.
Trenutno
Music mix
Društvo

Coworking na selu i u gradu - prednosti i mane

19.04.2017.

Koncept coworking prostora sve je popularniji, tako da ih ima mnogo u Beogradu i Novom Sadu, kao i drugim većim centrima. Međutim, ideja se polako premešta i na selo. Koje su prednosti, a sa kakvim se poteškoćama suočavaju oni koji vode coworking prostore u gradu ili na selu?

.

Mokrin house, foto: Facebook

Mokrin house jedan je od prvih coworking prostora na selu i postoji skoro godinu dana. Za to vreme ideja je zaživela, ne samo među ljudima koji dođu tu i žele da rade, već i lokalna zajednica učestvuje u nekim aktivnostima.

"Prednost coworking prostora na selu je što postoji manje distrakcija. Ljudi koji dolaze kod nas uglavnom dolaze da bi se zaista fokusirali na rad i to njima omogućava manjak sadržaja koji grad pruža. Stranci to zovu FONO – ljudi imaju fear of missing out, uvek si u fazonu 'da li da odem tamo na večeru, taj klub, muzej nešto da vidim', a kad si u manjoj zajednici kao što je naša, onda je zaista sve fokusirano na rad i na ono što ti želiš i šta te interesuje", kaže za O radio vođa projekta Ivan Brkljač.

Ono što je prednost, može da bude i mana – baš zato što su u maloj zajednici, potreba za takvim prostorom nije velika. Zato je važno da budu organizovani dodatni programi koji će aktivirati i one kojima prostor za rad nije potreban.

"Mana je što mi u principu nismo samo coworking prostor, mi smo i coliving prostor. Kao coworking prostor ne bismo mogli da funkcionišemo, jer ne postoji tolika potreba za nama u ovoj zajednici. Mana je što u velikim centrima ljudi dođu na dan, dva, pet, pa odu, postoji velika fluktuacija, ali postoji i veliki broj ljudi koji je jednostavno tu. Kod nas ljudi dolaze suštinski samo zbog nas i samo zbog projekata na kojima rade, tako da je mana manjak ljudi, ali upravo to može da bude i prednost", kaže Brkljač.

pionirska2 jpg

Nekadašnja Pionirska

U Novom Sadu je postojao coworking prostor Pionirska, koji je zatvoren u decembru prethodne godine, zato što finansijski nije bio održiv. Razlika između Pionirske i drugih prostora kod nas jeste što su drugi bili prilično usmereni na biznis, startape, preduzetnike, pružaju usluge knjigovodstva, računovodstva i usmereni su na razvijanje biznis ideja, a u Pionirsku su dolazili ljudi koji su radili uglavnom u neprofitnom sektoru.

"Moja ideja je bila da se podstakne solidarnost, odnosno neke vrste udruživanja iako je to bilo na vrlo marginalnom nivou. Ne sa idejom da se tu razvijaju biznis timovi i ideje, nego da se ljudi malo više usmere jedni na druge, da jedni drugima budu podrška i da ti resursi koji se dele ne budu samo usluga koja se kupuje nego se plaćala mesečna članarina. Ljudi su imali odgovornost i prema prostoru i prema kompletnoj atmosferi, pa je zato i cena bila niža", kaže vođa tog projekta Ivana Anđelković.

Ipak, ukoliko u takvom prostoru nema adekvatnog dodatnog programa ili se to ne dešava dovoljno često, ljudi brzo gube interesovanje i za prostor. U Velikoj Britaniji, gde je Ivana radila, drugačija je situacija. Ona kaže da tamo ima mnogo coworking prostora sa različitim konceptima – neki su vrlo komercijalni, odnosno ideja je samo iznajmljivanje prostora, dok su drugi, poput Pionirske, više radili na zajednici ljudi koji u tom prostoru borave.

"U Velikoj Britaniji postoji, ono što sam viđala, širok dijapazon tih prostora i postoje neki koncepti koji jako liče na ono što sam ja radila, pa čak su i više opušteni. Rade na principu donacije, ne postoji čak ni fiksna cena, ali razlika u odnosu na Pionirsku je bila ta što su to prostori koji su skvotirani, pa su onda dobijene dozvole za korišćenje na određeno vreme od grada. To je u Britaniji mnogo češće slučaj, ovde kod nas se to mnogo teže dobija", kaže Ivana.

Pionirska je zatvorena jer je za takav prostor potrebno mnogo više ljudi, puno ulaganja, vremena i raznoraznih programa da bi se zajednica održavala oko prostora. I Startit centar funkcioniše na sličan način, s tim da tih centara sada ima već pet – u Beogradu, Novom Sadu, Inđiji, Zrenjaninu i Vršcu. Oni su počeli uz donacije kompanija, a druge prostore otvorili su uz Kickstarter kampanju. Oni su rešili da u svoje poslovanje uključe i kompanije čiji zaposleni često učestvuju u organizovanju događaja koji ih zanimaju i koji su im potrebni za posao.

J. Ž.

.
Iako se često čuje da u Novom Sadu nema dovoljno mesta gde mladi mogu da iskažu svoju kreativnost, broj prostora koji su besplatni…
.
Ukoliko imate ideju za posao, a niste sigurni kako da je realizujete ili nije dovoljno razrađena, novosadski  Američki kutak organizuje…
.
U svojoj bogatoj karijeri, bilo da je u pitanju njegov posao ili hobi, Vladimir Rašković Raš uspešno se oprobao u mnogim stvarima.…
Program
Kalendar događaja
April 2017.
PonUtoSreČetPetSubNed
     
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
Anketa

Da li biste volontirali?