Slušajući otvorenih očiju

Boris Milanović je muzičar i producent koji živi u Beogradu. Pored radova sa bendovima Triko i Ljubavnici, Boris svoje pop snove zapisuje pod solo imenom/projektom Palms Voice. Pre nekoliko dana ovaj mladi umetnik nam je predstavio svoj drugi album "Eastern Bloc" koji je objavljen u saradnji sa Pop Depresijom i Kišobranom. Prema njegovim rečima, dovoljne su samo dve boje koje će se stopiti u jasnu sliku i muzičku impresiju.

Naslov tvog novog albuma osalnja se i na činjenicu da je retro pop zvuk ponovo vitalan, ne samo u regionu, nego i u istočnim zemljama, gde Rusija prednjači. Ima li tu neke veze ili ne?

Nemam pojma od dešavanjima na sceni u zemljama bivše Jugoslavije. To nešto što se nekada zvalo "Eastern Bloc" nije podrazumevalo Jugoslaviju, Ipak, taj pojam je nekako kolokvijalno bio zastupljen ovde. Možda zato jer smi mi uvek bili mala, prava verzija Evrope. A metaforički gledano, pesme koje sam izabrao za ovaj album su u startu bile neki ostaci u odnosu na prvo izdanje. One su bile bazirane na jednom ograničenom korpusu ideja. Dugo sam čekao neke povoljne okolnosti, a nakon tog prvog albuma ostala je gomila pesama koje tu nisu stale. Onda mi je spontano na pamet pala ta naša realnost, naše ugledanje ne nešto što je kao pravo, a što nismo mi. Možda se ispostavi da nikakda nećemo ni biti a možda i ne treba da budemo... Dakle, upravo me je takvo razmišljanje o tome šta je dobro - šta nije, šta je pravo – šta nije, to me je uvuklo u jednu takvu formulaciju za album. Manje dobra, ali ne manje vredna opcija.

Spot za pesmu "Wake Up and Go To Work"

Sviraš u sastavima Triko i Ljubavnici. Ipak je Palms Voice nešto najintimnije sa tvoje strane. Da li je, samim tim, taj projekat/bend najkomplikovaniji u tvom trenutnom rasporedu?

Definitivno je ogromna razlika između rada solo i rada sa ljudima, a jedan od razloga zašto se bavim muzikom u kombinaciji sa drugim ljudima je činjenica kako je solo rad često nemoguć i nepodnošljiv (smeh). I onda tako, malo bežiš od samog sebe, pa se sebi i vraćaš kada te umori nerazumevanje sa drugim ljudima. U mom slučaju, dešava se neko žongliranje – sa fronta na front. Što se tiče rada na pesmama za Palms Voice, uvek imam mnogo više vremena za razmišljanje. Rad sa drugima podrazuvema mentalno i fizičko podudaranje na istom mestu. Vreme moraš da uložiš, pitanje je gde ćeš ga i na koji način naći.

Da li su pesme sa novog albuma nekako povezane, jer se može osetiti  slična atmosfera među njima?

U izboru je bilo duplo više pesama/kandidata. Zaista na znam po kom sam principu odabrao kompozicije koje su ušle na album. Jesto možda malo monolitan utisak, ali, sa druge strane, možda je i postojao neki kreativni predumišljaj. Tematski gledano, to jeste dosta utemeljeno u mojim ličnim pričama koje, opet, mogu da se tumače na razne načine. Više je sve bilo eksperimentalno, a ispalo je homogeno. Šta to znači – ostaviću slušaocu da odgonetne.

Boris Milanović x 2

Da li je onda teže praviti intimniju muziku?

Ako uporedim svoja dva izdanja, prvi album je tečnije sklopljen. Imao sam uticaj kao da rasparavam neki džemper... Kao u onoj pesmi grupe Weezer (The Sweater Song). Kod "Istočnog bloka" sam imao osećaj kao da kopam rudnik. Više sam istraživao, a neretke su bile situacije gde sam mislio kako ne mogu da rešim neku pesmu. Pravio sam pauze, vraćao se kompozicijama... Od metoda sam koristio samo onu kovanicu Daj svoj maksimum. E sad, koliko je to lično... Retro zvuk ima veze sa mnom i sa mojom generacijom baš kroz taj sint pop, tu nam sežu najranija muzička sećanja. Možda zato to isplivava kao mesto gde se svi mi, u nekom svom intimnom trenutku, posvećujemo. U dosta pesama sam utkao posebne reference za koje bio voleo da ih drugi prepoznaju. Te priče su se spajale bez neke logike u jednu pesmu. Tu je i Morisi i Fanki Dži, Brdsi i Bob Dilan, razne polu poznate indi priče...

Spot za pesmu "Kissing With Eyes Open"

Da li si zadovoljan konačnim miksom albuma?

Uvek volim da svoj tonski zapis dam nekom drugom na final touch (Knez). Oba albuma sam eksterno masterovao. Volim zvučnu kolaboraciju. Šta to znači? Nekad meni te moje pesme deluju previše gusto, prenabijeno idejama i ličnom tenzijom. Krajnji proizvod mora biti muzika koja komunicira.

Često se ovakva vrsta muzike veže i za vizuelne impresije sve te retro scenografije (animacija, VHS zapis...). Koja bi slika odgovarala naslovu "Eastern Bloc"?

Ne mogu da kažem da imam naročito jak vizuelni doprinos. Grafički se držim koncepta od dve boje, plave i zelene, a one obeležavaju taj Palms Voice univerzum. Zato volim, na osnovu toga, da slobodno prepuštam drugima da svoje ideje sklope uz moju muziku. Uradio sam par spotova upravo po principu šta god se tebi sviđa, a ja mogu samo da im dam te dve svoje boje.

Kako realizuješ svoje nastupe?

Do sada, za tih dvadesetak koncerata, svaki put sam bio sasvim sam. Uz gitaru, kompjuter i moj glas. To je trenutni koncept, mada često pomislim kako bi bilo lepo da se formira bend pod imenom Palms Voice. Ono što me možda najviše koči po tom pitanju je saznanje da je jako teško animirati ljude koji se bave tuđim ličnim stvarima. Mislim, čime ih motivisati da investiraju svoje vreme u neke moje priče. Tu jedino sama muzika dobija veću publiku, koja samim tim  traži veće angažovanje na živim nastupima. Za sada sam solo u toj priči.

U nastavku preslušajte ceo album "Eastern Bloc"

Dušan Majkić 

Foto: Milena Janošević