...
TRENUTNO18:00 - 00:00Music Mix by Bea

Društvo

Kad ti se san pretvori u migrantski kamp

18.12.2021.

Jedan dan prosečne mlade osobe u Srbiji i Bosni i Hercegovini teško je opisati, jer je obično vrlo dinamičan - učenje, studiranje, sport, druženje, izlasci, putovanja… Ima, međutim, i onih kojima je svaki dan gotovo isti. Da li ste se pitali kako žive i o čemu razmišljaju mladi koji su trenutno u migrantskim kampovima u Srbiji ili BiH?

.

Foto: Canva.com

Hasib Rhaman Habibi, pre šest godina je iz Avganistana krenuo ka Evropi u potrazi za boljim životom. Ima 26 godina i već dve i po godine je u migrantskom kampu u Obrenovcu. Dani su mu, kaže, slični jedan drugom. Uglavnom spava i čeka da san, o životu u Nemačkoj, postane java.

"U ove dve i po godine, koliko vidim, svi iz kampa žele da pređu granicu, a ne mogu. Zbog toga ovaj kamp osećamo trenutno kao naš dom. Sve je ovde dobro, ali svaki mlad čovek želi da nastavi da studira, da radi negde, da se bavi sportom... Želimo normalan život i zato svi želimo da idemo dalje", kaže Hasib.

Hasib je jedan od mnogih koji su se, na putu ka boljem životu, zaglavili negde. On je u Srbiji privremeno, krajnji cilj mu je Nemačka, što je želja većine migranata koji su "balkanskom rutom" krenuli ka EU. 

migranti2 png

Foto: O radio; Hasib i Omidullah u prihvatnom centru u Obrenovcu

Prema izveštaju Međunarodne organizacije za migracije (IOM) samo u 2021. godini kroz Bosnu i Hercegovinu prošlo je  više od 15 hiljada migranata, od čega je skoro 11 i po hiljada mladih, uzrasta od 15 do 30 godina. Još je više onih koji su prošli kroz Srbiju. U toku ove godine više od 47 hiljada ljudi, uglavnom državljana Avganistana, Sirije, Iraka, Bangladeša i Pakistana, prošlo je kroz zemlju, kaže Nikola Popov iz srpskog Komesarijata za izbeglice i migracije. Među njima je skoro 41 hiljada mladih, između 20 i 30 godina.

"To je logično, jer većina tih ljudi migrira iz ekonomskih razloga. Muškarci tog uzrasta od 18 do 30 godina su, kako da kažem, najspremniji, najsposobniji i najsnažniji, pa je logično da se najviše njih nalazi na migrantskoj ruti. Oni odlaze u inostranstvo, najčešće, kako bi radili i novcem koji zarade izdržavali svoje porodice u zemlji odakle dolaze", navodi Nikola.

Trenutno u prihvatnim centrima za migrante u Srbiji boravi oko pet hiljada ljudi i,  kako kažu u komesarijatu, oni se u Srbiji, u proseku, zadržavaju oko mesec dana. Slična situacija je i u Bosni i Hercegovini, ali su tamo prihvatni centri popunjeni, pa je veliki broj onih koji su prinuđeni da smeštaj traže na druge načine. Dok čekaju da krenu dalje, migranti se često suočavaju sa animozitetom lokalnog stanovništva. Svedoci smo velikog broja protesta protiv migranata u BiH i Srbiji, a brojne su grupe na društvenim mrežama koje šalju jasne poruke: "stop migrantima", "migranti nisu dobrodošli", "Srbija Srbima" i slično.

Kroz Srbiju je od 2015. prošlo više od million i po ljudi, ali je broj onih koji žele da tu ostanu veoma mali - svega 205 osoba je dobilo azil. Iako ne žele da ostanu ni u Srbiji, ni u BiH, migranti sa kojima smo razgovarali vrlo su zahvalni na svemu što im se u ovim zemljama pruža.

migranti3 png

Foto: O radio; Prihvatni centar u Obrenovcu

Tridesetogodišnji Tofigho iz Irana, koji je trenutno u kampu Ušivak, u BiH, voleo bi da stigne do Engleske. Pre dolaska u Bosnu je, kaže, bio polumrtav čovek, ali su mu ljudi u Bosni pomogli i tvrdi da je zahvaljujući njima i preživeo.

"Vreme u Bosni provodim uglavnom u kampu, gde učestvujem u raznim aktivnostima, ali idem i u druge organizacije koje se bave migrantima. Ostatak vremena provodim šetajući Sarajevom i nisam imao nikakvih problema tokom svog boravka u zemlji", ističe Tofigho.

"Srbija je veoma dobra zemlja, sviđa mi se ovde. Imamo mesto za spavanje, možemo bolje da provodimo vreme, ali želimo da idemo negde gde je još bolje za nas i zato hoćemo da odemo u Nemačku. U Srbiji smo slobodni, nemamo problema, idemo i izvan kampa, kuda god želimo, jedino što ne možemo je da pređemo granicu", kaže dvadesetpetogodišnji Omidullah Habibi, iz Avganistana, koji je u Srbiji već godinu i po dana.

Ustaljenu svakodnevnicu u migrantskim kampovima razbijaju aktivnosti koje različite organizacije sprovode. Jedna od njih je i World Vision koja radi u nekoliko kampova i prihvatnih centara u BiH. Koordinatorka za komunikacije, Nejra Baltes, kaže da su u kampovima zadovoljene osnovne životne potrebe, ali skreće pažnju na važnost  očuvanja mentalnog zdravlja migranata.

"Oni su na svojim putevima, prvenstveno u zemljama iz kojih potiču, doživeli određena traumatska iskustva. Ono što je veliki izazov, jeste pomoći im da se oporave, da prebrode ono kroz šta su prošli. Cilj nije  da zaborave svoja iskustva, nego da prođu kroz te svoje emocije, da se suoče s njima i da se oporave. Najveća želja migranata je da nađu svoje mesto u sigurnom okruženju, najčešće u zemljama zapadne Evrope", ističe Nejra. 

Mladi iz BiH sa kojima smo razgovarali su jednoglasni u stavu da bi u migrantskim kampovima njihovim vršnjacima morali biti dostupni edukativni, zabavni, kulturni i sportski sadržaji. Izdvojili smo nekoliko odgovora:

"Treba da imaju sve stvari kao i ostali ljudi koji nisu migranti, da se bave čime žele i da rade ono što su i radili u svojim zemljama."

"Mislim da im to vraća veru u bolje sutra. Tako se podsećaju da su ljudi koji imaju emocije, koji razmišljaju, vole muziku, smeh, ples…"

"Ne znam kakve aktivnosti imaju, ali mislim da su sportske i rekreativne aktivnosti vrlo važne, kako bi očuvali zdravlje."

Nije retkost da migranti, iako ne žele da ostanu ni u Srbiji, ni u Bosni, pomažu zajednici u kojoj se nalaze. 

"Veliki je broj slučajeva gde su migranti iz centara učestvovali u nekim aktivnostima koje organizuje lokalna zajednica - bilo da je to odlazak sa mladim izviđačima na pošumljavanje, čišćenje kanala ili dobrovoljna pomoć tih ljudi javno komunalnom preduzeću. Trudimo se da vreme koje oni provedu ovde, bude na korist i njima i zajednici u kojoj se nalaze", kaže Nikola Popov iz Komesarijata za izbeglice.

Kada krenu iz kampova, migrante čeka put do zemalja EU koji donosi neizvesnost i situacije u kojima su život i zdravlje često ugroženi. Neretko, oni postaju žrtve krijumčarenja ljudima. Prema podacima Globalne inicijative za brorbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, krijumčarenje migranata na Zapadnom Balkanu donosi  kriminalcima više od 50 miliona evra godišnje. Migranti često bivaju prevareni: krijumčari im uzmu više novca ili ih ostave  mnogo dalje od dogovorenog mesta.

sid migranti 3 jpg

Foto: Vojin Ivkov

Avganistanski novinar Khushal Asefi (35) jedan je od mnogih koji su tokom poslednjh meseci morali da napuste tu državu. Život je postao nebezbedan, a budućnost neizvesna. On je u Nemačku stigao legalnim putem i počeo novi život uz podršku tamošnje vlade. Svestan je da je situacija potpuno drugačija za one koji u Nemačku stignu ilegalno. 

"Prelaziš opasne granice, suočavaš se sa izazovima i problemima. Oni Avganistanci koji žele da dođu u Nemačku, prvo idu u Iran, pa u Tursku, a zatim u Grčku. Hodaju po teškim putevima, daju mnogo novca krijumčarima. Ukoliko uspeju i ilegalno stignu u Nemačku, moraju mesecima da borave u kampovima pre nego što započnu normalan život. Ne dobijaju dovoljno novca, nemaju odvojenu kuću, ne mogu da rade ili studiraju dok ne dobiju dokumente. Treba vremena da se dobije dozvola, ali je, na kraju, moguće dobiti sve povoljnosti kao neko ko je došao legalno", zaključuje novinar Khushal Asefi

Nemačka nije željena destinacija samo mladim ljudima iz Avganistana, već i mnogima koji tamo odlaze iz zemalja Zapadnog Balkana. Većina njih su tamo ekonomski migranti, jer ta zemlja pruža mnogo kvalitetniji život od onog na Balkanu. Novinarka DW Dunja Dragojević Kersten objašnjava da su takve migracije "win win" situacija.

"Nemačka je napravila mnoge programe za traženje radne snage u inostranstvu i na području Zapadnog Balkana, u branšama u kojima, hronično, nedostaje radnika. Ta država je, iz svog interesa, olakšala dolazak ljudima iz tih zemalja u Nemačku, ali činjenica da Nemačka nudi mogućnost da živite dostojanstveno i slobodno je za mlade ljude presudna. Ono što njih tera iz njihovih zemalja je često osećaj bespomoćnosti, bez ikakve perspektive", objašnjava Dunja. 

Danas je Međunarodni dan migranata, koji treba da nas podseti na poštovanje ljudskih prava koje svaka osoba zaslužuje, bez obzira odakle dolazi i gde se uputila. Dostojanstvo, bez straha za bezbednost, zaslužuju i oni koji sa prostora Zapadnog Balkana migriraju za boljim životom, kao i oni koji iz Avganistana ili Sirije traže isto. 

Jelena Božić

Klara Kranjc

Kenan Beganović, Radio Aktiv Zenica

"Tekst je nastao u okviru regionalnog projekta "Snažni: Inicijativa civilnog društva za reafirmaciju slobode medija i suzbijanje dezinformacija, propagande i govora mržnje na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiran je sredstvima Ambasade Savezne Republičke Nemačke. Za njegov sadržaj isključivo su odgovorni izdavači i autori. Sadržaj ne odražava nužno stavove Evropske unije i Ambasade Nemačke."

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Pobuna je danas mejnstrim

Premijera predstave "Pod istim krovom" održana je 19. februara u Novosadskom pozorištu, u koprodukciji tog teatra i Kulturanove, a rađena…

.

Bezimena kuhinja za ljude iz Džungle

Te zime je ledio Dunav, a ja sam sa migrantima hodao po Beogradu i njihovom kampu. Na mestu današnjeg "Beograda…

.

Kampanje protiv migranata opasno jačaju

Video u kojem se vidi kako organizovane grupe, samozvane "narodne patrole" proganjaju migrante po Beogradu, prete im i pokušavaju da…

.

Vredi pročitati: "Pod istim krovom"

Foto: Clio.rs Аutоri knjige Pod istim krovom Hеning Zusеbаh i Аmir Bаitаr nаizmеničnо pišu о svojim stаvоvimа i iskustvimа u…

.

Da li smo zaboravili vrednosti i konvencije o ljudskim pravima

Jedna od najvećih svetskih kriza trenutno je migrantska kriza, a 18. decembar je dan koji se obeležava kao Međunarodni dan…

.

Migracije u umetnosti: Dobro je da postoji konstantno kretanje umetnika

Razvijanju kultunog identiteta Novog Sada doprinelo je neprestano kretanje stanovništva koje je dovelo do mešanja raznih kultura. Migracije ovog vremena često…

  • 16:50 Tehnologija
  • 17:00 Exit koncert
  • 18:00 Music Mix by Bea

Anketa

Da li se plašite novog talasa korone?

Oradio logo