Lifestyle / Putovanja
Volonterski kampovi – prilika da jeftino proputujete svet
Ubedljivo najjeftiniji način da se proputuje svet, ako ste mladi i željni avantura, jesu omladinski volonterski kampovi. Ne samo da se otputuje, nego su volonterski kampovi odlična prilika za sklapanje prijateljstava i upoznavanje mesta na koje turistička noga još nije kročila.
Nataša Gavranović je studentkinja elektrotehnike iz Beograda. Sa samo 16 godina otišla je prvi put na volonterski kamp u Francusku. Od tada ide svake godine, često i nekoliko puta godišnje.
"Prvo putovanje me je odvelo u Francusku i to baš gore, severozapadno, na Atlantski okean. U jedno malo mesto za koje verovatno niste čuli ako niste išli na taj kamp. To je bio umetnički kamp. Ja sam radila za lokalni radio, pomagala sam da napravimo jednu emisiju. Druga grupa se bavila dizajnom u pozorištu. Mi smo pravili audio pozadinu za tu predstavu i bilo je jako zabavno. Spremili smo lep nastup i bio je veliki odziv lokalaca", priseća se Nataša.
I Nebojša Knežević ide godinama na kampove. Ima 29 godina, studira psihologiju i proputovao je dobar deo Evrope. Jedne godine je čak išao biciklom na kamp u Francuskoj. Kaže da mu nije toliko bitna tema kampova, koliko ideja da se pomogne lokalnoj zajednici i radi nešto korisno, po mogućstvu - fizički.
"Trudio sam se da budu što različitiji. Na primer, u Francuskoj je jedne godine bilo renoviranje stare vodenice. To se pretvara u neki muzej pa se renoviralo i trebalo im je radnika. To je bio fizički posao a delom i animacioni, pošto smo predstavljali ljudima to što smo uradili", kaže Nebojša.
Kakva god interesovanja da imate, možete pronaći kamp za sebe. U opticaju je dve do tri hiljade kampova godišnje u više od 30 zemalja, a teme su najrazličitije, priča za Oradio Aleksandar Ristić, iz Mladih istraživača Srbije, odnosno Volonterskog servisa Srbije, koji je deo šire međunarodne volonterske mreže.
"Imamo stvarno različite kampove - ekološke, restauratorske, sportske, kampove za zaštitu životinja, brigu o migrantima i izbeglicama, poljoprivredne... Najviše volontera ide u Francusku, Španiju i Italiju. To je, uglavnom, letnji period i svi žele da su na moru. Poslali smo ove godine i dva volontera u Keniju i na Grenland. Stvarno možemo da se pohvalimo da ih ima svuda", ističe Aleksandar.
Volonterski pokret je pre dve godine, za vreme korone, proslavio vek postojanja. Počelo je, priča Aleksandar Ristić, u Francuskoj posle Prvog svetskog rata, kada se obnavljalo jedno selo devastirano tokom rata, a volonteri su bili i iz Nemačke. Taj prvi kamp, zbog svih okolnosti nije prošao slavno, ali je ideja opstala do danas. Pomoći lokalnoj zajednici, upoznati druge ljude i kulture i na taj način širiti prijateljstvo i graditi mostove. To je prilika da vidite neverovatna mesta za koje niste znali da postoje, skoro potpuno besplatno, kažu Nataša i Nebojša, oboje zaljubljenici u volonterske kampove.
OBRATI PAŽNJU
"Ono što ja volim kod kampova je to što izgleda skroz drugačije nego turističko putovanje. Ovde ste deo lokalne zajednice, upoznajete obične ljude, kulture, probate lokalnu hranu, sve što nemate priliku kao turista. Svako putovanje je neponovljivo. Kad idem na kampove trudim se da nemam očekivanja, jer znam da je svaki kamp drugačiji I neponovljiv", kaže Nataša.
"To je jedan potpuno dugačiji pogled na putovanje, na svet, njihov život i svakodnevnicu. To je život sa lokalcima. Mi smo u centru pažnje u toj zajednici i oni nas uključuju u svoj život. Mi smo, na primer, u Francuskoj učestvovali u nekim lokalnim sportskim igrama, boćanje je tamo popularan sport. Na glavnom trgu, sa starijim ljudima razgovaramo koliko im znanje jezika to dozvoljava i družimo se. To i nama daje osećaj da smo tamo prihvaćeni", dodaje Nebojša.
Sezona volonterskih kampova traje od marta do kraja septembra, ali postoje i jesenji i zimski kampovi, poput onih na Islandu, za fotografe koji imaju priliku da fotografišu polarnu svetlost.
Za takve kampove se plaćaju participacije, ali je za većinu potrebno platiti jedino put. Hrana i smeštaj su obično obezbeđeni. Nije to neki luksuz, uslovi su improvizovani, ali veoma pristojni. Hrana i smeštaj jesu najčešća pitanja u vezi sa omladinskim kampovima. Kako to izgleda u praksi, koliki su zapravo troškovi i kako izgleda radna obaveza u jednom kampu, poslušajte u novoj epizodi ŠpacirBećara na podkastu Oradija. Takođe, saznaćete i o novoj kategoriji kampova koji su potrpuno besplatni, a za polaznike je obezbeđen i dzeparac.
M. J.
Fotografije: Nebojša Knežević, Nataša Gavranović, Mladi istraživači Srbije (Marija Ratković)
