Društvene mreže kao platforma za nasilje

Da li su društvene mreže prostor za eskalaciju vršnjačkog nasilja ili bi mogle biti medijum za borbu protiv toga? Na to pitanje smo pokušali da damo odgovor u emisiji "O tome se priča". Koliko se društvene mreže koriste u promovisanju nasilja? S druge strane, koliko one mogu da budu dobre, jer da nije bilo šerovanja, možda informacija o nasilju ne bi došla do javnosti. Na ovu temu razgovarali smo sa članom neformalne grupe građana 2 minuta tišine Vladimirom Jovanovićem, tu je stalni komentator ove emisije Vragolaž a pitali smo i vas za mišljenje.

foto: Wikimedia commons

Neformalna grupa građana 2 minuta tišine već više od godinu dana pokušava da se izbori da Aleksin zakon bude usvojen. Kako je za O radio rekao član ove grupe Vladimir Jovanović, da je zakon usvojen, ovaj najnoviji slučaj vršnjačkog nasilja u Aranđelovcu je već mogao biti rešen.

"Moj komentar na to je deco šta radite, da li baš morate da na taj način pokazujete neku svoju snagu, pamet, mudrost, a drugi komentar je državo gde si?. Tako jedino mogu da prokomentarišem ono što se desilo".

Maloletnici su taj snimak okačili na Fejsbuk, koji im je poslužio kao platforma da se ’pohvale’ učinjenim. Da to nije urađeno drugačije verovatno ne bi došlo do javnosti. Koliko društvene mreže pomažu u ovakvim slučajevima?

"Društvene mreže pomažu, naravno, jer vi imate državu gde je informacija uvek pod nekom cenzorskom šapom. I tada su društvene mreže kanal slobodnih vesti. U tom smislu su društvene mreže super. Problem nastaje kada se pojavi ovakav snimak, jer nije postavljen kao jao vidite šta su jadnoj devojčici radili, nego, vidi što sam ja jak, pa sam prebio devojčicu. Sam smer iz kog dolazi ideja za postavljanje na društvene mreže je pogrešan. Drugi problem sa društvenim mrežama je taj što mi imamo gomilu sveta, kako ih ja zovem, kiborg voriorsi, koji jedva čekaju da se nešto pojavi na Internetu da oni mogu da šeruju, dele i da stavljaju razne emotikone. Sa tim činom kada oni dele vidite ovaj snimak naprave prašinu. I onda neko ko je nadležan za taj slučaj ne može sa jasnoćom da dođe do toga ko je okačio taj snimak. To je problem. A sa druge strane, što se sama žrtva iznova i iznova, svakim pregledom tog video snimka prikazuje kao nemoćna, a to nije prijatan momenat".

2 minuta tišine

Šta se trenutno dešava sa Aleksinim zakonom?

Aleksin zakon se nalazi u nečijoj fioci i jednostavno stoji tamo. Zato što postoje i ti nekakvi lobiji prosvetnih radnika, ta nekolicina. Ali da me ne shvatite pogrešno, niko od nas ne napada sve prosvetne radnike, samo one koji su krivi. Aleksin zakon je uputstvo kako da se postupi u slučaju vršnjačkog nasilja.

Kome deca koja su na neki način maltretirana mogu da se obrate?

Oni prvo moraju da razgovaraju sa roditeljima koji su veoma bitna karika u celoj priči. I njihove razredne starešine bi morale da ih saslušaju i da reaguju. Znači nema onoga ti se meni tužakaš non stop. Nema toga. Ono što je jako bitno, svaka škola mora da ima formular za prijavu vršnjačkog nasilja. To ljudi kojima se to dešava ne znaju da imaju. 

Vragolaž u studiju Oradija

Gostujući u emisiji "O tome se priča", naš stalni komentator Vragolaž rekao je da po njegovom mišljenju korisnici društvenih mreža ne bi smeli da imaju manje od petnaest godina, "jer oni za tim i nemaju potrebe". On smatra da mreže u određenom procentu jesu prostor za eskalaciju vršnjačkog nasilja, ali da bi mogle biti medijum za borbu protiv toga.

"Sigurno jesu u određenom procentu i jeste to širenje vesti da se to dogodilo, ali dosta ljudi koji vrše nasilje rade to da bi ih ostali videli kao neke alfa mužjake. I širenje po mrežama njima ide u korist. Ali opet, da se nije našlo na mrežama, mi ne bi saznali za to. Sankcionisanjem bismo ostali u mraku, a ne znam ni koliko to vredi. I sam sam mnogo puta sankcionisan, pa sam napravio novi profil i onda ideš dalje. Nema tu šta nama Fejsbuk da uskrati. Teško je pitanje, morala bi da se nađe sredina. Da može recimo da se prijavi, markira i mora da se skloni".

Vršnjačko nasilje već duže vreme postoji, ne samo kod nas, već i u svetu, zato o tome treba govoriti što češće i tom problemu se posvetiti jako ozbiljno. U anketi koju smo sproveli na Tviteru, na pitanje da li su društvene mreže prostor za eskalaciju vršnjačkog nasilja, 79 odsto tviteraša je odgovorilo potvrdno. To valjda dovoljno govori.

Preslušajte emisiju "O tome se priča" o društvenim mrežama i vršnjačkom nasilju:

Jelena Mijatović