Muzika
Sentimentalnost i nostalgija uz muziku Tamare Jokić
Početkom ove godine, mlada umetnica Tamara Jokić obradovala je publiku albumom "TRANSIBÉRICA" na kome se nalaze kompozicije na španskom i portugalskom jeziku. Tamaru je njena muzika odvela širom sveta, pored ostalog, imala je priliku da nastupa i u Karnegi holu u Njujorku.
Pre nekoliko dana, novosadskoj publici predstavila se u malo drugačijem svetlu, kao gošća na nastupu sastava Kalem koja izvodi tradiocinalne kompizicije sa prostora Srbije.
"Koncert je bio predivan, fantastičan. Kalem je bio emotivan, tačan i publika je bila otvorena za sve što smo izvodili na koncertu. Celokupan utisak mi je prosvetljen svim emocijama koje su pratile naše izvođenje. Publika je bila željna muzike i to se baš osetilo u vazduhu", kaže Tamara na početku razgovora.
OBRATI PAŽNJU
Nastupaš širom sveta, koliko se publika razlikuje od zemlje do zemlje, od grada do grada?
Publika se, u principu, jako razlikuje po temperamentu. Ljudi koji vole moju muziku, koja je žanrovski world music, sličnog su senzibiliteta i vole tu vrstu muzike, vezani su za nju na emotivan način, ne samo iz razonode. To je zajednički imenitelj za sve. Takvu muziku slušaju ljudi sa svih prostora, ne samo oni koji govore te jezike.
Završila si španski i portugalski jezik. Odakle potiče ljubav prema njihovoj kulturi i temperamentu, za koji mnogi kažu da je sličan našem?
Sve je počelo jako rano. Flamenko sam prvi put čula sa sedam godina, a fado sa 12 ili 13 i tada sam prvi put i nastupala na portugalskom jeziku. Više sam sa tom vrstom muzike bila povezana emotivno, jer je sve u senzibilitetu i iskustvu. Ta emocija, koju nose fado i španska muzika, slična je našoj muzici u smislu sentimentalnosti i nostalgije koji prožimaju i najsrećnije pesme.
Zbog čega baš fado muzika? Da li je bilo lutanja, isprobavanja drugih muzičkih pravaca?
Mislim da ni jedan muzičar ne treba da beži od toga. Ako je fokus jedan žanr, kao meni world music, treba zaploviti i drugim vodama, kao što su džez, klasika ili mjuzikl koji oslobađa glas na najizraženije načine. Čak iako ste profesionalno u jednom žanru, uvek treba istražiti sve.
Studirala si na Berkliju. Koliko je teško nekome sa naših prostora da se uklopi u njihov sistem rada? Kako si se ti snašla?
Berkli je jedna veoma dobra škola, u kojoj više od 60 odsto učenika dolazi van Amerike. Ne postoji škola, bar u tom delu SAD, koja je jača po pitanju multikultularnosti i internacionalizacije. Nije teško uklopiti se, jer već postoji to nastojanje da ljudi koji dolaze sa drugih prostora budu dobrodošli i da se osete prijatno. Ja sam snašla dobro, dok sam studirala tu je bilo još 6-7 ljudi iz Srbije. Naravno, družila sam se i sa ljudima iz drugih zemalja i to mi je obojilo studiranje na Berkliju.
Zanimljivo je da snimaš za portugalski Sony. Kako je došlo do saradnje sa tom izdavačkom kućom i kako su te prihvatili?
To toga je došlo nakon nastupa u Madridu, u Tetaru Skasula 2019. godine, sa raznim umetnicima iz Španije i Portugala. Tada su se u publici našli i ljudi iz portugalskog Sonija. Jako im je značilo to što govorim i portugalski i ponudili su mi ugovor. Negde godinu dana kasnije, za vreme pandemije, potpisali smo ugovor i počeli snimanje albuma koji je izašao početkom ove godine. Sve se oteglo, zbog situacije, putovanja su bila komplikovana, a ja sam album snimala u Madridu i Lisabonu. Uspeli smo se da izguramo i jako sam zadovoljna, kao i saradnici. Očekujem i veliki koncert na Kolarcu, na kome će biti i producenti mog albuma.
Razgovor sa Tamarom Jokić poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
M. L.
