EPK 2021: "Đava" prioritet prioriteta

U Kragujevcu se srušio deo kuće Đure Jakšića, a kako sa nepokretnim kulturno-istorijskim blagom stoji Novi Sad, kulturna prestonica Evrope 2021. i šta ga neimarski čeka na putu do krune?

U kontekstu dobijanja titule Evropske prestonice kulture 2021. (dalje EPK), u Novom Sadu je došlo do dogovora Grada i Zavoda za zaštitu spomenika kulture (dalje Zavod) da se formira koordinacioni tim svih javnih preduzeća, saznali smo od direktora Zavoda Siniše Jokića. U pitanju su Zavod, Muzej grada, Lisje, Stan, ZIG, Zelenilo i Parking servis.

"Insistirao sam da postoji stroga koordinacija. Sada se pod našim nadzorom sanira bedem između Josifovog bastiona i Leopoldove kapije, takođe, stepenište na kosini Inoćentijevog bastiona i u tome ćemo nastaviti korak po korak. Jednu po jednu kapiju, jedan po jedan bedem. To nije formalno formiran tim, to su ljudi dobre volje koji vole Petrovaradinsku tvrđavu i žele da sarađuju direktnom komunikacijom", kazao nam je Jokić.

Problem trošnih objekata pod zaštitom Zavoda je višedecenijski. Jokić podseća da je Zavod poslednjih godina vodio odgovornu kampanju da se istorijsko jezgro grada, i što više objekata, stavi pod zaštitu. Nasleđeni problem sa nepokretnim i pokretnim kulturno-istorijskim nasleđem počeo je posle Drugog svetskog rata.

Siniša Jokić, foto: tv panonija

"Došlo je do oduzimanja imovine, podeljena je po principu socijalne pravde, odnosno nepravde prema prethodnim vlasnicima, želelo se da ljudima siromašnog imovinskog stanja bude rešeno stambeno pitanje. Mnoge kuće su privatne, koje su danas pod zaštitom ili su pod prethodnom zaštitom i mi imamo nerešene pravno-imovinske odnose. To je i problem Podgrađa. Imate mnogo stanara, vlasnika, poluvlasnika i vlasnika stanarskih prava i problem je kako rešiti saniranje. Ko je odgovoran za neodržavanje? Ko ruši pregradne zidove? Ići ćemo na opciju javno-privatne saradnje kada budemo krenuli sanaciju kuća, fasada i krovova u Podrgrađu zbog EPK. Kao Zavod, krenuli smo u izradu akcionog plana, gradonačelnik Miloš Vučević nam je dao veliku podršku i stručnjaci Zavoda sada obilaze stanare, skupštine stanara i privatne vlasnike u Gradiću", iznosi direktor Zavoda, dok bivša direktorka Donka Stančić tvrdi da u ovom slučaju situacija u gradu nije dobra.

"Donekle imam razumevanja, zato što je famozni zakon iz 1994. propisao da vlasnik kulturnog dobra mora da vodi računa o njemu. Realnost je potpuno suprotna. Kada je pre desetak godina počela akcija uređenja fasada u centru, Grad je morao sa Zavodom da nađe soluciju da ipak obnovimo fasade, pežorativno rečeno 'fasadizam' – uradimo fasadu a iza je trulo, ali se bar nešto pokrenulo. Vlasnici, pogotovo stanova, većinom su privatni i oni ne mogu da učestvuju. Nije bilo kompromisa, bila je ideja da se isele ti koji ne mogu, pa da dođu oni koji imaju i jako smo veliki otpor pružali tome. Tadašnja moja ideja je bila da godišnje uradimo po pet kuća, u Zmaj Jovinoj,  Dunavskoj, Pašićevoj... Mi bi već do sada stigli da ih temeljno uradimo, ne 'fasadizam', nego i dvorišne fasade, da ne budu Potemkinovo selo."

Napominjući da je bivša streljana Eđšeg kompletno renovirana, Jokić kaže da je ubedljivo najugroženiji petrovaradinski Gradić, bukvalni "prioritet prioriteta" za Grad i EPK. Da li je to moguće srediti za pet godina?

"Naravno da je moguće ako se ide korak po korak. Zavisi od novca koji bude dolazio. Ne može se frontalno rešiti čitava Petrovardinska tvrđava, to su stotine miliona evra. Krenulo se zdravorazumno i ljudski, kuća po kuća, sredio se Magistrat, kuća Bana Jelačića i Beogradska kapija. Sanirane su privatnom inicijativom dve kuće u Štrosmajerovoj ulici. Onda se to dubinski sredi, ne samo fasada, nego i krov, podrum, sanira se vlaga i dogovorili smo se da prvo radimo Beogradsku ulicu, fasade, fasadnu plastiku, krovove i oluke. Onda se ide, u dogovoru sa vlasnicima, da i oni uđu u sanaciju, u njihovom je interesu da se to sredi", ističe Jokić, a Stančić podseća da je, kada je u pitanju EPK, najviše i najvrednije što se vidi izgled grada, te da je najveća prepreka za sređivanju Gradića izmeštanje saobraćaja.

Donka Stančić

"Toga se ja malo bojim. Pet godina nije mnogo, pare nisu velike, zato sam i dala izjavu da Novi Sad ne zaslužuje da bude EPK, misleći da u isto vreme rušimo spomenike. Imamo desetak objekata koji nas uopšte ne zanimaju, godinama. U Pašićevoj, prva kuća Tanrudžića, eno stoji zid od opeke, Radnički univerzitet da ne pominjemo. Vidim da u Zavodu rade projekte i studiju Tvrđave i verovatno će se stići da se Gradić uredi, ali bila sam član Komisije za prostorno planiranje, 30 godina se ne rešava saobraćaj. Dok toga nema, šta vredi što uređujemo fasade, šta će biti posle prvih kiša, saobraćaj to rastresa. Most koji je bio planiran na starim stubovima mosta Franca Jozefa je trebalo da reši taj problem. Bio je konkurs, izabrali smo prvo rešenje i to se ne pominje. Ponavljam, za EPK izgled grada je slika prestonice, prva i poslednja, ostalo su manifestacije koje će doći i zaboraviti se."

Sa nama je razgovarala i predsednica udruženja Scenatoria Katarina Dajč. U pitanju su ljudi koji su prepoznali da gradu nedostaju prostori za neafirmisane umetnike i stručnjake te da spomenici kulture propadaju ili su zapušteni. "Đava" se bukvalno sama nametnula.

"Naš odgovor je da spojimo ta dva, graditeljsko nasleđe kao scenu, to je naša misija. Podgrađe jeste u kritičnom stanju i to jeste naš fokus u poslednjih nekoliko godina, od pet koliko postojimo. Okupili smo se iz različitih struka, da promovišemo graditeljsko nasleđe i njegovu vrednost. Bilo bi fantastično da se to suštinski sredi. Urediti fasade i zagrebati problem po površini neće rešiti ništa na duge staze, ali će dati novu sliku Podrgađa, kako bi moglo da izlgeda. Problemi su pre svega infrastrukturne prirode i saobraćaj, koji bi trebalo da se izmesti i tek onda razmišlja o preostalim problemima", kazuje Dajč.

Ona smatra da je Menadžment plan za Petrovaradinsku tvrđavu veoma važan dokument, jer će konačno popisati sve probleme i uputiti ka njihovom rešenje tih problema. Njeno udruženje učestvovalo je u izradi kao deo fokus grupe u intervjuu koji je Zavod sprovodio sa zainteresovanim stranama. Naša gošća se nada da će Grad prepoznati to kao značajan dokument i da će biti početak sistemskog rešavanja problema, kako Tvrđave tako i ostalog graditeljskog nasleđa u gradu. Po Katarini, pet godina je ambiciozna cifra, izvodljiva samo ukoliko se s poslom krene odmah, a po pitanju rešavanja imovinsko pravnih odnosa u Gradiću kaže:

Katarina Dajč

"O tome treba da razmišljaju oni koji o tome mogu da odlučuju i reše taj problem. To su mehanizmi kojima ne dosežemo kao civilno društvo i nije nam u fokusu. Tvrđava je bila vojni objekat, pa je prešla u civilnu upravu pedesetih i onda su objekti pretvoreni u stanove. Oni su dodeljivani kako su dodeljivani ali nekada su tu živele imućne zanatlijske porodice i bilo je elitno naselje", kaže Katarina i napominje da je Scenatoria mapirala prostore koji su veoma značajni, većina ljudi ne zna za njih i EPK je šansa za te objekte: tunel kroz Tvrđavu, vojni hangari kojima se ne zna sudbina, barutana Josif...

Ipak, Donka Stančić podvlači da je "najlepši" primer kritičnih objekata u gradu ugao Stražilovske i Maksima Gorkog, gde niko ne zna ša se tu dešava. 

"Dok sam još bila u Zavodu proglasili su tu kuću da je sklona padu. Tu su debeli zidovi, ni u pismu nije sklona padu. Druga kuća koja je prethodila takvoj priči je kuća na mestu Poštanske štedionice. Bila je kvalitetna, iz vremena izgradnje kao kuće u Dunavskoj ulici i onda su rekli da je sklona padu. Srušili su je eskpresno da bi počeli da grade Poštansku štedinocu koja stoji nezavršena 20 godina. Kome to treba?", govori Stančić i dodaje primere kuće u Ulici Miroslava Antića i Tanurdžićevu kuću u Pašićevoj – praznu parcelu zarobljenu u pravno imovinskom sporu.

"EPK jeste dobra prilika da se to pokrene, ali to nismo vi ili ja, nego neko ko upravlja kulturom ovog grada, ljudi koji imaju funkcije", poentira gošća.

Kako stvari stoje, stare i čuvene novosadske trščare u Ulici Kraljevića Marka biće srušene. Jokić nije želeo da komentariše ovaj slučaj budući da tada nije radio u Zavodu, ali naša gošća jeste. Kako objašnjava slučaj brisanja istorije grada?

foto: gradnja.rs

"Površnost. Nepromišljenost. Nemanje vizije šta je tu moglo da se desi. To je jedini kompleks od pet objekata koji se nalazi u centru velikog grada, to ne postoji u celoj Srbiji, takvo bogatstvo. Da preselimo deo tkalja s Tvrđave, da u drugoj bude etno kafana, trećoj umetnička postavka kako se živelo nekada, četvrta radionica... tako sam zamišljala - da turisti dođu do kompleksa i vide kako se živelo. Dok sam bila direktorka imala sam veliku ambiciju da rešim taj problem i zajedno sa ljudima iz ZIG-a, gospodin Jovan Stošić je bio blagonaklon da pomaže Zavodu, mi smo vodili akciju da dođemo do Skupštine grada i tim ljudima, koji su živeli u neuslovnim objektima, obezbedimo velike stanove. Međutim, posle drugog sastanka, kada se pojavila mogućnost da možemo ostvariti cilj, vlasnici su rekli da više ne žele da razgovaraju jer im investitori neće dati jedan stan, nego više njih i lokale. Videla sam da više nema razgovora i znala sam da su kuće potpuno zapuštene, to je namerno urađeno, nisu ni elementarno ulagali. To je bilo 2003. do 2004, svaki vlasnik je želeo ne jedan, nego tri stana, a po medijima su im puna usta da smo ih terali da žive u neuslovnim prostorijama", zaključuje Stančić i dodaje da sadašnja gradska uprava nema viziju i toleranciju, što zavisi i "od kadrova u kulturi, u pojedinim kućama".

"Takav nam je sistem, direktor ako napravi kompromis stručnjaci mogu pojedinačno da imaju kojekakve vizije ali to ništa ne vredi. Kao što je skinuta zaštita sa ovih pet objekata i da to podrži etnolog iz republičkog Zavoda, sa rečima da su neodržive. Naravno da jesu sada, ali sama procedura i proces kako je došlo do toga je vrlo nameran i proračunat."

Jednako svež primer je i rušenje stare Komualne banke u Železničkoj ulici za potrebe velike stambeno-poslovne zgrade. Jokić govori da je crkvena opština Jermenske zajednice prodala to Rimokatoličkoj crkvi, ona ustupila tadašnjoj Jugoslaviji i banka je prestala da bude kulturno-istorijsko dobro.

"To je rešeno, nažalost, šezdesetih godina. Ne mogu da komentarišem da li je Novom Sadu potrebna takva zgrada, to je pitanje urbanizma. Kada sam preuzeo dužnost direktora 12. jula, prvi dan sam obišao arheološka iskopavanja. Koleginica Dušica Veselinov je rukovodilac zaštite arheoloških iskopavanja i mi smo sav arheološki materijal izvukli, sklonili, na obradi je i jednog dana biće muzejski materijal. Pravimo arheološki park na Sajlovu i tamo ćemo nostiti materijal. Što se tiče same zgrade banke, ona jeste bila lepa i zato je Zavod snimio fasadu, izvršio stručnu analizu materijala i biće izvršena detalja rekonstrukcija prema Bulevaru Mihajla Pupina i Pošti. Imaćemo istu fasadu, od istog materijala, to je kompromisno rešenje, a naše je bilo da sačuvamo fasadu koja će biti pod zaštitom i sačuvamo arheološko- istorijski materijal."

S druge strane, Donka Stančić smatra da je Zavod podržao ideju naređenu van Zavoda, sa eufimizmom da treba sačuvati fasadu, srušiti je pa uraditi rekonstrukciju.

foto: autonomija.info

"Spadala sam u grupu koja je smatrala da je zgrada solidna, vredna, jedinstvena, nemamo takvu u Novom Sadu. Neke stvari se dešavaju iz Zavoda, neke se dešavaju da Zavod nije ni pitan niti u mogućnosti da određuje. Da tako kažem, iz Zavoda je pomognuto da to sklonimo. Svi su priznali da je fasada vredna i zato će se vratiti. Zalagala sam se da se nađe solucija da Čenazijeva grobnica, kada kontaktiraju projektante, bude u krilu zgrade ka Bulevaru. Da se napravi velika niša u koju bu bila uklopljena, da se ne dira, to je sedam, osam kvadratnih metara. Da se potom u dve niše stave svetitelji koje smo pronašli na tavanu Gradskog zelenila na Tvrđavi, da se stavi tabla o istorijatu jermenske crvke i porodice Čenazi, ali vidim da su to sklonili iako grobnica nije sklona padu. Projektanti nisu nerazumni, da im je neko predočio, da je razmislio, grobnica je mogla da bude konzervirana na licu mesta i da se projektuje niša. Samo da ima dobre volje, da smo se dogovorili."

Stančić i Jokić složni su da je najveći neiskorišćeni potencijal Evropske prestonice kulture "Vodeni grad", takozvani Vaserštat.

"To je moja lična želja i zalaganje u poslednjih 15, 20 godina kao kustosa Muzeja grada zaduženog za Petrovaradinsku tvrđavu i sada postoji nastojanje da se Vaserštat otvori za društvenu, komercijalnu i kulturnu eksploataciju uz čuvanje originalnog ambijenta kakvi su veliki šančevi. To je fantastičan prostor, ima šanse da se sve završi i Vojska Srbije bi sutra volela da se izmesti odatle, ogroman je prostor, oni više nemaju dovoljno vojnika za održavanje. Treba ga osmisliti i postoji šansa da se pretvori u turistički, kulturni prostor, od koncerata do starih zanata i kreativne industrije. Mislim da je to izvodljivo jer je Zavod podneo menadžment plan za upravljanje Petrovaradinskom tvrđavom, Gradićem i Vaserštatom. Ne možemo sređivati Gradić, a zapostaviti tvrđave ili podzemne vojne galerije", rekao nam je Jokić, a nadovezala se Stančić.

"To mesto može da bude i skromna marina, imamo kanale. Zatim, tu je ravan teren gde bi bilo idealno da se smesti Egzit. Ja sam im 2001. potpisala odobrenje misleći da će tih nekoliko stejdžova da ožive Tvrđavu, mrtva je bila. Kako je vreme prolazilo, nisam bila protiv korišćenja Tvrđave za Egzit, ali bi bilo idealno da ga spustimo u Vaserštat, koji ima  neophodan šmek zidina i kapija. Tvrdim da Egzit ne bi bio to što jeste da nije na Tvrđavi, a ona neće propasti zbog muzike, to smo već govorili. Ako se vojska izmesti, nije nikakav problem da, ako vrate zemlju Gradu, osmislimo uređenje Vaserštata."

Tonski prilog razgovora poslušajte u plejeru ispod:

Igor Mihaljević