Društvo
Društvene igre nekad i sad: Kako su se menjali igra i druženje kroz generacije
U novoj epizodi “Rose u podne”, emisiji u kojoj kroz razgovore sa pripadnicima generacija X i Z otkrivamo kako su se menjali svakodnevica, navike i druženje, tema su društvene igre nekad i sad. Da li su društvene igre nekada bile više od zabave i kako danas mladi provode vreme uz monopol, karte ili moderne strateške igre? O tome razgovaramo sa Gabrijelom Vissinger iz generacije X i Milicom Drinić iz generacije Z.
foto: pixabay
Iako pripadaju različitim generacijama, obe sagovornice prve uspomene na društvene igre vezuju za druženje sa decom iz komšiluka i igre napolju. Za obe, igra nije bila samo razonoda, već način povezivanja sa porodicom i prijateljima.
“Moje prve moje društvene igre bile su lastiš, klikeri i igre u dvorištu, a kasnije čoveče ne ljuti se, šah i monopol. Najviše sam ih igrala sa decom iz ulice, ali posebno zadovoljstvo bilo mi je kada sam ih igrala sa roditeljima. To nije bila samo igra, već vreme provedeno zajedno, razgovor i druženje koje i danas pamtim“, priča Gabrijela.
“Još u ranom detinjstvu igrala sam se sa društvom iz komšiluka. Najčešće smo igrali između dve vatre, žmurke i igre poput monopola i čoveče ne ljuti se“, dodaje Milica.
Na pitanje koliko su društvene igre bile važne tokom odrastanja, obe sagovornice slažu se da su bile deo svakodnevice. Gabrijela ističe da su igre doprinosile povezivanju i učenju kroz druženje.
“Za mene su društvene igre bile svakodnevica. Okupljali smo se kad god imamo slobodno vreme i igrali karte, monopol ili čoveče ne ljuti se. Kroz te igre učili smo kako da pobeđujemo i gubimo, ali i kakvi smo ljudi. Kasnije sam isto prenela i na svoju decu, jer smatram da su takvi momenti važni za porodicu i razgovor“, objašnjava Gabrijela.
foto: Gabrijela Vissinger
“Mislim da nisam propustila nijedan dan da se ne igram sa društvom ili ne odigram neku društvenu igru“, kaže Milica.
Takmičarski duh očigledno nije nestao kroz generacije. Ipak, Gabrijela smatra da je nekada bio izraženiji, dok Milica priznaje da joj je i danas pobeda veoma važna.
“Bilo nam je bitno ko će pobediti, ali se niko nije ozbiljno ljutio. Naučili smo i da gubimo i da pobeđujemo, dok danas imam utisak da kod dece nema toliko tog takmičarskog duha“, priča Gabrijela.
“Druženje jeste bilo najvažnije, ali naravno da smo svi želeli da pobedimo. I danas volim društvene igre i bitno mi je da ostvarim dobar rezultat“, dodaje Milica.
Kada je reč o samim igrama, obe sagovornice pominju klasike poput monopola, karata i igre “Čoveče, ne ljuti se“. Razlika je u tome što danas postoji mnogo više izbora i kompleksnijih igara.
“Nama su monopol i šah bili vrhunac, dok danas postoje stotine različitih društvenih igara. Sve su mnogo složenije i zahtevaju više razmišljanja. Mi smo se radovali svakoj novoj tabli koja bi se pojavila“, kaže Gabrijela.
“Danas su igre dosta kompleksnije jer deci treba nešto što će im duže držati pažnju. Ipak, čini mi se da se sve više vremena provodi uz telefone i igrice, a manje uz društvene igre uživo“, objašnjava Milica.
Na temu tehnologije, Gabrijela i Milica imaju veoma slično mišljenje, telefoni, računari i video igre značajno su promenili način na koji se mladi druže i igraju.
“Bila sam među prvim generacijama koje su imale računar i video igre. Kako se tehnologija razvijala, sve više dece se okretalo igrama na kompjuteru. Ima tu i dobrih stvari, poput učenja jezika, ali mislim da je smanjeno pravo druženje među decom“, priča Gabrijela.
foto: Milica Drinić
“Mislim da je razvoj tehnologije potisnuo društvene igre. Danas se većina igranja svodi na telefon ili računar i deca mnogo ređe igraju igre poput monopola ili čoveče ne ljuti se uživo“, dodaje Milica.
Ipak, društvene igre nisu nestale iz njihovih života. Obe sagovornice i danas ih redovno igraju sa porodicom i prijateljima.
“I dalje obožavam društvene igre. To su momenti kada se porodica okupi, skloni telefone i provede vreme zajedno. Za mene igra nije samo zabava, već prilika za razgovor i povezivanje“, kaže Gabrijela.
“Volim da se okupim sa porodicom, društvom ili dečkom i da vreme provedemo igrajući društvene igre. Trudimo se da to bude bar jednom nedeljno“, dodaje Milica.
Sve popularniji klubovi i okupljanja posvećeni društvenim igrama, čini se, privlače i mlađe i starije generacije. Dok Gabrijela ističe važnost živog kontakta među ljudima, Milica u tome vidi i povratak u bezbrižnije dane detinjstva.
“Mislim da su klubovi društvenih igara sjajna stvar, jer se ljudi druže, razgovaraju i provode vreme zajedno umesto da budu na telefonima“, kaže Gabrijela.
“To je lep način da ljudi, osim razgovora, zajedno rade nešto zabavno i da se možda vrate u period detinjstva“, dodaje Milica.
Na kraju, obe sagovornice slažu se da društvene igre predstavljaju važnu vezu između generacija.
“Društvene igre nas povezuju. Kroz njih učimo i kako da prihvatimo pobedu i poraz, ali i kako da provedemo kvalitetno vreme zajedno“, objašnjava Gabrijela.
foto: pixabay
“Vrlo rado igram sa starijim generacijama, jer od njih možemo mnogo da naučimo. Nekad mi je čak draže da igram sa njima nego sa svojom generacijom“, zaključuje Milica.
Bez obzira na to da li se igraju klikeri u dvorištu, monopol za stolom ili moderne strateške igre u klubovima, jedno je ostalo isto, društvene igre i dalje okupljaju ljude i stvaraju prostor za druženje, razgovor i zajednički provedeno vreme.
Novu epizodu "Rose u podne" poslušajte ovde:
Jelena Bursać
