Društvo
Mikrofeminizam: Kako naša svakodnevica može doprineti rodnoj ravnopravnosti?
Da li ste već čuli za mikrofeminizam? Ukratko, taj pojam podrazumeva različite akcije i postupke kojima se trudimo da primenjujemo feminističke principe i prakse u svakodnevnom životu. Za nekoga je mikrofeminizam korišćenje rodno osetljivog jezika, a za nekoga suprotstavljanje mizoginom i seksističkom humoru. Šta za tebe znači mikrofeminizam i kako ga praktikuješ? Ovo je pitanje o kojem smo u 31. epizodi Rodnopravnosti razgovarali sa Anjom, Divnom, Milom, Anom, Nastasjom i Filipom.
Foto: Pixabay
Lingvistkinja Nastasja Deretić kaže da za nju mikrofeminizam znači ne prećutati i ne okretati glavu od seksističkih šala, uvreda ili komentara kada ih neko izgovori u našem prisustvu.
"Ne volim da se vodim parolama kao što je 'pametniji popušta'. Ukoliko neko u našem prisustvu iznese problematičan stav ili neumesnu šalu, mislim da je bitno u takvim situacijama sagovorniku ukazati zbog čega je takav stav problematičan. Mislim da je to neki osnovni nivo na kojem svako od nas može dati neki minimalni doprinos za promenu svesti", smatra Nastasja.
Istaživačica i monitorka medija Anja Anđušić kaže da se u svom svakodnevnom životu trudi da primenjuje feminističke principe tako što će se prema svakome odnositi jednako, bez obzira da li je u pitanju muškarac ili žena, stara ili mlada osoba, i bez obzira na njegov ili njen društveni status. Ona ističe da je svaki, pa i najmanji iskorak iz ustaljenih patrijarhalnih obrazaca značajan za naše poimanje rodne ravnopravnosti.
"Na primer, uvek kada treba da napišem ime roditelja u nekom dokumentu, gde obično svi navode ime oca, ja stavim ime moje mame. Iako imam oba roditelja i oboje ih volim podjednako, nekako me je uvek nerviralo što se podrazumeva da tu piše ime oca, iako nas je mama rodila", kaže Anja.
Anja Anđušić, foto: lična arhiva
Feministička aktivistkinja Ana Mirkailo kaže da joj je važno da sve što uči i zna o feminizmu primenjuje u praksi. Zbog toga nastoji da u svakodnevnom životu sebi i drugima osvešćuje doprinos žena u nauci i umetnosti.
“Trudim se da redovno čitam autorke koje dolaze iz različitih društveno-političkih tema i žanrova. Ne smatram da postoje muški i ženski žanrovi, knjige ili teme. Ne delim ni poslove na muške i na ženske, već isključivo prema tome koliko je neko kompetentan i zainteresovan za neki posao. Takođe, pokušavam da osvestim kako različite društvene grupe koriste jezik i pričaju o ženama. Mislim da je posebno važno to kako govorimo o ženama sa kojima se ne slažemo, jer vrlo lako počnu da se koriste pogrdni nazivi ili termini kada se na ličnom ili političkom nivou ne slažemo sa nekom ženom. Na kraju, ali ne i najmanje važno, koristim rodno senzitivan jezik”, kaže Ana.
Ana Mirkailo, foto: lična arhiva
I studentkinja novinarstva iz Novog Sada Mila Dragnić, kao i njen kolega iz Beograda Filip Đorđević, potvrđuju važnost upotrebe rodno osetljivog jezika u svakodnevnom životu.
"Pre par godina sam počela svesno da koristim rodno senzitivan jezik u svakodnevnim situacijama, jer sam primetila da najčešće za određene profesije koristim muški rod, a ne ženski. I uhvatila sam sebe kako pišem svoj CV i sve profesije kojima sam se bavila sam tada navela u muškom rodu", priča Mila.
“Kao neko ko je imao priliku da radi na portalu, uvek sam u svojim tekstovima koristio rodno senzitivan jezik, a neretko sam i prepravljao tekstove kolega koji ga nisu koristili. Takođe, kada je postojala prilika, trudio se sam se da pronađem sagovornicu na određenu temu, jer u mom polju dominiraju muški sagovornici”, kaže Filip.
Kada je reč o odnosu prema jeziku, novinarka Divna Prusac ističe da je posebno važno da osvestimo na koji način koristimo termine koji su vezani za žene, žensko telo i zdravlje.
"I kod sebe pokušavam da izbacim kriptične izjave iz rečnika i navika, poput: 'dobila sam', 'imam', 'u ciklusu sam'. Ne, ja imam menstruaciju i ukoliko imam potrebu da to podelim, reći ću da imam menstruaciju. Dosta mi je tog kolektivnog gađenja prema ženskom telu. Kao što nam svima raste kosa, kao što nas sve nekad boli glava, kao što svi imamo neke najprirodnije procese koji se dešavaju u našim telima, tako žene imaju menstruaciju. Uopšte ne želim da od toga pravim neku tajnu”, kaže Divna.
Divna Prusac, foto: lična arhiva
Takođe, i Divna i Anja su uočile jednu zajedničku stvar, a to je da se žene često povlače iz fizičkog prostora. Ovo lako možemo uočiti na nekim javnim mestima ili u gradskom prevozu. Međutim, one su odlučile da se više ne sklanjaju.
"Ono što sam primetila i kod sebe i kod drugih žena jeste to da se podsvesno sklanjamo, u smislu da ćemo prepustiti neki određeni prostor muškarcima. To je delom, naravno, iz bezbednosnih razloga i to potpuno razumem. Ali, kada muškarac koji sedi pored mene u javnom prevozu raširi noge, raširiću ih i ja isto toliko, pa ćemo da vidimo zašto neko ima potrebu da zauzima toliki prostor, a od mene se očekuje da to ne radim. I u bilo kojoj drugoj situaciji gde se od žene očekuje da se ona povuče, ja se neću povlačiti ili ću makar pokušati da to izbacim iz svog ponašanja i svojih navika”, kaže Divna.
“U jednom trenutku sam primetila da se, kada neko na ulici ide ka meni, uvek ja pomerim u stranu ukoliko sa suprotne strane ide muškarac i nekako ne očekujem ja od njega da će se on pomeriti. Tako sam u jednom trenutku odlučila da se neću više sklanjati”, priča Anja.
OBRATI PAŽNJU
"Takođe, kada govorim o feminizmu, o onome što nam patrijarhat priređuje svakog dana, o odnosu muškaraca prema ženama, primetila sam da često spustim frekvenciju i pričam tiše. To je valjda taj neki podsvesni momenat, da nas ne čuju, da ne pravimo probleme. Sada se trudim da budem ili podjednako glasna kao i inače, ili da budem glasnija. Mislim da, kao što moramo fizički da zauzmemo prostor, tako moramo i na svaki drugi način”, zaključuje Divna.
Zbog čega su ovakve, mikrofeminističke prakse važne? Naše sagovornice su saglasne da njima možemo ne samo jasno izraziti svoj stav, već i uticati na ljude u našem okruženju da postanu tolerantniji i da bolje razumeju teme koje se tiču rodne ravnopravnosti. Nastasja ističe da je posebno važno da ljudima predstavimo kontraargumente mizoginim stavovima, koje možda ranije nisu imali priliku da čuju ili da se informišu o njihovoj štetnosti.
“Sa druge strane, možda imamo i sagovornika koji je informisan, ali su mu toliko usađeni neki patrijarhalni i mizogini stavovi. Mislim da je bitno takvim sagovornicima pokazati da se ne slažemo sa njim ili njom. Ne treba samo klimati glavom i izbegavati neprijatne situacije, jer ta osoba ne treba da živi u ubeđenju da se svi slažu sa njim”, smatra Nastasja.
Nastasja Deretić, foto: lična arhiva
"Čini mi se da je u široj javnosti, a pogotovo na desnom političkom spektru, feminizam predstavljen kao nešto strašno, kao neka propaganda koja preti da zauzme zakone, da rasturi porodicu... Zbog toga mislim da ti mali, svakodnevni gestovi, pokazuju upravo to da feminizam nije ideologija koja je stvorena sa namerom da uništi svet. Feminizam je pokret čija je namera da svi živimo u jednom zdravijem društvu koje nam ne nameće rodne uloge i u kojem svi imamo mesta i kapaciteta da razvijemo svoj pun potencijal”, ističe Ana.
“Tim malim gestovima možemo učiniti da ljudi preispitaju svoje stavove, jer su mnoge stvari zasnovane na stereotipima i rodnim ulogama. Što je uglavnom podsvesno, jer smo svi odrasli u patrijarhalnom društvu i pratimo pravila koja nam je to društvo postavilo, bez da ih promišljamo. Onda kada učinimo nešto što je drugačije od tih ustaljenih obrazaca, podstičemo i ljude oko sebe da o tome razmišljaju na neki drugačiji način i potencijalno promene svoje ponašanje u budućnosti”, zaključuje Anja.
Celu epizodu Rodnopravnosti možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
