Rodna ravnopravnost nekad i sad: kako generacije X i Z vide iste borbe

Tema nove epizode emisije “Rosa u podne“ je rodna ravnopravnost – nekad i sad. Sagovornice su Vanja Macanović iz generacije X i Irena Čučković iz generacije Z, koje su iz dva generacijska ugla govorile o očekivanjima, ulogama i pravima žena i muškaraca, kao i o tome gde se društvo danas nalazi kada je reč o ravnopravnosti polova.

izvor: pixabay

Irena se seća da u njenoj porodici nije bilo stroge podele na “muške“ i “ženske“ uloge, dok Vanja ističe da ni u njenom detinjstvu razlike između devojčica i dečaka gotovo da nije bilo. Njihova iskustva pokazuju da su ravnopravne porodične vrednosti bile dobra osnova, bez obzira na generacijsku razliku.

"Sad, da li je razlog tome i sam karakter mojih roditelja i bake koja je živela sa nama, i činjenica da je nas bilo tri devojčice, mama, baka i tata kao jedina muška osoba u domaćinstvu, mi smo odgajane kao deca, a ne kao muška ili ženska deca. Tek kasnije sam, u kontaktu sa ljudima van porodice, primetila da stvari nisu svuda tako jednake", kaže Irena.

"Iz ličnog iskustva mogu da kažem da, osim većih očekivanja jer sam bila prvo dete, nikada nije bilo razlike između dečaka i devojčica, ni u porodici ni u okruženju. Takva podela kod nas jednostavno nije postojala", dodaje Vanja.

Razlike između generacija postaju vidljivije kada govore o školskim iskustvima. Irena primećuje da se devojčice i danas često ohrabruju da budu tihe i mirne, dok Vanja ističe da je u njenom školovanju vladala potpuna ravnopravnost i mogućnost isticanja na osnovu znanja i truda.

"To je prvi period kada primećujem da nije popularno biti glasna devojčica. Češće ti se govori da budeš fina, tiha i mirna, zna se kako se dame ponašaju. To je bio trenutak kada sam shvatila da se od devojčica očekuje nešto drugačije", objašnjava Irena.

foto: Vanja Macanović, privatna arhiva

"Kada se vratim u period našeg odrastanja, u vreme pionira, postojala je potpuna ravnopravnost. Svako je mogao da se istakne na osnovu postignuća. Nije bilo sputavanja, niti razmišljanja o tome da li devojčice nešto mogu ili ne mogu", kaže Vanja.

Irena navodi da je rodnu neravnopravnost prvo primetila kroz svakodnevne kućne obaveze i poruke iz medija, dok Vanja kaže da je te razlike postala svesna tek u odraslom dobu, suočavajući se sa očekivanjima prema ženama i majkama. Tako generacija Z ranije prepoznaje rodna pitanja, dok ih generacija X jasnije uočava kasnije, kroz lično iskustvo.

"Pitala sam se zašto se devojčice češće podstiču da rade kućne poslove, kada i dečaci žive u istim kućama. Kroz razgovore i medije shvatiš da se devojčice ranije uče da kuvaju, dok se od dečaka to ne očekuje", kaže Irena.

foto: Irena Čučković, privatna arhiva

“Trebalo mi je vreme da shvatim koliko je rodna ravnopravnost stvarno prisutna. Kada postanete majka i suočite se sa očekivanjima društva, vidite da su kriterijumi za žene i muškarce i dalje različiti“, ističe Vanja.

Govoreći o promenama u savremenom društvu, Irena smatra da se granice između “muških“ i “ženskih“ poslova danas brišu zahvaljujući raznolikosti sadržaja i društvenim mrežama. Vanja, s druge strane, primećuje da su se tradicionalni obrasci vraćali dvehiljaditih, ali i da danas ponovo raste broj muškaraca koji aktivno učestvuju u roditeljstvu i kućnim obavezama.

"Društvene mreže nam omogućavaju da vidimo različita iskustva i modele života koji nisu vezani samo za našu porodicu. Ta raznolikost nam daje slobodu da biramo i odstupimo od naučenih obrazaca“, objašnjava Irena.

izvor: pixabay

“Nažalost, dvehiljaditih smo u nekim stvarima nazadovali, ali poslednjih godina vidim pomake, sve više muškaraca preuzima odgovornost u porodici. Ipak, kroz rad sa ženama žrtvama nasilja vidim koliko se teret i dalje prebacuje isključivo na žene", kaže Vanja.

Kada je reč o feminizmu, Irena smatra da ta reč i dalje ima negativan predznak, ali da se situacija polako menja. Vanja upozorava da su borbe za ženska prava i dalje aktuelne i da su stečena prava često na udaru.

"Tokom srednje škole počela sam da povezujem lična iskustva sa istorijom i teorijom. Feminizam je i dalje često pogrešno shvaćen, ali verujem da se to postepeno menja", navodi Irena.

"Zastrašujuće je to što smo morali zakonom da garantujemo pravo žena da govore o sebi u ženskom rodu, a da je taj zakon potom napadan. Napadi na reproduktivna prava i dalje postoje, a mlade generacije često nisu svesne koliko su ta prava teško izborena", zaključuje Vanja.

Sagovornice se slažu da je vidljivost nasilja nad ženama danas veća, ali i da problemi nisu nestali. Irena vidi napredak u osnaživanju žena i dostupnosti podrške, dok Vanja upozorava da borba za ravnopravnost još traje.

Rodna ravnopravnost je proces koji se menja kroz generacije. Iskustva Vanje i Irene pokazuju da su se očekivanja i uloge razvijali, ali i da izazovi ostaju. Ova epizoda “Rose u podne“ još jednom je potvrdila koliko je važno govoriti o pravima, iskustvima i odgovornostima, kako bi buduće generacije imale temelje za ravnopravnije društvo.

Novu epizodu "Rose u podne" poslušajte ovde:

Jelena Bursać