...
TRENUTNO05:00 - 10:00Music mix by Anja

Društvo / Aktivizam

Rodna ravnopravnost na internetu: influenserke kao promoterke pozitivnih vrednosti

22.11.2023.

Važno je da u onlajn prostoru i medijima postoje influenserke i influenseri koji promovišu rodnu ravnopravnost i adresiraju rodne stereotipe, posebno kada imamo u vidu količinu mizoginih stavova koji se mladima inače plasiraju na društvenim mrežama, saglasni su sagovornici četvrte epizode Rodnopravnosti.

.

Foto: Pexels.com / Tim Mossholder

Andrijana Vešović, poznatija kao Zombijana, već deset godina objavljuje svoje ilustracije na internetu. Počela je sa ilustrovanjem tvitova drugih ljudi, gde se kao tema provlačila i rodna neravnopravnost, ali i druge nepravde koje muče ljude u svakodnevici.

“Kao osobi koja je u tom trenutku imala dvadeset godina, skroz mi je bilo normalno da pričam i crtam o tome, ali sam nekako nesvesno tome pristupala. Što sam postajala starija, što su godine više proticale, osetila sam tu nepravdu i na svojoj koži i onda je bilo vreme da počnem o tome malo svesnije da govorim, to jest da pričam i o onome što vidim u okruženju, a i o onome što se meni lično događa”, kaže ona.

Jedan od Zombijaninih poslednjih postova odnosi se na veoma često nerealne zahteve koji se postavljaju pred žene, od kojih se očekuje da budu savršene majke, istovremeno fokusirane na svoju karijeru. Za taj post inspirisala ju je situacija koja se nedavno dogodila u Crnoj Gori.

“To je bio primer gde je slavna rukometašica izgubila posao, zato što je potraživala platu koju nije dobila u toku svog trudničkog bolovanja i to me je inspirisalo da sve to nacrtam. Jer, danas je to Milena, rukometašica koja je ostala bez posla, ali to nije samo njena priča. Postoji mnogo žena koje ostanu bez posla čim zatrudne ili ne dobijaju platu dok su na trudničkom. To su neke stvari koje se možda nisu meni lično dogodile, ali su se desile mojoj komšinici, mojoj mami, mojoj drugarici... Ta nepravda prema ženskom rodu je sveprisutna, koliko god da i dalje pokušavaju da je ospore”, ističe Andrijana.

andrijana-vesovic

Andrijana Vešović, foto: lična arhiva

Kada je reč o reakcijama koje dobija na svoje sadržaje, naša sagovornica kaže da je oduševljena komentarima koje dobija od mladih i njihovom informisanošću o ovim temama.

“Dobijam baš dobar fidbek i to se najpre može videti po izložbama koje sam imala ove godine i čija tema je bila baš žena. Prilazile su mi devojke u ranim dvadesetim, pa sve do žena u pedesetim godinama, što je za mene bilo veoma značajno, jer sam mogla da vidim da se ta nepravda prema ženama ne zaustavlja samo na omladini, već nas sve prati kroz naše žensko odrastanje. Žene mi se javljaju i preko poruka na mrežama i neizmerno sam zahvalna na tome što imam takvu zajednicu oko sebe, koja je na strani ženskih prava”, ističe Andrijana Vešović. 

Da mladi na mrežama prate sadržaje koji promovišu rodnu ravnopravnost, bilo kroz edukativne ili humorističke sadržaje, potvrđuju i priče mladih iz Novog Sada i Beograda sa kojima smo razgovarali. Kako kažu Branislava i David, za mlade je veoma važno da informacije o ovim temama dobijaju kroz formate koji su njima prilagođeni.

“Mislim da pratim većinu influenserki koje se bave tim pitanjima i temama kod nas. Generalno mi je zanimljiv način plasiranja kompleksnih pitanja rodne ravnopravnosti u kratkom formatu na društvenim mrežama ili kroz duhovite sadržaje i kroz mimove. Smatram da je važno da postoje influenseri koji promovišu ispravne vrednosti uopšte, jer su društvene mreže neizostavan element digitalne i popularne kulture danas. Zato je jako važno da se ozbiljne teme prilagođavaju formatu koji može da dopre do što više ljudi, pogotovo mladih”, zaključuje Branislava. 

“Smatram da je jako važno da postoje influenseri koji promovišu rodnu ravnopravnost na pravi način, s obzirom na to da smo danas svedoci jedne situacije gde vrlo često postoje influenseri koji promovišu apsolutno suprotne vrednosti od tih. Mislim da je to značajno, pogotovo za mlade generacije koje možda nisu dovoljno informisane o toj temi, a društvene mreže su kanal koji je njima blizak, preko kojeg bi se mogli informisati o takvim temama”, objašnjava David. 

Mila Bajić iz SHARE Fondacije potvrđuje da je veoma važno da u onlajn prostoru i medijima imamo influensere koji promovišu rodnu ravnopravnost i adresiraju rodne stereotipe, posebno kada se ima u vidu količinu mizoginih stavova koji se mladima plasiraju na mrežama. 

“Već postoje istraživanja u kojima se govori o tome da influenseri koji promovišu neku pozitivnu sliku imaju određenu vrstu uticaja. Oni takvim sadržajima pokazuju da postoji i jedan drugačiji pogled na svet i time se demistifikuju neke stvari, ali se i stvara protivteža onim influenserima koij promovišu mizoginiju i seksizam”, kaže Mila.

Još jedan primer naloga na Instagramu i TikToku koji doprinosi edukaciji o temi rodne ravnopravnosti jeste Draga devojčice, koji uređuje Milica Crkvenjakov. Kako ona kaže, oduvek su je interesovali feminizam i aktivizam, a nalog Draga devojčice koncipirala je tako da sadrži informacije kojima bi ona volela da je imala pristup kada je bila devojčica.

“Sadržaja kakav ja pravim postoji dosta, mislim da on ni na koji način nije unikatan. Ali, ja sam jedina koja to radi na srpskom jeziku. Mislim da činjenica da su moji sadržaji za kratko vreme postali praćeni zapravo pokazuje koliko je devojčicama takav sadržaj nedostajao", kaže Milica, dodajući da inspiraciju za sadržaje, osim u svojim ličnim pričama, pronalazi i u razgovoru sa svojim prijateljicama. 

"Važno je da se međusobno povezujemo i tako razbijamo tabue. Nije dovoljno samo pričati generalno i uopšteno, već i o našim ličnim iskustvima. Mislim da onda takav sadržaj ima mnogo veći uticaj i stvara poverenje između te gledateljke i mene", ističe Milica. 

milica-crkvenjakov

Milica Crkvenjakov, foto: lična arhiva

Ona kaže i da joj mnogo znači povratna reakcija koju dobija od svojih pratiteljki, koje joj se često lično javljaju porukama na Instagramu.

"Imamo jedan odnos poverenja, gde one često i kažu da se osećaju kao da sam im ja starija sestra ili mama. Sa druge strane, na TikToku definitivno ima mnogo više nasilja, koje se pojavi čim govorimo o nekim temama koje su feminističke. Poslednji takav primer dogodio se kada sam čitala citate iz knjige 'Nevidljive', koja je dobila priznanje za najbolju naučnu knjigu godine. Citirala sam statističke podatke o ženama, o tome kako ovaj svet koji nije dizajniran za žene i zapravo šteti i škodi ženama. Na taj post sam dobila gomilu komentara koji su čisto nasilje prema meni. Ne prema tome što govorim, već prema meni kao osobi", priča Milica Crkvenjakov. 

Da je važno na društvenim mrežama pričati o rodnim temama potvrđuju i Iva i Divna, mlade žene iz Beograda i Novog Sada. 

“Mislim da je jako važno da postoje ovakve stvari na društvenim mrežama, zato što je u 2023. godini digitalni aktivizam jednako važan kao i aktivizam na ulicama. Verujem da društvene mreže pomažu da se osvestimo o problemima drugih ljudi i da saznamo više o njima”, smatra Iva. 

“Svakako je jako važno to što postoje ljudi koji se bave rodno senzitivnim pitanjima, ali mislim da mi svi, feministi i feministkinje, moramo da nađemo način da se obraćamo mnogo većoj publici nego onoj kojoj se sada obraćamo. Čini mi se da se često obraćamo istomišlljenicima i da tu malo kome neko može promeniti mišljenje. Mislim da je to zapravo ključ svega, da postoji dijalog i da tako dođe do promene patrijarhalnog u rodno ravnopravno mišljenje”, objašnjava Divna.

Ana-Marija Bagdal, na TikToku poznata kao Veseli Plamičak i Isidora Kurilić, odnosno na TikToku Isi, temi rodne ravnopravnosti često pristupaju kroz humoristične sadržaje i skečeve u kojima prikazuju situacije koje su se verovatno svakoj ženi makar jednom dogodile. Kako kaže Ana-Marija, ljudi mnogo lakše isprate neki sadržaj kada je on ispričan u ovakvom formatu.

“Kada samo sedneš i pričaš, niko se neće zadržati na snimku duže od petnaest sekundi. Ali kada predstaviš nešto kroz skeč i glumu, ljudi ostanu to da čuju i do nekoga pre ili kasnije dopre ono što želiš da predstaviš. Nekad mislimo da smo usamljen slučaj kada nam se nešto desi. TikTok je mesto koje će ti pokazati da ni za šta nisi usamljeni slučaj. Svi imamo neka slična iskustva - i u poslovnom i u privatnom životu”, kaže Ana-Marija.

isidora-kurilic

Isidora Kurilić, foto: lična arhiva

I Isidora Kurilić, poznatija na TikToku kao Isi, ispričala nam je kako je odlučila da počne sa kreiranjem sadržaja o rodnim temama.

"Žao mi je kada gledam kako su žene generalno tretirane, a pogotovo na Balkanu. To su situacije koje su mi ceo život pred očima. Ideju za sadržaj sam dobila tako što sam uvek htela da pravim slične snimke i skečeve, ali pre TikToka nisam imala adekvatnu platformu za takav format", kaže Isidora. 

Kada je reč o negativnim komentarima koje je dobijala na svoje sadržaje, Isidora kaže da oni najčešće dolaze od muškaraca. 

"To mi je negde jasno i očekivano, ali mnogo mi je teže kada vidim žene koje su protiv drugih žena. Strašno mi je kad vidim tu internalizovanu mizoginiju koja se svakodnevno ispoljava", ističe Isidora i dodaje da, iako situacija u društvu, kada je reč o ostvarivanju rodne ravnopravnosti nije dobra, ohrabruju je pozitivne reakcije mladih koje dobija na svoje sadržaje. 

I Ana-Marija je na svoje videe dobijala najrazličitije reakcije - od pozitivnih do negativnih. One pozitivne najčešće dolaze od ljudi koji su prošli kroz situaciju sličnu onoj koja je tema videa. 

"Mislim da devojke koje su prošle kroz različite negativne situacije koje predstavljam u svojim videima, posebno kroz tokstične veze, najčešće imaju pozitivne reakcije. Tu su svakako i drugi ljudi koji su željni toga da se podigne svest društva što se tiče pitanja rodne ravnopravnosti. Sa druge strane, ima i onih koji pokušavaju da se odbrane ili napadnu u komentarima. Možda se prepoznaju u nekoj situaciji, možda ih to malo povredi, ili možda ne smatraju da se oni zapravo tako ponašaju, pa imaju potrebu da se brane”, objašnjava Ana-Marija. 

ana-marija-bagdal

Ana-Marija Bagdal, foto: lična arhiva

Naša sagovornica dodaje i da, iako ima influenserki koje se bave rodnim temama, na mrežama i dalje postoji potreba za više takvih sadržaja. 

"Smatram da bi trebalo malo više muškaraca da se uključi u ovu temu, da pokušaju na neki svoj način da dopru do muškog dela populacije. I da im približe kako se žene, ali i muškarci, osećaju u pojedinim situacijama. Eto to bih volela da se malčice promeni, da se poveća broj ljudi koji bi se bavili ovom temom, ali na pametan način”, zaključuje Ana-Marija Bagdal. 

I Andrijana Vešović smatra da temom rodne ravnopravnosti treba da se bave oni influenseri koji poseduju znanja koja ih za to čine kompetentnim.

"Smatram da ne treba apsolutno svako da se bavi svime i ne treba apsolutno svako o svemu da priča, zato što postoje ljudi koji o nečemu znaju mnogo više od drugih. Bilo bi super da neko ko ima dosta pratilaca, kada se oseti da može da podrži - da podrži, ali smatram da to nije obavezno i da niko ne treba da radi nešto za šta ne oseća da dovoljno zna ili da je dovoljno kompetentna osoba da priča o nekoj temi”, zaključuje Andrijana Vešović. 

Ana-Marija, Isidora, Andrijana i Milica samo su neke od influenserki koji rodnim temama pristupaju na adekvatan način. Tu svakako treba dodati i stranice na Instagramu kao što su: Kritički, Grof Darkula, Feminizam je za svakoga i Seksizam naš svagdašnji. Takođe, ne treba izostaviti ni kvalitetne medijske sadržaje koji se bave rodnom ravnopravnošću, gde se svakako u domaćem kontekstu izdvajaju radijska emisija Žena u kutiji i podkast Tampon zona.

Celu epizodu Rodnopravnosti poslušajte u plejeru: 


Irena Čučković

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Bez rodne ravnopravnosti gubimo potencijal polovine društva

Stavovi, tvrdnje i dezinformacije koji se suprotstavljaju rodnoj ravnopravnosti, odnosno jednom rečju - antirodni narativi, u Srbiji su zastupljeni i…

.

Pravo na abortus mora biti prepoznato kao ustavno i ljudsko pravo

Francuska je početkom meseca postala prva zemlja u svetu u čijem se ustavu nalazi pravo na abortus, tačnije "garantovana sloboda…

.

Feministkinje ipak ne mrze muškarce

Koliko puta do sada ste čuli da "ove današnje feministkinje mrze muškarce", ili da je "feminizam imao smisla dok su…

.

Novi trendovi i stari patrijarhat na mrežama

Na društvenim mrežama su u poslednje vreme sve popularniji sadržaji koji u pozitivnom svetlu pričaju o tradicionalnim rodnim ulogama i…

.

Odgovornost se ne sme prebacivati na žrtvu

Iako je svako objavljivanje fotografija ličnog karaktera bez pristanka lica koje je prikazano na fotografiji već zabranjeno Krivičnim zakonikom, Krivični…

.

Događaji koji su obeležili rodne teme u 2023.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, 2023. godina ostaće upamćena po rekordnom broju femicida u Srbiji, suđenju Miroslavu Aleksiću, restrikcijama…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:10 Pesma dana

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo