...
TRENUTNO11:00 - 12:00Y2K

Društvo

Događaji koji su obeležili rodne teme u 2023.

03.01.2024.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, 2023. godina ostaće upamćena po rekordnom broju femicida u Srbiji, suđenju Miroslavu Aleksiću, restrikcijama prava na abortus u Sjedinjenim američkim državama, podizanju optužnice protiv Endrua Tejta, ali i nekim pozitivnim promenama kada je reč o reproduktivnim pravima.

.

Foto: Pexels

Događaj koji je najpre obeležio 2023. godinu jeste početak suđenja Miroslavu Aleksiću, svedočenje Milene Radulović i sve ono što smo mogli pročitati u medijima o ovoj temi, smatra novinarka RTV-a i autorka emisije Žena u kutiji Tamara Srijemac

Podsetimo, Milena Radulović je, zajedno sa još nekoliko devojaka, pre dve i po godine optužila Aleksića za seksualno uznemiravanje i silovanje u periodu kada je imala 17 godina i pohađala njegovu školu glume. Odlučila je da javno progovori o proživljenom nasilju nakon što ju je kontaktirala maloletna učenica Miroslava Aleksića koja joj se požalila da prolazi kroz slično iskustvo. 

“Kada je reč o suđenju Aleksiću, negativan utisak je svakako nesenzibilisanost institucija i način koja je sprovedeno ispitivanje. Imali smo nesenzibilisana pitanja advokata, iscrpljivanje pitanjima, pokušaje diskreditovanja... Nakon toga smo videli da mediji sve to prenose i onda je Milena Radulović praktično doživljavala novo nasilje i novi medijski linč. Pozitivno je to kako je ona istrajala u svemu tome, što je do tog procesa došlo i što se još nekoliko devojaka ohrabrilo da tuži Aleksića”, kaže Srijemac. 

tamara-srijemac-foto-marija-erdelji1

Tamara Srijemac, foto: Marija Erdelji 

Prošlu godinu obeležio je i negativan rekord po broju femicida u Srbiji - ubijeno je najmanje 27 žena. Kažemo najmanje, jer statistiku o ovome dobijamo na osnovu medijskog izveštavanja, pa je moguće da neki slučajevi prođu ispod radara. Iako je reč o sistemskom problemu, u Srbiji još uvek ne postoji zvanični registar koji ovo prati.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije prošle godine je objavio istraživanje kojim su obuhvaćene presude za femicide od 2014. do 2022. godine. Ono je pokazalo da su u skoro 70% slučajeva izrečene kazne do 15 godina zatvora ili psihijatrijsko lečenje, iako su za teško ubistvo zaprećene i doživotne kazne. Problem je i u tome što sudovi često uzimaju olakšavajuće okolnosti kada određuju kazne, poput priznanja krivičnog dela, dijabetesa, siromaštva, ali i toga da je neko “porodičan čovek". 

Kako kaže novinarka Tamara Srijemac, ovakvo procesuiranje slučaja femicida poručuje nam da u Srbiji ne postoji politička volja za rešavanjem ovog problema.

Ova godina je bila karakteristična i po kampanjama i zagovaranju ženskih organizacija da femicid postane posebno krivično delo, ali ne mogu da kažem da postoji volja da se tako nešto desi. Mi i dalje brojimo mrtve žene na osnovu medijskih natpisa, mi nemamo registar i nemamo telo koje bi trebalo da bude pri vladi i koje će se baviti pitanjem femicida. Možda je mali pomak što sada konačno možemo da kažemo da ljudi znaju terminologiju i šta je to femicid. A da li suštinski postoji razumevanje ovog fenomena - nisam sigurna”, navodi Tamara Srijemac. 

zenskasolidarnost png

Foto: Ženska solidarnost

Prošlu godinu obeležile su i restrikcije prava na abortus, pre svega u Sjedinjenim američkim državama. Vrhovni sud Sjedinjenih država objavio je 24. juna presudu kojom je okončao pola veka staro pravo na pobačaj u cijeloj državi. Sud je u presudi naglasio da abortus nije zabranjen, ali da sada pojedine savezne države mogu same dopustiti ili ograničiti prekid trudnoće. Četrnaest ih je već donelo zakone koji ograničavaju pravo na abortus nakon presude Vrhovnog suda. 

U realnosti, ovo znači da će žene koje abortus ne mogu dobiti u svojim državama morati da otputuju u neku drugu, ukoliko za to imaju finansijskih sredstava. Tako je u decembru pažnju javnosti privukao slučaj Kate Cox, žene iz Teksasa koja je zatražila abortus kada je saznala da će njena beba živeti samo nekoliko sati nakon porođaja. Međutim, to pravo joj je uskraćeno, nakon čega je morala iz Teksasa da ode u drugu državu kako bi obavila prekid trudnoće. Naša sagovornica Tamara Srijemac kaže da takvi trendovi u svetu kada je reč o restrikciji prava na abortus mogu uticati i na naš kontekst. 

"To može da nam služi kao upozorenje koliko se lako neka prava koja uzimamo zdravo za gotovo mogu poljuljati. Da, deluje kao bazično pravo, a opet se pokazalo da nije i možemo na primeru videti šta se u Americi dogodilo od 1973. do danas. Tako da mislim da to treba da nam bude opomena da uvek postoje retrogradne tendencije, i u našoj zemlji, ali i u celom svetu. Zato moramo svakodnevno da branimo naša stečena prava, jer mnoge države svedoče da ta prava mogu lako da nam se oduzmu", objašnjava Tamara. 

Sa druge strane, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da želi izmeniti francuski ustav kako bi do sledeće godine "pravo žena na abortus postalo nepovratno". Time bi Francuska postala prva zemlja koja je eksplicitno označila pristup abortusu kao ustavno pravo. Ovakav potez posmatra se i kao odgovor na sve ono što se sa pravom na abortus događaja u Sjedinjenim Državama. 

“Raduje me svaka pozitivna vest u tom kontekstu i čini mi se da je Makron najavio da će se to desiti do 8. marta, simbolično, što takođe može imati neku veću medijsku pažnju. Podsetila bih samo, kada govorimo o ustavom zagarantovanom pravu na abortus, da ga je Jugoslavija imala 1974. godine. Dakle, samo kada pogledamo kontekst Jugoslavije i šta se desilo raspadom zemlje i kako se prema reproduktivnim pravima danas odnose zemlje na postjugoslovenskom prostoru, moramo da shvatimo da nam je borba neophodna”, ističe novinarka Tamara Srijemac. 

Vesti iz sveta u 2023. godini obeležila je i podignuta optužnica za trgovinu i seksualno nasilje protiv američko-britanskog influensera Endrua Tejta. Tejt je inače poznat po izjavama u kojima odgovornost za silovanje prebacuje na žrtvu, govori o ženama kao objektima koji pripadaju muškarcima, te negira postojanje depresije i sličnih mentalnih stanja. Međutim i dok čeka suđenje, Tejt i dalje nesmetano deli svoje sadržaje. Tamara Srijemac kaže da je zbog toga upitno kakav će uticaj i potencijalna osuđujuća presuda imati na njegovu popularnost.

"On gradi imidž osobe koja je zdrava, bavi se sportom i dolazi do neke mlađe populacije. Uporedo, vidimo da se on tereti za teška krivična dela. Šteta je već načinjena, jer je on postao idol mlađoj generaciji i oni možda neće objektivno sagledavati šta će biti presuda na kraju krajeva. Bojim se da ćemo ponovo imati gomilu komentara na društvenim mrežama gde će oni stati u njegovu odbranu, gde će se naći prostor da se žena okrivi za nasilje koje se dešava i gde će sama presuda, kakva god bila, nekako biti u drugom planu”, upozorava Tamara.

Međutim, bilo je i nekoliko lepih vesti koje su obeležile prošlu godinu u kontekstu rodne ravnopravnosti. Jedna od njih je da Španija uvodi bolovanje u slučaju bolnih menstruacija i ukida PDV na uloške i tampone. U Srbiji je u ovom kontekstu godinu svakako obeležila Ženska inicijativa, sa akcijama uvođenja besplatnih uložaka u studentske domove i fakultete u Novom Sadu i Beogradu. Tamara Srijemac ističe da je ovo važno i zbog dostupnosti menstrualnih proizvoda, ali i zbog skidanja tabua sa tema koje se tiču ženskog reporduktivnog zdravlja. 

"S jedne strane me to jako raduje, a sa druge mi je nenormalno što uopšte debatujemo o tome da li to treba da bude tabu ili ne. Ali, nije bilo tako davno kada sam i ja bila devojka. Sećam se, kada sam odlazila da kupim uloške u prodavnici, uvek su ih pakovali u papirne kese kako bi ih sakrili. Nama je time inputovano da je to sramota. Takođe, divim se devojkama iz Ženske inicijative koje su se lavovski borile da studentinje dobiju besplatne higijenske uloške”, zaključuje Tamara Srijemac.

Celu epizodu Rodnopravnosti možete poslušati u plejeru: 


Irena Čučković

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Bez rodne ravnopravnosti gubimo potencijal polovine društva

Stavovi, tvrdnje i dezinformacije koji se suprotstavljaju rodnoj ravnopravnosti, odnosno jednom rečju - antirodni narativi, u Srbiji su zastupljeni i…

.

Pravo na abortus mora biti prepoznato kao ustavno i ljudsko pravo

Francuska je početkom meseca postala prva zemlja u svetu u čijem se ustavu nalazi pravo na abortus, tačnije "garantovana sloboda…

.

Feministkinje ipak ne mrze muškarce

Koliko puta do sada ste čuli da "ove današnje feministkinje mrze muškarce", ili da je "feminizam imao smisla dok su…

.

Novi trendovi i stari patrijarhat na mrežama

Na društvenim mrežama su u poslednje vreme sve popularniji sadržaji koji u pozitivnom svetlu pričaju o tradicionalnim rodnim ulogama i…

.

Odgovornost se ne sme prebacivati na žrtvu

Iako je svako objavljivanje fotografija ličnog karaktera bez pristanka lica koje je prikazano na fotografiji već zabranjeno Krivičnim zakonikom, Krivični…

.

Vredi pročitati: "Ljubavnice"

Pesnikinja i feministička aktivistkinja Jelena Angelovska, preporučuje vam da pročitate roman "Ljubavnice", austrijske književnice Elfride Jelinek, dobitnice Nobelove nagrade 2004.…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 06:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Y2K
  • 12:00 Za i protiv
  • 13:00 RetroTips

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo