.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Aktivizam

Ljubimci sterilizacijom više dobiju nego što izgube

07.06.2018.

Dilema o sterilizaciji domaćih životinja, pre svega pasa i mačaka, stara je koliko i sama procedura. Ljude prilikom razmatranja te odluke danas ne zanimaju samo medicinski razlozi za kastraciju, već su zaokupljeni i etičkim pitanjima o uplitanju u reproduktivna svojstva ljubimca. U teoriji o ovoj dilemi može se raspravljati u nedogled jer za oba stava postoje brojni razumljivi razlozi i opravdanja. U praksi su stvari malo drugačije bez obzira da li pričamo o kućnom ljubimcu ili psima i mačkama lutalicama. Sa ovim potonjim, problem postaje društveni, a tu rešenja mogu biti i mnogo surovija od sterilizacije.

.

Kastracija životinja podrazumeva hirurško odstranjenje njihovih reproduktivnih organa, nakon čega više ne mogu da imaju potomstvo. Iako se sterilizacija danas obavlja kao rutinski zahvat u veterinarskim ambulantama, pri čemu su životinje pod anestezijom, nisu izložene boli, nemaju svest o značenju i posledicama kastracije, postoje ljudi koji se protive ovakvom vidu ljudskog mešanja u životinjske živote.

Sa Dunjom Kovač iz Kinološke akademije razgovarali smo o tome šta sterilizacija zasita podrazumeva.

"Postoje dve vrste sterilizacije: u jednoj se odstranjuju jajnici, a u drugoj se vadi ceo raproduktivni trakt i to bira sam veterinar na osnovu stanja pacijenta. To je rutinska operacija za ženke iako zahteva više pažnje nego kod mužjaka gde skoro da ne postoji postoperativna nega. Kod kuja imamo oporavak od oko sedam dana uz vađenje konaca i preglede. Danas se ti zahvati rade sa inhalatornom anestezijom što životinje mnogo lakše podnose i tu nema nekih problema", kaže Dunja.

Oko toga kada je vreme za sterilizaciju postoje razna sporenja, ali se sve uglavnom svodi na činjenicu da je sterilizacija najlakša za podneti u ranoj fazi života vašeg ljubimca. Dunja napominje da zahvat ne bi trebalo da se obavi ni prerano.

"Kada govorimo o uzrastu kada bi trebalo da se steriliše kuja ili da se kastrira mužjak, američki stručnjaci kažu da to treba obaviti već u prvih šest meseci života. Koliko sa videla iz prakse, to je dosta rano jer ne dozvoljavamo psu da završi psihofizički razvoj. Kod mužjaka, ako ne želimo da ga parimo, dobar uzrast za sterilizaciju je oko treće godine života. Njima se problemi sa prostatom usled neparenja javljaju tek u osmoj godini života. Kod ženki se sterilizacija obavlja znatno ranije", kaže Dunja.

macka jpeg

Pozitivne posledice sterilizacije domaćih životinja su brojne jer se izbegavaju neke veoma teške bolesti. Međutim ima i negativnih posledica, a promene ponašanja ne bi trebalo da su među njima. Dunja Kovač se slaže sa time.

"Postoji ta predrasuda se ponažanje životinje izmeni posle sterilizacije, ali to nije tako. To su naši subjektivni osećaji kao vlasnika. Karakter životinje ostaje isti. Ako smo imali psa koji je lenčuga ili je hiperaktivan, oni ostaju isti. Menjaju se ponašanja pod uticajem testosterona koji je izazivač seksualne ili teritorijalne agresije. Tu se kastracijom ponašanje menja odnosno nestaje", objašnjava Dunja.

Ona je istakla da sterilizacija ima i negativne nuspojave iako one nisu ni brojne ni preovlađujuće.

"Ljudi zapadaju u debate da li je sterilizacija 100 odstodobra. Ne postoji 100 odsto, sve ima dobre i loše strane. Kod sterilizacije ženki javljaju se neke vrste agresivnih ponašanja posle zahvata. One postaju malo netrpeljive, uglavnom prema drugim psima. Kod mužjaka su primećeni neki strahovi i strvinarenje jer će jesti bilo šta što nađe na ulici. To je, međutim, mnogo benignije od bolesti poput mastitisa, adeno sarkoma ili piometra. Ja vlasnicima pasa kažem da vide žele li džangrizavijeg psa ili bolesnog psa", kaže Dunja

Etički gledano glavni argument protiv kastracije je pravo svake životinje da živi bez uticaja čoveka na njen način života, na njeno stanište i na njen telesni integritet. Kada tako posmatramo stvari, kućni ljubimci ne bi ni smeli da postoje. Pošto ipak živimo u eri pripitomljenih životinja čije razmnožavanje se može otrgnuti kontroli, dokazano je da im sterilizacija pomaže i zdravstveno, a i psihički, slažu se stručnjaci.

Kastracija je danas humanije rešenje za pomoć životinjama i kontrolu njihovog broja od, danas uveliko, nedopustivog ubijanja. Ako znamo da će u današnjim uslovima, kada više ne možemo pse i mačke da vratimo u divljinu, sterilisana životinja imati manje zdravstvenih tegoba, da će psihički manje patiti zbog nemogućnosti zadovoljenja svog prirodnog nagona, da će manje lutati i na taj način stradati, tada je kastracija etičnije rešenje od potpuno neprihvatljivog usmrćivanja životinja kao načina regulisanja njihove brojnosti.

Samo jedna mačka i njeno potomstvo tokom sedam godina mogu doneti na svet 420.000 mačića, dok samo jedna kuja i njeno potomstvo tekom sedam godina mogu doneti na svet 67.000 štenadi. S obzirom na spomenute činjenice, oni koji se protive kastraciji životinja indirektno podržavaju eutanaziju i dalja stradanja velikog broja životinja.

psi2 jpg

Slično razmišlja i veterinar Goran Barić koji kaže da su lutalice ozbiljan sanitarni problem. Na stranu veoma loši uslovi u kojima i same životinje provode vek. On je zato za organizovanu sterilizaciju ženki jer to, kako kaže, daje rezultate.

"To je problem koji svakog od nas direktno ili indirektno dotiče. Nebitno imamo li mi ljubimca ili nemamo, svakodnevno vidimo pse lutalice i mačke u kontejnerima. Da bi mi populaciju tih životinja održali pod kontrolom, zbog toga se radi sterilizacija. Moram reći da ona ne predstavlja trenutno rešenje za pse i mačke jer je to proces koji mora da traje godinama na ulicama, ali može ozbiljno da doprinese smanjenju broja i smanjenju potrebe za postojanjem azila", objašnjava Goran.

Društvo "Ljubitelji životinja" popisalo je najčešće izgovore za nesterilisanje ljubimaca i odgovore na njih.

1. Samo jedno leglo pa onda kastracija. (Studije pokazuju da praktično prenaseljenost kućnim životinjama proizlazi upravo iz načina razmišljanja 'samo jedno leglo'.)

2. Moj pas je na lancu, ne treba da bude kastriran. Moj pas ne izlazi bez povodca, prema tome on ne mora biti kastriran. (Osim što je okrutno, trajno držanje pasa na lancu ne garantuje da se čin oplodnje jednom ipak neće 'dogoditi' niti će mu to umanjiti patnju trajnog vezivanja. Jednako je potrebno kastrirati i pse i mačke koji žive u stanu.)

3. Uvek uspevamo da udomimo mačiće ili štence. (To znači da će isti broj mačića ili psića izgubiti priliku za udomljenje i biti ubijeni)

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P.K.

.
Cenzura na internetu je kontrola ili obustavljanje objavljivanje informacija, odnosno, filtrirani pristup informacijama. Takođe,…
.
Nakon tragičnih posledica konzumiranja droga i smrti srednjoškolaca na beogradskim splavovima, borba protiv upotrebe droga postala…
.
U toku je Evropska nedelja mobilnosti, koja traje od 16. do 22. septembra, a obeležava se od 2002. godine na inicijativu Evropske…
Program
Kalendar događaja
Oktobar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li Građanski zakonik može da reši odnos države prema osnovnim ljudskim pravima?