Inat glavno oružje novinara istraživača

Novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE Maja Živanović dobila je prvu nagradu na konkursu Evropske unije i Novosadske novinarske škole za istraživačko novinarstvo, za seriju tekstova o dešavanjima u preduzeću "Novi Sad gas". Njeno istraživanje "Novi Sad Gas – veliki novac ispod radara države" prati gomilanje dugova ovog preduzeća uprkos dobroj naplati gasa. 

Maja je završila Filozofski fakultet u Novom Sadu, odsek Žurnalistika, radila je u više medija, uključujući i list Zrenjanin i RTV, a danas je angažovana na portalima Balkan insight i VOICE.

Radeći na slučaju DP "Novi Sad gas" Maja je naišla na potpunu tišinu u nadležnim institucijama, naročito u samom preduzeću čije je poslove istraživala. Sa druge strane, tokom istraživanja bila je izložena, kako kaže, pritiscima jer je primetila da je dvoje ljudi konstantno prate. Ona je taj slučaj i prijavila policiji, ali daljih reakcija nije bilo.

Ona za Oradio kaže da je pričom o DP "Novi Sad gas" počela da se bavi dok je pisala o Naftnoj industriji Srbije.

"Dobila sam tada neke informacije o DP 'Novi Sad gas' i počela da radim tu priču. Zainteresovalo me je to što je ovo preduzeće društveno, što znači da nije ni privatno ni javno, već u nekoj zakonskoj sivoj zoni. Ono se ponaša javno kad to odgovara direktoru kao i privatno ako mu je to potrebno. DP 'Novi Sad-Gas' naplaćuje od građana gas, ali ga ne plaća dobavljaču 'Srbijagasu'. Otkrila sam ogromne finansijske malverzacije i dugovanja. Novac odlivaju u firme povezane sa direktorom preduzeća, pa u inostranstvo i to je novac kojim on pokušava da otkupi firmu", kaže Maja

Da li si imala dokumenta kojima si dokazala ove tvrdnje ili si priču bazirala na izjavama?

Sve sam bazirala na dokumentima, zato što je druga strana bila potpuno zatvorena za mene. Dobila sam informacije, s obzirom na to da je to društveno preduzeće pa ne podleže Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, od svih institucija sa kojima su poslovali. Ukrštanjem podataka iz tih dokumenata i podataka, kao i informacija od izvora, došla sam do činjenica.

Kada govorimo o istraživačkom novinartstvu, šta je najvažnije kada počneš da radiš jednu tako kompleksnu priču?

Najvažnije je, kada te neko upozori na početku da možeš da očekuješ neprijatnosti i pita te do koje granice si spreman da ideš, da kažeš da nisi spreman ni na kakav kompromis.

Bila si praćena, primila si niz pretnji u svom radu. Kako to utiče na tvoij angažman?

Mislim da mi novinari nismo baš specifična bića i da nas to uvek razbesni, pa bude kontraproduktivno u odnosu na ono što je onaj ko preti namerio i da kod nas izaziva samo inat. To je u mom slučaju išlo dotle da sam prišla toj dvojici koji su me pratili i fotografisala ih. Nisam objavila te fotografije, ali oni znaju da ih imam i to je bilo dovoljno da znaju da me ne mogu zaplašiti tako lako.

Istraživačko novinarstvo se sa televizija i novina, gde ga ionako nije mnogo bilo, preselilo na internet. Koje su prednosti i eventualne mane ovog medija?

Prednost u mom slučaju je ta sloboda da možeš da se baviš bilo kojom temom bez ograničenja. A mana je to što zapravo ne možeš da živiš od toga. Prinuđen si da radiš i za druge medije, a da se ovim baviš u slobodno vreme, od osam sati uveče pa nadalje.

Koliki odjek te priče imaju u javnosti bez potpore tradicionalnih medija?

Ne slažem se sa onima koji misle da naše istraživačke priče treba svi ostali da prenose, da budu solidarni i slično. To je prosto pitanje tržišta i svaki medij ima pravo da radi kako želi. Ono što je super su društvene mreže i šerovanje i to nam je bitnije od ostalih medija. Koliko smo mi danas sposobni da budemo menadžeri društvenih mreža, toliko će nam i priča biti čitana.

Možda su zbog toga mladi novinari istraživači sve uspešniji u ovom poslu?

Mladi novinari su jedan poseban univerzum. Ja se njima stvarno divim, jer su se izgleda rodili sa tim društvenim mrežama, šerovima u glavi. Oni su i međusobno mnogo bolje povezani i to mi je sjajno kod njih. To je i ono što bismo mi, koji smo eventualno malo stariji, morali da naučimo od njih.

Jesi li do sada stekla utisak da istraživačke priče koje rade novinari u Srbiji prave neki pomak u društvu?

Sigurna sam da kod one druge strane izazivaju neku vrstu straha, što mi je jako drago. S druge strane, iako nema bilo kakve reakcije od njih, mi nismo ni sudije ni policajci, to je mana same države, ali ne isključujem mogućnost da će ti ljudi doći na red kod nekih novih, jer to ovde izgleda samo tako funkcioniše sa smenom političkih generacija u Srbiji.

Poslušajte i razgovor s Majom

P. Klaić