Kezz: Kvalitet vremenom ispliva

Tamaru Ristić Kezz dosad ste sigurno upamtili po glasu i energiji. Pre nekoliko godina započela je svoj muzički put, oduševljavajući publiku svojim pesmama. Razgovarali smo o ljubavi prema muzici, inspiraciji i nasleđu.

Foto: Slobodan Trivić

Način na koji nastupaš je veoma zanimljiv, koristiš looper na koji nasnimavaš slojeve, što na kraju čini jedinstvenu kompoziciju. Koristiš tehnologiju potpuno drugačije od većine izvođača?

Na tu ideju sam došla zato što sam htela sama da nastupam, bila mi je ideja da sama stvaram i izvodim muziku. U početku sam mislila da bi mi za sam start projekta bilo teško da okupim više ljudi i da ih motivišem da od nule krenu da rade sa mnom. Mislila sam da je možda bolje da prvo krenem sama, pa će se kasnije pridružiti još neki članovi. U suštini, taj način rada mi se svideo i krenula sam baš da razvijam taj samostalni nastup, a tek pre nekih godinu i po dana je na sceni počeo da mi se pridružuje i gitarista. Ali čitava ta osnova nastupa je solo act.

Intervju sa Tamarom Ristić Kezz možete da poslušate u plejeru

Šta se od debi albuma 2017. godine do danas promenilo u tvom zvuku? Sem dodatka gitariste.

Promenilo se to da sam od nekog jednostavnog lajv loopinga došla do toga da sama produciram svoju muziku, koristeći različite softvere i hardvere. Takođe, uvodim više elektronskog zvuka u sam nastup, ali i u produkciju. Tako da se od tog svedenog elektro popa, koji se čuje na prvom abumu, to sada razvilo u neki, mogu da kažem, klupski zvuk. Rezultiralo je time da sam poželela da razvdvojim vidove nastupa. Sada intenzivno, dve godine, nastupam i kao DJ, kao neki hibrid di džejinga i lajva, tako da se te dve forme prožimaju kroz nastup. Ta forma je više za klubove i žurke. Tu su i koncerti, koji su za sve ostalo.

Kada si počela, sa kakvim si se izazovima i komentarima susretala? Da li su ljudi bili otvoreni za tvoj zvuk?

Ljudi su bili otvoreni, njima je bilo interesantno da neko sam na sceni to sve radi. Dobijala sam komentare od ljudi koji nisu navikli na elektronske zvukove, da njima to zvuči suviše elektronski. To jeste tačno, ali je i moja ideja bila da tako sve zvuči. Što se nastupa i saradnji tiče, tu sam uglavnom imala izuzetno pozitivna iskustva i nekako se sve to lepo odvijalo do pre pet meseci, kada nas je ova situacija zaustavila. Sada sve ponovo kreće da oživljava, ali je pre to bilo mnogo intenzivnije. 

Kako je ova globalna pandemija uticala na tebe i tvoje kolege?

Konkretno, kod mene se nije izgubio elan što se stvaranja tiče, ali su mi naravno jako nedostajali nastupi, jer sam poslednjih deset godina stvarno intenzivno nastupala. Zapravo, nisam bila ni svesna koliko je to veliki deo mog života i bukvalno svakodnevnog funkcinisanja. Sada smo svi postali svesni koliko je teško opstati u tom digitalnom svetu, bez realnih kontakata i razmene energije. Čini mi se da sam to videla i kod kolega. 

Foto: Marko Popovic Photography

Veoma je zanimljiv spoj tradicionalnog i modernog zvuka koji ti neguješ. Odakle potiče tvoja naklonost ka tradicionalnoj izvornoj muzici?

Izvornu muziku stvarno pevam od detinjstva, taj zvuk tradicije se negovao kod bake i deke i u mojoj kući. Kasnije, kada sam počela da pevam u dečijem horu, jedna od prvih solo deonica koju sam pevala je bila iz Mokranjčevih rukoveti koje su takođe posvećene tradicionalnoj muzici. Taj deo je nešto što nosim sa sobom i prirodno je isplivao. Sa druge strane, taj moderan zvuk je došao sa tim što sam želela da sama stvaram muziku i bilo je logično da to radim na neki savremen način. 

Na postojećoj muzičkoj sceni ti si ponudila nešto novo i drugačije. Kako, kao neko ko se izdvaja na sceni, doživljavaš stanje na njoj?

Ovo savremeno digitalno doba, koliko god da je dobro, u smislu da muzičari lakše mogu da se prezentuju i dođu do publike, toliko je istovremeno postalo teže, jer je tržište prezasićeno. Danas ti više nije potreban ni izdavač, svako može da radi ono što hoće i zbog toga je potrebno više istraživanja, da bi se došlo do neke kvalitetne muzike. A ta muzika, zbog svih stvari koje su popularne, čini mi se ne dolazi dovoljno do izražaja. Stalno se šokiram kada pronađem neka fenomenalna izdanja koja gotovo niko ne sluša. Ali mislim da vremenom kvalitet ispliva. 

Koliko je internet značajan, u doba pandemije, za prezentaciju materijala, otkrivanje novih bendova, muzičara? Kako u moru svega pronaći nešto što je kvalitetno?

To je proces. Prvo moraš da znaš šta te zanima i kada kreneš da istražuješ, možeš da dođeš do novih izvođača. Potrebno je da se neko udubi u to, a nekako mi se čini da se danas muzika više preslušava. Naravno, ima ljudi koji su audiofili i istražuju andergraund scenu, ali većina pusti nešto što zna i tako ide nešto što im je plasirano. Čini mi se da sada retko ko ima strpljenja da se bavi istraživanjima, osim nas kojima to nije profesija i koji volimo to da radimo zato što pratimo šta se dešava na sceni koja nas konkretno zanima.

Na čemu sada radiš i kakve planove imaš?

Ova godina mi nije bila nešto naklonjena, što se sveta muzičkog biznisa tiče, ali sa kreativne strane imam dosta saradnji i jako lepih iskustava. Inače sam se preselila u Ljubljanu i sada sam ovde počela malo više da nastupam i osvajam publiku koja do sada nije imala priliku da me čuje. Imam u pripremi i nekoliko izdanja, pored drugog albuma koji je skoro završen, ali još uvek nisam odlučila kada ću ga objaviti zbog ove situacije. Počela sam da sarađujem sa producentom Laura2000, sa kojim spremam zajedničko izdanje. Sa sestrom sam takođe pokrenula projekat koji se zove Tijamara i objavile smo prvu traku koja je kombinacija elektronske muzike sa elementima nasleđa. Ta traka "Plač majke Srbije" inspirisana je baš trenutnim dešavanjima u zemlji, a nakon toga je planirano i EP izdanje. Planiram još jedno koje je posvećeno isključivo izvornoj muzici i to će imati dve strane, jedna će biti izvorika a druga elektro izvorika gde će biti obrade tradicionalnih pesama sa Balkana u mojim aranžmanima.

J.Mijatović