Društvo
Generacija X i Z oči u oči: Šta jedni drugima zameraju, a čemu se dive?
Pred vama je posebno izdanje i ujedno finale serijala "Rosa u podne" za ovu sezonu, u kojem smo kroz razgovore sa predstavnicima generacija X i Z tražili odgovore na pitanje koliko se zaista razlikujemo, a koliko smo slični.
Ovoga puta razgovaramo sa Aleksandrom Bujićem, predstavnikom generacije X i Jovanom Lakić iz generacije Z. Tema je jednostavna, ali važna - šta jedni drugima zameramo, čemu se divimo i šta bismo voleli da bolje razumemo.
foto: AI
Dok Aleksandar smatra da mladima često nedostaju upornost i spremnost na odricanje, Jovana primećuje da starije generacije ponekad ostaju zarobljene u obrascima prošlosti.
"Mislim da je konformizam otišao predaleko. Konkurencija je danas velika u svim oblastima života i ukoliko dozvolite da vas pobedi lenjost, nećete sami odlučivati o važnim delovima svoje sudbine. Tehnologija napreduje velikom brzinom i zato mislim da je upravo lenjost nešto na šta bi mladi trebalo posebno da obrate pažnju", kaže Aleksandar.
Jovana, sa druge strane, smatra da starije generacije teško izlaze iz okvira koje su oblikovale devedesete godine.
"Mislim da su ostali u strahu iz tog perioda. Drže se rutine i sigurnosti, čak i kada postoje bolje prilike. Svet se promenio, ali mnogi i dalje razmišljaju kao da se ništa nije promenilo. Kao da nikada nisu uspeli da izađu iz te traume"“, smatra ona.
Kada govorimo o vrlinama, sagovornici pronalaze ono što im kod druge generacije nedostaje. Aleksandar ceni hrabrost mladih da rizikuju, dok se Jovana divi požrtvovanosti starijih.
"Mi smo mnogo analizirali i bili oprezni. Današnja generacija mnogo lakše ulazi u životne izazove. Nekada to izgleda kao srljanje, ali često upravo ta spremnost da pokušaju predstavlja njihovu najveću snagu“, kaže Aleksandar.
foto: Aleksandar Bujić
Jovana ističe da kod starijih generacija najviše poštuje spremnost da se žrtvuju za svoje bližnje.
"Uvek će prvo gledati porodicu i ljude oko sebe. Često će sebi nešto uskratiti da bi pomogli drugima. To je osobina koju zaista cenim“, dodaje ona.
Razumevanje među generacijama nikada nije potpuno. Aleksandar generacijski jaz vidi kao prirodan deo života, dok Jovana pokušava da razume strahove koji su oblikovali odluke njenih roditelja.
"Svaka generacija ima svoju priču. Nekada sam mislio da nikada neću imati generacijski jaz sa svojom decom, ali sam shvatio da je to nešto sasvim prirodno. Važno je samo da budemo spremni da ga prihvatimo", objašnjava Aleksandar.
Jovana priznaje da joj je i dalje teško da razume zašto starije generacije toliko teško prihvataju promene.
"Volela bih da razumem zašto se nisu usudili da izađu iz zone komfora. Svaki put kada pokušam da razgovaram o tome, imam utisak da ih ta tema plaši i da odmah zauzimaju odbrambeni stav", kaže ona.
Pre nego što nekoga upoznamo, često stvaramo sliku o njemu. I Aleksandar i Jovana priznaju da su neka njihova uverenja o drugoj generaciji bila pogrešna.
"Mislio sam da mladi ne razmišljaju dovoljno o svetu oko sebe. Onda sam video da imaju stavove, da ih brane i da su spremni da ih suprotstave autoritetima. To nije bila odlika moje generacije i upravo zbog toga ih danas više cenim“, kaže Aleksandar.
foto: Jovana Lakić
On smatra da mladi imaju pravo na sopstveno mišljenje i da je važno da ga brane čak i kada ostanu usamljeni u njemu.
"Najvažnije je da ne budu neinformisani i da ne prihvataju sve što im se servira bez preispitivanja“, poručuje Sale.
Jovana priznaje da je i sama imala pogrešnu sliku o starijim generacijama.
"Mislila sam da su previše tvrdoglavi i da nikada neće moći da razumeju stvari koje su važne mojoj generaciji. Međutim, shvatila sam da mogu da razumeju ako im se stvari lepo objasne i ako postoji spremnost za razgovor", kaže ona.
OBRATI PAŽNJU
Strahovi možda menjaju oblik, ali ne nestaju. Dok je generacija X odrastala u vremenu ratova i ekonomske neizvesnosti, generacija Z danas brine o budućnosti, uspehu i tehnološkim promenama.
"Moja generacija je odrasla uz ratove, sankcije i siromaštvo. Strahovi su uglavnom bili vezani za novac i egzistenciju. Odrastali smo u okolnostima u kojima je bilo teško planirati budućnost i ostvariti ono o čemu smo maštali kao mladi ljudi", priča Aleksandar.
On dodaje da su mnogi njegovi vršnjaci otišli iz zemlje, a da su političke i društvene promene često donosile više neizvesnosti nego napretka.
Jovana kaže da su njeni strahovi drugačiji.
"Ranije je to bila usamljenost, a danas je više strah od neuspeha. Od malih nogu gledamo filmove i serije koje nam predstavljaju idealan život, a stvarnost je mnogo drugačija. Plaši me i razvoj veštačke inteligencije, jer imam utisak da ćemo svi morati stalno da se prilagođavamo i dokazujemo svoju vrednost", kaže ona.
foto: pixabay
I za kraj, vreme je za poruke koje jedni šalju drugima. Zanimljivo je da obe generacije, svaka na svoj način, pozivaju onu drugu da živi punije, hrabrije i slobodnije.
"Mladima bih poručio da se zabavljaju i uživaju u svojim godinama, ali i da rade na sebi. Potrebno je pronaći balans između provoda i usavršavanja, jer će upravo to sutra praviti razliku među ljudima", poručuje Aleksandar.
Jovana ima poruku za starije generacije:
"Volela bih da izađu iz zone komfora, da više putuju, uživaju i ne svode život samo na posao i obaveze. Nije kasno za promene i nije smak sveta ako se odluče za nešto novo."
Kroz razgovore sa pripadnicima različitih generacija pokušali smo da pronađemo odgovore na pitanja koja nas često dele, ali još češće povezuju. Pokazalo se da, uprkos razlikama u iskustvima, strahovima i pogledima na svet, postoji mnogo više razumevanja nego što se na prvi pogled čini.
Finalnu epizodu "Rose u podne" poslušajte ovde:
Jelena Bursać
