EPK2021: Umetnicima bolji položaj na tržištu

Nastavljamo sa istraživanjima o tome šta će Novom Sadu doneti osvojena titula Evropske prestonice kulture 2021. godine. U okviru ovog velikog projekta, već su počele da niču inicijative i da se pokreću ideje koje bi trebalo da donesu benefite na terenu kroz nekoliko godina. Jedan ovakav projekat usmeren je na alternativnu umetničku scenu i pozicioniranje umetnika na tržištu rada.

"Stvarno mislim da nema ko nas da zaposli", "Zaposleni se ne menjaju, ne idu u penzije, nema mesta, niti će izgleda ikada biti", "Ne mislim uopšte da ću dobiti posao", "uh, ne znam"...

Ovako studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu u anonimnoj anketi ocenjuju svoj položaj na tržištu rada i nemaju baš najjasniju sliku o tome šta će raditi kada završe studije. Položaj kulturne i umetničke scene u Srbiji već je dug niz godina nezavidan, kao posledica ekonomske krize, tranzicije i činjenice da su trenutno prioriteti druge oblasti.

Međutim, rad na popravljanju situacije u sektoru kulture mora se odvijati paralelno sa drugim procesima, čemu će u Novom Sadu doprineti i projekat Evropske prestonice kulture za 2021. godinu. U okviru kandidature pokrenut je projekat Western Balkans Creative Clash, koji sporvodi organizacija Kulturanova, a bazira se na kulturnom modelu iz Švedske, o čemu nam govori potparol organizacije Tibor Petrik.

"To je švedski model koji mi želimo da primenimo u Srbiji, spajanje biznis ili javnog sektora sa umetnicima, koji svojim radom i rešenjima mogu da doprinesu unapređivanju rada tih organizacija. Možda je nekoj organizaciji potrebna pomoć oko veće vidljivosti ili nekog estetskog rešenja i tu će se videti šta znači kreativna industrija on the spot, odnosno u praksi", priča nam Tibor.

U pitanju je regionalni projekat i biće realizovan u saradnji sa partnerima iz Makedonije, Crne Gore i Švedske. Prema rečima menadžera projekta Milana Vračara, biće usmeren najviše na mlade umetnike, koji tek treba da se suoče sa tržišnom utakmicom, baš kao i naši ispitanici iz ankete.

"Ne samo ka mladim umetnicima, nego i ka mladim umetnicama. U istraživanju koje je prethodilo ovom projektu došli smo do zaključka da je njima zapravo još teže, zbog tereta partijarhalnog društva u kojem živimo. Nekako su nakon studija dezorijentisane i nemaju toliko mogućnosti za zaposlenje. Zato ćemo se truditi da imamo balans među polovima, ali to naravno ne znači da ćemo isključiti muškarce", objasnio je Milan.

Konkurs za prijavljivanje umetnika biće otvoren u februaru 2017. godine, a nema ograničenja ko na njega može da se prijavi. Potrebno je da budno pratite sajt Kulturanove i reagujete u pravom momentu.

Osim toga, u razgovoru sa programskim direktorom projekta Novi Sad 2021 Momčilom Bajcem saznali smo da će biti još mesta za ovakve inicijative i da je ovaj projekat primer onoga što se traži u narednom periodu.

"Ovo je model i primer projekta koji po formi i po sadržaju odgovara onome što mi očekujemo od budućih aplikanata. Naredne i svake godine će biti raspisivani otvoreni konkursi za nove projekte za EPK2021, koji će biti finansirani iz budžeta koji je predviđen tom kandidaturom, a ne iz redovnih kulturnih fondova", dodaje Momčilo Bajac.

Ukoliko model bude uspešno primenjen u okviru projekta, može postati model delovanja u budućnosti kada se radi o zapošljavanju umetnika, što prema rečima naših sagovornika nikako ne znači da kultura treba da bude samo tržišno orijentisana.

U Švedskoj, najstariji deo grada Stokholma pretvoren je u pešačku zonu sa umetničkim ateljeima, hand made radnjama... (foto: Oradio)

"Generalno, situacija u vezi sa nezavisnom kulturnom scenom u gradu je u najmanju ruku alarmantna. Ovo je jedno od mogućih rešenja i ne mislim da je jedino. Svakako mislim da treba više ulagati u kulturu, ali pored toga i umetnici treba da postanu malo svesniji tržišta", zaključuje Vračar.

Dakle, održiva i bogata kulturna scena, ali i unapređenje ekonomije jedne zemlje kroz kreativna rešenja umetnika, može se dobiti samo zajedničkim naporima i jednih i drugih. Ova ekonomska kombinacija vodi do povećanja standarda umetnika, koji bi onda mogli da pokreću svoje male privetne biznise. Mi već vidimo ateljee i radionice kreativnih stvaralaca u pešačkoj zoni starog podrgrađa, sređenog za mnogobrojne turiste. Tako je bar u Švedskoj.

M.L.