MoMENTi iz Ljubljane: Kako je zvučalo jedanaesto izdanje MENT-a

Jedanaesto izdanje MENT festivala, održano od 12. do 15. februara 2025. u Ljubljani, okupilo je više od 80 izvođača iz svih krajeva Evrope. Na nekoliko dana, grad je postao epicentar muzičkog istraživanja i otkrivanja novih imena. Festival se odvijao na različitim lokacijama – od alternativnih prostora Metelkove do Kino Šiške i zidina Ljubljanskog grada. Boravkom na ovom festivalu shvatila sam da MENT nije samo prilika da se čuje nova muzika, već i mesto gde se upija energija nezavisne scene, razmenjuju ideje i ljudi povezuju kroz muziku.

Sreda 12.02 – prvi dan festivala

Festival je otvoren razgovorom sa Cyrilom Yeterianom, švajcarskim muzičarem i osnivačem izdavačke kuće Bongo Joe Records – mesta koje je istovremeno i label i prodavnica ploča, ali pre svega dokaz da strast prema muzici, uz dovoljno posvećenosti, može da izgradi nešto veliko, korak po korak.

Nakon panela, Cyril je prešao iz priče u muziku i sa bendom Yalla Miku otvorio ovogodišnji festival na glavnoj bini Kino Šiške, poznatoj kao Katedrala. Bend iz Ženeve, sastavljen od muzičara različitog porekla, publici je predstavio zvuk koji ne može da se smesti u uobičajene "world music" okvire. Njihova muzika je sudar marokanskih tradicija, izraženih kroz pevanje i instrumente, sa prizvucima elektronike i krautroka – ritmična i nepredvidiva, baš kako treba za početak festivala.

Naredni nastup je doneo fuziju jazza, hip-hopa i drum'n'bassa, sa neizostavnim akcentom na improvizaciji. Članovi benda Kosmonauci iz Poljske, čije su se siluete kretale kroz dimne efekte, savršeno su stvorili atmosferu, stavljajući fokus na muziku i zvuk, ali i dodajući element mističnosti. Njihov spoj instrumenata – saksofon, vibrafon, bas i bubanj – bio je pravo otkriće. Nu jazz u jako zanimljivom obliku, a nastup Kosmonauta je definitivno bio vrhunac prve večeri festivala.

Na velikoj bini, pred punom salom, sledeća je nastupila grčka umetnica Σtella. Njena nonšalantnost, samopouzdanje na sceni i slatkast glas osvojili su sve prisutne. Žanrovska zanimljivost njene muzike dolazi iz spoja grčkih folk elemenata i old school indie pop zvuka, koji je zvučao osvežavajuće i moderno. Σtella je definitivno opravdala očekivanja publike i jasno pokazala zašto je njeno ime bilo jedno od najviše pominjanih pre festivala.

Na drugoj bini, koja je sama po sebi nosila underground pečat, nastupio je slovenački bend auto. Iako je Komuna sala u Kino Šiški bila pomalo sterilna, momci su uspeli da je pretvore u pravi underground prostor, stvarajući atmosferu koja je savršeno odgovarala njihovom psihodeličnom garažnom zvuku.

Nastup belgijskog dua Lander & Adriaan bio je pravo iznenađenje za sve nas koji nismo bili upoznati sa njihovim radom. Ova dva najbolja prijatelja tako su lagano stvarali muziku prepunu energije, spajajući razne muzičke stilove – od jazz fusiona, preko improvizacije, do dance muzike, sve pomalo. Nakon njihovog nastupa, prvo veče zatvorio je svojim setom Gilles Peterson, poznat i kao radijski voditelj na BBC Radio 6, kolekcionar vinila, DJ, promoter i osnivač nezavisne izdavačke kuće i online radio stanice Worldwide.FM. Njegov set bio je šlag na tortu za sve koji nisu potrošili svu svoju energiju, pa su nastavili da plešu do samog kraja.

Četvrtak 13.02 – drugi dan festivala

Drugi dan festivala bio je znatno sadržajniji, jer se program, kako koncerata, tako i konferencija, proširio van Kino Šiške, gde je sve počelo prvog dana. Konferencije su uglavnom preselile u Hotel M, dok je Metelkova, kvart prepun kafića i klubova koji podseća na beogradsku Cetinjsku, postao centar događanja uveče, kada su koncerti počeli.

Prva konferencija koju sam slušala tog dana okupila je ljude iz organizacija različitih srpskih festivala, od najvećeg, Exita, do manjih, poput Malomfesztivála u vojvođanskom selu Orom. Svako od učesnika panela imao je priliku da predstavi unikatnost svog festivala, ističući ono što samo oni poseduju, ali i da diskutuje o problemima u organizaciji – od niskih cena karata (ili čak besplatnih) do izazova sa kojima se susreću. U jednom trenutku, razgovor je otišao i šire, pa su se dotakli svog stava i planova u vezi sa trenutnim dešavanjima u Srbiji i studentskim protestima. (Više o ovom panelu biće reči u posebnom tekstu.)

Naredni panel kojem sam prisustvovala bavio se razvojem Showcase festivala na Balkanu, kao i novim kancelarijama za izvoz muzike, poznatim kao "Export Office". Važnost ovog panela bila je da podseti na značaj promocije i "izvoženja" domaćih autora na inostrano tržište. O ovoj temi govorili su stručnjaci iz ove sfere, Davor Drezga (We Move Music Croatia, SHIP) i Ruth Koleva (SoAlive Music Conference, Sofia Live Festival).

Kako su koncerti bili raspoređeni po različitim lokalima, odlučila sam da drugo veče započnem u Metelkovoj, u Klubu Gromka, uz makedonski bend Xarakiri, koji sam već dugo želela da čujem uživo. Klub se pred početak napunio mojim istomišljenicima, a bend je, uz dve gitare, bas i bubanj, kao i dva potpuno različita vokala, servirao pravi post-punk užitak.

Nakon ovog koncerta, imala sam plan da na kratko napustim Metelkovu i uputim se u Staru Mestnu Elektrarnu, industrijski prostor koji je pretvoren u koncertnu salu. Tu je nastupao Luka Rajić, jedan od samo četvoro izvođača iz Srbije. Luka je svojim pomalo stidljivim šarmom osvojio publiku – i muzikom, i načinom na koji je najavljivao pesme. Činilo se da je dosta ljudi iz publike već upoznato sa njegovim radom, pa su oduševljenje delili i on i publika.

Sledeći, a za mene i poslednji koncert tog dana, ostavio je najveći utisak – britanski šestoclani sastav Ugly. Oni kombinuju indie rok i post-punk, sa višeglasnim pevanjem koje u nekim momentima spaja čak četiri vokalne deonice. Članovi benda, svi postavljeni u jednoj liniji na bini, dali su publici apsolutno sve što su imali, a utisci sa njihovog nastupa nisu prestajali da se prepričavaju do kraja festivala.

Petak 14.02 – treći dan festivala

Petak je bio glavni dan festivala, s najviše sadržaja i publike. Započela sam ga konferencijom o hrvatskoj koncertnoj sceni, gde su govorili predstavnici festivala i koncertnih prostora iz različitih delova Hrvatske. Dražen Baljak (We Move Music Croatia, Let 3), Ivana Jelača (Inmusic), Mirna Čupić (KSET, Music Biennale Zagreb) i Magdalena Šetka Jelković (Azimut) razgovarali su o razlici između Zagreba i ostatka Hrvatske, kako u radu klubova, tako i u organizaciji festivala. Dotakli su se i odnosa između klubova i festivala, da li utiču jedni na druge ili funkcionišu odvojeno, kao i sezonskih izazova, od letnje do zimske koncertne scene.

Još jedna važna konferencija obeležila je dan – razgovor Chrisa Cookea (CMU) i Scotta Cohena (JKBX) o budućnosti muzičke industrije. Poruka je bila jasna: ako mislite da industrija ne funkcioniše, možda samo ne funkcioniše za vas, pa je vreme za promene. Govorili su o različitim strategijama – od komunikacije i odnosa sa superfanovima, preko upotrebe veštačke inteligencije u radu, do investiranja u muziku kao u deonice. Iako možda ambiciozno za naš kontekst, razgovor je bio koristan za upoznavanje novih trendova.

Za kraj konferencijskog dela festivala, poslušala sam panel "Odakle dolazi tvoj zvuk", posvećen world muzici i (ne)prikladnosti tog termina. Raspravljalo se o tome da li je "globalna muzika" bolji izraz i zašto bi svaki žanr koji potiče iz tradicionalne muzike nekog naroda trebalo da bude prepoznat kao poseban i autentičan – slično kao što reggae, iako bi formalno spadao pod world music, ima svoju autonomiju.

Koncertni deo večeri započela sam na novootkrivenom festivalskom prostoru – Ljubljanskom gradu, gde su organizatori unutar zidina postavili nekoliko bina. Spektakularna lokacija! Nastup hrvatskog etno benda Balkalar bio je savršen uvod u veče. Uz pažljivo odabran repertoar tradicionalnih balkanskih pesama, bend ih je izveo na svoj način i uspeo u nemogućem – podigao je Slovence na noge i naterao ih da zaigraju. Kako sami poručuju: "Zovite nas da sviramo kod vas," a ja se nadam da će ih pravi ljudi čuti i dovesti i u Srbiju.

Još jedan nastup ispratila sam na istoj lokaciji, ali u drugoj sali – Hribrijevoj, znatno većem prostoru, gde su maskirani članovi benda Decolonize Your Mind Society pokušali da ga ispune eksperimentalnim zvukom. Mađarski bend uneo je spiritualnu dimenziju kroz nesvakidašnje instrumente – kao da su stigli s neke druge planete. Na trenutak, sve su nas odveli tamo.

Nakon mnogo novih otkrića, čemu showcase festivali i služe, odlučila sam da odem na nešto poznato. Koncert je bio na još jednoj novoj lokaciji, hali Orto bara. Međutim, i tu me je dočekalo iznenađenje. Projekat hrvatskog muzičara Antuna Alekse, IDEM, na Ment festivalu prvi put se predstavio kao kompletan bend. Iako mi nedostaju Antunovi solo nastupi samo uz gitaru i Tandaru, ovo je zvučalo kao potpuno ostvarena vizija pop-pank, emo benda – verovatno baš ono što su i želeli da postignu.

Za kraj večeri, svi su se slili u Metelkovu, gde je bilo još nekoliko nastupa u različitim prostorima ovog kvarta. Ja sam izabrala malo panka za kraj, i to ne bilo kog – već slovenačkog. Bend BibliBan. Nema ničeg jačeg od mladog pank benda koji živi za to da pank nije mrtav.

Subota 15.02 – četvrti dan festivala

Kako je počelo, tako se i završilo – u Kino Šiški, koja je ponovo postala sedište festivala, pružajući priliku lokalnim DJ-evima da prošire svoju publiku u okviru CE/MENT-a, segmenta posvećenog elektronskoj muzici. CE/MENT je poslednje veče obuhvatio nastupe renomiranih izvođača kao što su Special Request i Djrum, kao i lokalnih talenata poput Jaše Bužinela i Nulle.

Tekst i fotografije: Anja Ninić