Ima li mesta antikvarnim knjižarama u prestonici kulture?

O radio je uveliko počeo da traži odgovor na pitanja šta će titula prestonice kulture doneti Novom Sadu. Očekuje se da će doneti mnogo, ali se čini da za neka stara zanimanja možda ipak neće biti mesta u novoj prestonici kulture. O tome kakva je sudbina "Lemijeve knjižare", jedine antikvarne knjižare u Novom Sadu, razgovarali smo sa vlasnikom Milenkom Vlaisavljevićem. 

U Novom Sadu, u delu grada koji nosi ime Grbavica postoji jedna knjižara. To i ne bi bilo toliko čudno i strano da se ne radi o posebnoj vrsti objekta. Lemijeva knjižara je specifična i jedinstvena po tome što je antikvarna. Njen vlasnik, Milenko Vlaisavljević Lemi, napravio je utočište za retke knjige, kvalitetnu muziku i sve ljubitelje pisane reči. Lemi kaže da se antikvarna knjižara ne bavi trgovinom polovim knjigama, već očuvanjem kulturne tradicije svih ljudi i naroda koji žive u ovom okruženju.

"To je jako važna stvar. Zastupljena je i multikulturalnost i povezivanje na najobičniji, najneposredniji životni svakodnevni način. To je veoma važno. Ako se to ugrozi onda se problemi presipaju, izađu iz kulture i odu tamo gde ne treba. Sada je to na izdisaju i zavisi od lične inicijative", upozorava on i govori o budućnosti antikvarnih knjižara.

"Ne znam. Za sada, postoji neka sadašnjost. Drugačije rečeno, ugrožena je i sadašnjost a spram toga i budućnost. U pitanju je očigledno potpuno neisplativa delatnost, ekonomski gledano, u odnosu na efektivne troškove koje jedna zvanična antikvarna knjižara mora da ima. Vrlo je neizvesno, čak mislim da se gasi", kaže naš sagovornik.

Vest da postoji mogućnost da Lemijeva knjižara zbog finansijskih problema bude ugašena, odjeknula je u Novom Sadu. Građani, a pogotovo mladi ljudi, postavili su pitanje kako je moguće da se tako nešto desi u gradu koji je osvojio titulu evropske prestonice kulture. Povodom toga iz gradske uprave je za O radio stigao odgovor:

"Grad spreman da omogući povoljnije uslove zakupa poslovnog prostora za Lemijevu knjižaru, s obzirom na društveni značaj njihove delatnosti, ali da je pre toga neophodno da oni regulišu svoje obaveze prema JP ''Poslovni prostor'' proistekle iz ugovora koji su ranije sklopili sa tim preduzećem".

To jeste dobra vest, jer su nam mladi u anketi rekli da im je značajno da postoji knjižara ovog tipa u Novom Sadu.

"Male knjižare su mi mnogo simpatičnije od ovih većih. Nekako su intimnije, zanimljivije i može svašta da se nađe. Jako mi je žao zbog Lemija zato što sam bila tamo nekoliko puta. Plus, blizu mi je kuće. Tamo može apsolutno svašta da se nađe, a Lemi je divan čovek sa kojim uvek možeš da porazgovaraš i tražiš savet za bilo koju knjigu ili bilo šta drugo".

"Svi smo mi Lemijevci".

Evo još nekih odgovora:

"Zato što u njima mogu da nađem nešto što u velikim odavno ne postoji, zato što više ne izlazi. Ali je činjenica da će kapitalizam odneti i ovu vrstu zanimanja i posla, pošto su knjige u velikim knjižarama uvek jeftinije i mnogo ih je lakše prodati".

"Male knjižare, pogotovo ova Lemijeva, su mi posebne jer tamo zaista možeš da odeš i sedneš, opustiš se, Lemi ti skuva kafu, čaj. Pročitaš nešto, ne moraš odmah ni da kupiš. A što se tiče Grada i očuvanja, mislim da bi oni i očuvali nešto kada bi znali da to nešto postoji, a ne kada dogori. A onda podržavaju ili ne, zatvaraju ili pomažu, ne znam".

Kod Lemija možete da odete do 23. decembra, jer mu tada ističe najamski ugovor. Budućnost ove antikvarne knjižare je neizvesna, a mi se nadamo da će se i Grad i svi mi potruditi da evropska prestonica kulture zadrži jedinstven objekat kakav je Lemijev kutak za sve nas.

Tonski prilog poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović