od tada nam je uvek bilo super. Uvek smo dobili dobar odgovor od strane publike.
Zanimljivo je da si iz Makedonije, a životni put te je odveo u Ljubljanu. Kako je do toga došlo?
Dosta je jednostavna bila ta odluka kada pogledam unazad. Dosta naivna, možda. Završio sam srednju školu i došao je red na fakultet. Jedna opcija je bila Skoplje, a druga da idem u Ljubljanu gde je sestra živela i studirala. Sviđao mi se taj grad, bio mi je veći izazov. Želeo sam da završim dobar faks, da probam šta mogu u tom području da uradim. Ljubljana nije bila tako daleko, odlučio sam tamo da se preselim i tu sam završio fakultet. Završio sam potom magistarske studije, sad sam skoro i doktorirao. U mom životu su muzika i matematika glavne stvari koje idu paralelno. Sada je fokus na muzici, a onda u drugom periodu na matematici. Zaposlen sam na Medicinskom fakultetu i radim kao asistent u području biostatistike.
Slušajući vaše pesme primetio sam nostalgični zvuk, a opet zvuči moderno. Šta te inspiriše kad uzmeš instrument i kreneš da pišeš?
Dosta ljudi priča o nekoj nostalgiji, ali ne doživljavam sebe kao nostalgičnog tipa. Glavna inspiracija mi je muzika sa ovih naših prostora, od Makedonije do Ljubljane. Ceo ovaj naš kraj je uvek imao dobru muziku, od narodnjaka do rokenrola. Mislim da je to glavna inspiracija, ali uvek nas je zanimalo i šta rade bendovi po Americi, Australiji, Ujedinjenom Kraljevstvu... Mi smo sve vreme bend koji radi u nezavisnoj underground sceni. Nikada nismo imali ambicije da postanemo rok zvezde. Jedostavno smo iskreni sa našom muzikom i bitno nam je da dođe do ljudi koje muzika stvarno zanima. Nije nam bitno da živimo od muzike, bitno nam je da živimo za muziku. Takav je naš odnos prema muzici i tako stvaramo.
OBRATI PAŽNJU
Indie scena je u ekspanziji kod nas u regionu koliko sam mogao da primetim po bendovima. Kako ti objašnjavaš porast te scene odjednom i da li je uopšte odjednom?
Svaka nova generacija nađe neki svoj zvuk i ima ambicije da pokaže da stvara nešto dobro i bitno i da ovi matori nemaju pojma. To se dešava svakih nekoliko godina. To se dešava i u Srbiji, bila je scena sa Hali Gali pre nekoliko godina u Beogradu. Vidim da se stalno pojavljuju dobri bendovi po celom Balkanu i baš nam je drago što imamo priliku da sviramo sa takvim bendovima. Skoro smo svirali sa bendom Čuvarkuća iz Osijeka. Super je, jer smo na sceni koja je sve vreme sveža. Pojavi se neki novi zvuk, pojave se novi klinci koji imaju veću ambiciju. Ja imam 28 godina i malo se osećam staro, jer ovi mlađi nisu toliko umorni, imaju energiju. To me isto inspiriše, da budem svestan da nisam tako star, da moram još da se trudim i radim to što želim, a muzika je stvarno nešto što želim da radim.
Damjan Manevski
Gde vidiš Rush to Relax za nekih pet godina? Imate li neke ciljeve, ambicije?
Sad smo objavili novi album i nadam se da ćemo uspeti da dođemo do što više ljudi, da nam se otvore neke nove prilike. Sa ovim novim albumom smo se baš potrudili. Glavna stvar je da smo ga snimili sami u našem prostoru za vežbanje. Jedino smo master radili u inostranstvu. Mislim da zvuči baš kako bih želeo da zvuči, možda prvi put u životu. Kao da su sve sve kockice poklopile i napravili smo nešto što nas reprezentuje u najboljem svetlu. Sad je izašao album, uskoro dolazi ploča i nadam se da ćemo da napravimo neki renome. Da nam otvori nova vrata, da lakše bukiramo koncerte, da možemo da idemo na dužu turneju, da kupimo bolju opremu. Sve što zaradimo investiramo u sebe. Ovaj album je zanimljiv jer smo uspeli da dobijemo tri izdavača. Jedan je iz Beograda – Pop Depresija, drugi Look Back and Laugh iz Ljubljane i treći Hidden Bay Records iz Francuske. Ali, to su sve mali izdavači. Možda bi bilo super da za sledeću ploču dobijemo još većeg izdavača. To su neki naši snovi i sa tim mindsetom idemo dalje.
S. Rudakijević
