...
TRENUTNO18:00 - 18:30Popodne na O radiju

Društvo

Društvene mreže dužne su da spreče širenje mizoginije i seksizma

08.11.2023.

Influenseri koji otvoreno iskazuju i promovišu mizogine i seksističke stavove mogu uticati na mišljenje mladih o rodnoj ravnopravnosti, te na taj način ugrožavaju već ostvarena ženska prava i slobode. 

 
.

Foto: pexels.com

Na društvenim mrežama, posebno TikToku i Instagramu, sve se češće mogu zapaziti video sadržaji stranih i domaćih influensera koji mladim muškarcima dele savete o tome kako treba da pristupe muško-ženskim odnosima. U ovim videima često su prisutne mizogine i seksističke izjave koje ulogu žene svode na predmet interesovanja muškaraca, relativizuju seksualno nasilje i slično. Posebno je zabrinjavajuće da su verni pratioci ovakvih influensera najčešće mladi muškarci. 

U trećoj koliko epizodi Rodnopravnosti na Oradiju istraživali smo koliko influenseri koji otvoreno propagiraju mizogine i seksističke stavove mogu uticati na stavove mladih o muško-ženskim odnosima i rodnim ulogama. Zanimalo nas je i zbog čega su ovi influenseri toliko atraktivni publici. 

Sociolog i profesor na Sveučilištu u Zadru Krešimir Krolo kaže da objašnjenje za brojnu publiku koju privlače influenseri koji otvoreno iskazuju seksističke stavove leži u činjenici da se sa svakim novim talasom emancipacije i širenja ljudskih prava, a pogotovo prava žena, sve više narušava slika sveta koja se prenosila muškarcima s kolena na koleno. Ta slika sveta podrazumevala je njihovu neupitnu dominantnu poziciju u odnosu na ženu, bilo u porodičnim ili drugim društvenim odnosima.

"Kada se stvari počinju menjati, odnosno, kada vam nije isporučen taj obećani svet, kada morate menjati i prilagoditi svoje komunikacijske obrasce, onda dobijete jedan takav reakcionistički odgovor. Dobijete, u stvari, prostor koji popunjavaju muškarci koji se ne mogu snaći u takvim procesima, koji smatraju da, samim tim što su muškarci, imaju zagarantovano pravo ili privilegiju na intimnost sa ženama. Ovo je posebno primetno ako uzmemo u obzir celu priču oko takozvane incel kulture", objašnjava profesor Krolo.

Incel je inače skraćenica od "involuntary celibate", ili u prevodu "nevoljni celibat". U svom današnjem tumačenju, incel opisuje najčešće muškarca koji je frustriran nedostatkom seksualnih iskustava. Jedna od odlika takozvane incel kulture jeste da za nedostatak romantičnog uspeha često krivi žene, koje u današnjem dobu imaju više slobode, ekonomski su nezavisne od muškaraca i okrenute prema svojim ličnim i karijernim ciljevima. 

kresimir-krolo-foto-zrinka-magazzin

Krešimir Krolo, foto: Zrinka Magazzin 

Naš sagovornik navodi da se onda u takvom prostoru pojavljuju takozvani "gurui muškosti". 

"Oni poručuju mladim muškarcima da način na koji sada funkcioniše svet nije dobar, da oni zaslužuju više, što automatski znači da onda ovi drugi ili drugotne u celoj priči treba da imaju manje. Sa takvim stavovima je lako povezati se, jer je to linija manjeg otpora, to je nešto što vam emocionalno odgovara, jer onda ne morate preispitivati postojeće obrasce, ne morate menjati sebe i ne morate razmišljati o tome treba li drukčije da komunicirate prilikom pokušaja ostvarivanja intimnog odnosa", kaže Krolo. 

Međutim, problem postoji i šire od ovakvog reakcionističkog muškog pokreta. 

"Postoji, nažalost i problem u diskursu koji je levi, emancipacijski i feminin, a koji nekad ima problem da komunicira sa muškarcima koji nisu toksični, što je opet razumljivo. U tom procesu se onda dodatno isključuje jedna grupa ljudi sa kojima se ne komunicira. Naravno, svemu ovome ne pomaže ni sijaset drugih kriza koje se dešavaju. Raznorazni ratovi, inflacije, ekološka kriza... Svaki oblik nesigurnosti često znači povratak na fundamentalno, a te temeljne postavke su često one koje isključuju sav ovaj progres i napredak koji smo ostvarili", zaključuje Krešimir Krolo.

Profesorica na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov navodi da je u našem društvu opšteprisutan trend normalizacije nasilja, ističući činjenicu da u Srbiji svake godine raste broj femicida. Sve ovo svakako utiče i na mlade.

"Društvo suštinski ne reaguje onako kako bi trebalo. Svaki pojedinačni slučaj mora sve nas da nas pokrene, da stavimo do znanja da je to nešto nedopustivo. Sa druge strane, ono što ohrabruje je činjenica da se pojavljuje sve veći broj mladih koji ne žele da dopuste i prihvate nasilje, koji su glasni i vrlo jasno izražavaju svoje negodovanje na ono što se dešava. Oni nisu u većini, mnogo su popularniji oni koji šire mržnju, ali jako je važno imati primere dobre prakse i onda mlade usmeravati ka njima", kaže Milinkov. 

smiljana-milinkov-foto-vukasin-zivaljevic2

Smiljana Milinkov, foto: Vukašin Živaljević 

Iako ne mora značiti da će mladi apsolutno i u svim slučajevima prihvatiti mizogine stavove koje promovišu pojedini influenseri, publika koja prati ovakve sadržaje nalazi se u veoma osetljivom uzrastu. Na njih okolina i vršnjaci vrše veliki uticaj i mogu nametnuti društveno poželjne obrasce ponašanja, kaže Milinkov.

"Ako mladi čuju da takve stavove propagiraju oni koji su uspešni, koji zarađuju novac na taj način, koji su popularni i koji su prihvaćeni od strane vršnjaka, mogu se početi ponašati na identičan način, iako možda ne podržavaju u potpunosti takav odnos prema ženama", smatra Smiljana Milinkov.

Naša sagovornica dodaje i da postoje određeni faktori koji utiču na to kako će mladi ljudi reagovati onda kada su izloženi toksičnim sadržajima na internetu, odnosno da li će usvojiti mizogine stavove i dalje ih prenositi. Ti faktori zavise od najužeg okruženja, od obrazovnog procesa, ali i od roditeljskog vaspitanja.

"To su neki primarni obrasci koji se prenose. Ukoliko su deca vaspitana tako da poštuju druge, da imaju brižljiv odnos prema svom najbližem okruženju, onda će i ovaj štetan govor mnogo teže uticati na to da u adolescentskim godinama neko postane mizogin", navodi Smiljana.

Mladi Novosađani Milan i Dimitrije navode da do sada nisu aktivno i ciljano pratili influensere koji dele mizogine i seksističke sadržaje, ali da su i pored toga nailazili na isečke njihovih videa.

"Nikad svesno nisam pustio nijedan klip tih influensera. Znam za neke njihove stavove koji su krajnje ekstremni i imam neke prijatelje koji otvoreno o njima pričaju i znam da ih gledaju, ali iskreno, uopšte ne mogu da provalim da li oni to gledaju iz šale ili zaista prihvataju te stavove. Jednostavno, ja sam izgrađena ličnost i na mene to ne utiče, ali se bojim da mlađoj publici mogu zaista da naprave probleme, ako ti stavovi postanu opšteprihvaćeni", kaže Milan.

Kako smatra Dimitrije, influenseri namerno plasiraju eksplozivne i kontroverzne sadržaje kako bi prikupili što više reakcija publike. 

"Da li utiču na mene, mislim da ne. Što se tiče vršnjaka, koliko ja znam, niko ih ne prati aktivno. Sa druge strane, ne postoji varijanta da su oni prikupili tu količinu pratilaca i ljudi koji ih podržavaju ako ih niko ne prati. Dakle, sigurno ih neko prati i sigurno je neko pokupio ideje", kaže Dimitrije. 

Takođe, onda kada influenseri pridobiju pažnju i poverenje publike, pokazalo se da će se vrlo teško odreći svojih idola. Primera radi, američko-britanski influenser Endru Tejt je decembra prošle godine uhapšen u Bukureštu, nakon čega je protiv njega podignuta optužnica za trgovinu ljudima i seksualno nasilje. I kada je Tejt uhapšen i nakon što je podignuta optužnica protiv njega, on nije izgubio bazu podržavalaca koja se broji milionima. Kako navodi sociolog Krešimir Krolo, razlog za to nalazi se u manjku kritičkog pristupa prema sadržajima koje plasiraju influenseri. 

"Tu nema racionalnog rezonovanja, to je puno bliže nekakvom kultu ličnosti i ima više karakteristika religijskog povezivanja. Postoji jedan celi sistem racionalizacije onoga što se Tejtu dogodilo, gde njegovi fanovi i dalje veruju da on nije kriv, da mu je neko smestio i slično. Više-manje svi teoretičari zavere funkcionišu po takvom sistemu kulta ličnosti", objašnjava Krolo.

Iako ne postoje sistematična istraživanja o ovoj temi, ono što do sada znamo jeste kako konstantna izloženost određenim sadržajima na internetu može uticati na stavove ljudi. Naš sagovornik navodi da ona može doprineti dodatnoj ekstremizaciji stavova kod onih ljudi kod kojih već postoji određeno uverenje.

"To je nešto što potencijalno najviše zabrinjava u kontekstu u kojem se nalazimo. Znamo za slučajeve u nekim osnovnim školama, na primer u Velikoj Britaniji, gde dečaci od 10 ili 12 godina koji prate influensere poput Endrua Tejta, već sada iskazuju stavove poput onog da je ženama mesto u kuhinji, da im treba ograničiti celi niz prava i slično” kaže Krolo. 

Upravo zbog dalekosežnosti posledica koje izjave influensera mogu imati po decu i mlade, Krolo ističe da se odgovornost za suzbijanje ovakvih sadržaja nalazi na velikim korporacijama koje upravljaju informacijama na društvenim mrežama. 

"Nije se uopšte smelo dovesti do toga da osoba poput Endrua Tejta ima 100 miliona pratilaca i da se stvari koje su već činjenično, u smislu same kvalitete informacija problematične, na taj način prošire. Mi ovde govorimo o govoru mržnje, ja to zaista ne mogu drugačije opisati. Ono što Endru Tejt konstantno poručuje na svojim statusima je mržnja prema ženama. Poslednje što sam video je bilo oko Halloweena, gde je na društvenoj mreži X svaku ženu koja slavi Halloween, izvinjavam se na eksplicitnosti, nazvao kurvom. To je čisti govor mržnje", ističe Krolo.

andrew-tate-x-screenshot

Foto: Twitter, screenshot 

Sa druge strane, kada je reč o ulozi obrazovanja u suzbijanju mizoginih stavova kod mladih, Krolo je pesimističan o mogućnostima njegovog dometa.

"Bojim se da obrazovanje tu ne može ništa napraviti. Jednostavno, iz različitih primera vidimo da je škola postala jedna sekundarna ili tercijarna institucija u odnosu na ono što je ranije bila - i odgoj i obrazovanje. Škola je formalno organizovana i tu se prenosi sistematizovano znanje koje vi morate usvojiti da biste bili funkcionalni građani u društvu. To traži niz postupaka koji su dijametralno suprotni od onoga što imate na društvenim mrežama, gde nema ni te strukture, ni te formalnosti i gde informacije dobijate u instant, kratkim sadržajima. Boriti se protiv toga u obrazovnom sistemu je jako teško", ističe Krolo. 

I Smiljana Milinkov saglasna je da najveći deo odgovornosti kada je reč o regulaciji diskriminišućih stavova na internetu leži na korporacijama u čijem su vlasništvu društvene mreže, kao i na kreiranju zakonodavnih okvira koji se moraju striktno poštovati. 

"Ako je za utehu, nekako se i na nivou Evrope sve više ide u tom pravcu da se kompanije opominju, da se reaguje. Nadam se da će to biti još uspešnije, u smislu da ne rešavamo samo posledice, nego da se što više radi na prevenciji. Uloga kompanija je ključna jer oni koji u kontinuitetu šire govor mržnje na društvenim mrežama uviđaju da im je to omogućeno. Potrebno je da dođemo do toga da neko ne sme ni da pomisli da je to u redu”, zaključuje profesorica Smiljana Milinkov. 

Kritičko promišljanje sadržaja na društvenim mrežama utoliko je značajnije ako se osvrnemo na neke od podataka o medijskim navikama mladih iz ovogodišnjeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije. Naime, mladi se danas informišu gotovo isključivo na društvenim mrežama i to preko mobilnih telefona. Takođe, medijska pismenost i dalje ostaje kategorija koja je poznata samo delu mladih koji su u neposrednoj vezi sa medijima, dok drugima predstavlja nepoznat pojam.

Treću epizodu Rodnopravnosti možete poslušati u plejeru: 

Irena Čučković

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Influenseri moraju biti svesni uticaja koji imaju na mlade

Gošća u prazničnom intervjuu Oradija bila je Ana-Marija Bagdal, na TikToku poznata kao Veseli Plamičak. Ana-Marija je pažnju privukla pre…

.

Rodna ravnopravnost na internetu: influenserke kao promoterke pozitivnih vrednosti

Važno je da u onlajn prostoru i medijima postoje influenserke i influenseri koji promovišu rodnu ravnopravnost i adresiraju rodne stereotipe,…

.

Na TikTok-u je moguće stvarati kvalitetan i etičan sadržaj

Da li ste čuli za Balkandad-a, Barbi Afriku, Sergeja Pajića ili možda za Uki Q? Ukoliko jeste, onda ste verovatno…

.

Bojanče: Na društvenim mrežama se glupiram, a zapravo sam teški introvert

Luka Bojanović, poznatiji pod imenom Bojanče, najpopularniji je crnogorski tiktoker. Njegov profil na toj platformi broji skoro milion pratilaca. Popularnost…

.

Instagram može da se koristi i za brigu o mentalnom zdravlju

Društvene mreže su poslednjih godina postale glavni oblik komunikacije među mladima, samim tim i sredstvo bez kog se teško može zamisliti…

.

Feministkinje ipak ne mrze muškarce

Koliko puta do sada ste čuli da "ove današnje feministkinje mrze muškarce", ili da je "feminizam imao smisla dok su…

  • 16:45 Prava stvar
  • 17:00 Eko linija
  • 18:00 Popodne na O radiju
  • 18:30 Album nedelje
  • 18:45 Lampica

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo