.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Intervju

Sačuvajte ono što vredi

10.03.2018.

Novosadski reditelj Petar Jovanović u svojoj poslovnoj karijeri može se pohvaliti veoma uspešinim radom na više frontova, bilo da je u pitanju pozorište, TV ili rad na kompjuterskim igricama. Najnoviju predstavu u njegovoj režiji, pod nazivom "Bilbord", možete pogledati na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. 

.

Foto: Facebook

"Predstava 'Bilbord' Majkla Vukadinovića premijerno je izvedena 25. januara ove godine na Kamernoj sceni SNP-a. To je koprodukcija Plus teatra sa SNP-om, ali su uslovi bili zaista na visokom nivou kako i doliči našem nacionalnom teatru. Smtaram da smo, s druge strane, estetskim i ostalim kriterijumima odgovorili na norme ove kuće", ispričao nam je Petar na početku razgovora.

Kako je došlo do te saradnje?

"Bilbord" je praktično nastavak saradnje između Strahinje Bojovića koji je osnivač Plus teatra i SNP-a, nakon veoma uspešne predstave "Bog masakra" iz 2014. godine, ne sećam se tačno (smeh). Ta predstava se i dalje igra, a poklopilo se sa planom i programom za ovu godinu na Kamernoj sceni SNP-a.

Da li si zadovoljan urađenim poslom? 

Ne volim mnogo da pričam o tome koliko sam zadovoljan, jer uvek mislim da može bolje, nikad nisam potpuno zadovoljan. Možda je to neko moje malo prokletstvo, ali daleko od toga da sam nezadovoljan i da ovu predstavu ne treba gledati. Zanimljivo je i da sam ja predstavu pogledao više puta, što realno ne moram da radim, nakon što smo je postavili (smeh). To je savremeni američki komad i najbolje prolazi kod mlađe publike. Nije to isključivo, nema nekih specifičnosti i nerazumevanja, ali mladi su valjda već odrasli u toj kulturi, globalnoj, o kojoj ova predstava i govori. Neće starija publika biti razočarana, nije predstava niti vulgarna, niti hermetična, ni nerazumljiva. Priča je sa kojom može svako da se identifikuje.

Koje bi svoje predstave iz prethodnog rada izdvojio?

Teško je reći, ali mislim da mi je nekako najdraža ona koju sam radio u decembru prošle godine u Narodnom pozorištu u Subotici, "Govorna mana" Gorana Markovića. U pitanju je možda više moj osećaj, nakon završenog posla i celog procesa nastajanja predstave, utisak koji odatle ide je nekako najbolji. Ostvario sam vrlo specifičnu saradnju sa glumcima, njih je svega troje, kao i u "Bilbordu", dosta su slične po tom pitanju, čak se i tema nekako naslanja jedna na drugu. Mislim da je "Govorna mana" toliko ostavila utisak na mene, jer glumci i ja nismo previše razgovarali a odlično smo se razumeli. Pričali smo mnogo o tekstu, ali sam čin stvaranja je protekao prilično intuitivno, stvorili smo neko poverenje.

predstava bilbord

Iz predstave "Bilbord"

Angažovan si u nekoliko različitih vrsta umetnosti: pozorište, film, TV, igrice… Gde se ipak najbolje osećaš?

Definitivno je to pozorište. Nekako sam tu najslobodniji. Možda bi neko mogao to da mi zameri, jesam svaštar, jer kada dugo boravim u nečemu onda me to brzo istroši, zamori. Važi to i za pozorište, ali sam u poslednjih nekoliko godina radio onoliko koliko mi odgovara. Kada bih imao recimo šest premijera godišnje, mislim da bi mi se i pozorište smučilo. Taman imam vremena da se očistim i krenem u novi projekat.

Kada je reč o kompjuterskim igrama, kako teče proces nastanka, šta je bio tvoj deo, konkretno?

U kompaniji u kojoj sam radio, u tom momentu bilo je oko 150 ljudi, to je jedan glomazan sistem. Pravljenje igrica je na momente složen i neuhvatljiv proces jer uključuje ogroman broj ljudi. Konkretno, ja sam radio u cinematic timu koji je radio animacije i, recimo, trejlere za igrice, making ofove, itd. Moj tim se bavio samo video delom, dok svaka igra opet ima svoj tim. Nama je stizalo parcijalno, od svih igrica koje se u tom mometnu prave. Znam kako sve to funkcioniše, ali nisam imao priliku da radim u nekom indie timu sa malim brojem ljudi gde možeš da ispratiš sve od početka do kraja.

U pozorištu si se oprobao u raznim žanrovima, jedan si od tvoraca pozorišne predstave "Državni posao". Koliko je bilo teško staviti na scenu ono što je već duže vreme bilo na malim ekranima?

Mi smo radili prvu pozorišnu predstavu "Državnog posla", nakon njihovog višegodišnjeg iskustva na TV-u. Oni su bili verzirani i formirani kao TV lica, vladali su kadrom i kamerom, ali na sceni je potpuno druga priča. I meni i njima je to bio težak zadatak, zahtevan. Trebalo je usvojiti pravila drugog medija, scene, načina govora, kretanja na sceni… Sve to jako liči na ono što su do tada radili, ali realno nema veze jedno sa drugim, iz tehničkog ili zanatskog ugla. Do kraja smo napravili odličnu predstavu, iako je početak bio vrlo naporan, uspeli smo da, u prijateljskoj atmosferi privedemo posao kraju, odnosno premijeri.

predstava bilbord

Iz predstave "Bilbord"

Na koji način biraš glumce sa kojim ćeš raditi?

Trudim se da radim sa glumcima koji nisu naporni. Gledam da odaberem profesionalce i da su ok ljudi, Možda sam malo konfomrista po tom pitanju, ali ne mogu da stvaram u negativnoj atmosferi ili iz konfilkta. Mene to ne motiviše.

Šta bi savetovao budućim, mladim kolegama, šta je najvažnije u tvom i njihovom budućem poslu?

Nezahvalno je davati savete u ovom poslu i u ovim vremenima, u kojima se, bojim se, gubi svaki etički aspekt ove profesije. I ne samo kao profesionalci već kao ljudi. Ako bih morao da dam neki savet onda je to da pokušaju da sačuvaju sve ono što vredi. To je svakako i životno pitanje. U ovom, ali i u svakom drugom poslu treba ostati čovek, što ume da bude teško.

Šta si dobro u zadnje vreme od serija i filmova pogledao, a da bi preporučio?

Pa evo, zanimljivo je da sam sinoć prvi put pogledao film "Sedam godina na Tibetu". Ne znam kako sam propustio taj film, ali eto tek sinoć sam ga odgledao. Sramota me je što ga nisam pogledao ranije i svakako bih ga preporučio. Sigurno ću ga pogledati još koji put, ostavio je jako dobar utisak na mene. To je za mene kriterijum, ako želim da ga gledam ponovo, onda je film definitivno dobar.

U kom smeru bi voleo da se kreće tvoja buduća karijera?

Zaista o tome ne razmišljam, Možda i zbog vremena i situacija u kojima sam odrastao prosto ne planiram ništa. Možda je to malo neozbiljno i nezrelo u ovim godinama (smeh), ali je realno. Imam planove za neke komade koje bi trebalo da radim, u pitanju su veliki planovi, veliki pisci, velike podele. Sve to sjajno zvuči, ali ni na šta ne možeš da računaš. Danas je sve i svako za jednokratnu upotrebu, samo je pitanje kada će ga skinuti sa rafa i staviti nekog drugog.

A da nisi reditelj, čime bi se u životu bavio?

(smeh) Znaš koliko sam puta o tome razmišljao! Šta mi je ovo trebalo? (smeh) Gedam druge ljude, sede, programiraju na primer, nije da to ne bih mogao da radim, ne mrdam iz fotelje, stižu mi neke pare. Ali problem je u tome što mene to ne zanima. Shatio sam da me zaista ništa drugo ne zanima.

Gostovanje Petra Jovanovića u emisiji Dnevna soba preslušajte na podkastu Oradija.

Jovan Marjanović

.
Atletski trener iz Novog Sada Feđa Kamasi, nakon uspešne karijere u disciplinama skok s motkom i desetoboj, nastavljajući porodičnu…
.
Novosadski bend Atheist Rap upravo se vratio sa turneje po centralnoj Evropi na kojoj je odsvirao dvadesetak koncerata u Slovačkoj,…
.
Mladi zrenjaninski glumac Dejan Karlečik osvojio je nagradu za glavnu mušku ulogu na nedavnom 68. Festivalu profesionalnih pozorišta…
Program
Kalendar događaja
Maj 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
 
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
   
Anketa

Da li su online peticije dovoljne da se nešto promeni?