Lifestyle / Putovanja
Jesen je najlepša u Srbiji
Rana jesen prosto mami da izađete u šetnju u prirodi, čak i ako niste ljubitelj pešačenja. Intezivne boje i najobičnije pejzaže čine magičnim. Iskusni šetači i avanturisti daju vam u tekstu koji sledi predloge koje destinacije u Srbiji da posetite u ovu, ranu jesen. Koja je to šuma ili planina najlepša?
foto: explore-serbia.rs
"Srbija za mlade" je organizacija koja postoji 11 godina i cilj im je promocija domaćeg turizma i animacija mladih. Na svom sajtu navode da im je želja da "pruže mogućnost svim mladim sanjarima da otkriju, istraže i zavole duhovne i materijalne vrednosti Srbije i tako uhvate svaki svoj dan, dajući mu smisao".
Tiago Fereira, poreklom Brazilac, koji je je zavoleo i upoznao Srbiju bolje od velike većine onih koji su ovde rođeni, poslednjih desez godina radi sa orgnizacijom "Srbija za mlade".
"Meni je najdraža tura koju radimo u oktobru, a to je Rogozna. To je planina koja je vrlo malo poznata u Srbiji. Ona je ispod Novog Pazara, maltene kod administrativne linije sa Kosovom. To je mesto gde se srpska država rodila. Tamo se krije i Jeleč grad, najviši vrh na 1.262 metara nadmorske visine, do koga se dolazi nakon šest kilometara pešačenja. To je tura koju radimo zajedno sa jednom devojkom odande, koja ima svoju organizaciju i poznaje taj kraj. Prvi dan se obilaze manastiri, a drugi dan se ide do vrha Jeleče", kaže Tiago.
Srednjovekovni grad Jeleč je u ruševinama i očuvani su samo delovi. Prvi put se pominje u spisima iz 13. veka, ali je sigurno mnogo stariji, iz prednemanjićkog perioda kada je imao važnu odbrambenu ulogu. Na ovom je delu, ispod grada Jeleča, kralj Dragutin je pao sa konja i potom abdicirao sa prestola u korist Milutina.
OBRATI PAŽNJU
Sama planina Rogozna sastoji se delom od škriljaca, a delom od vulkanskih stena i nekada je bila put trgovačkih konvoja od Bosne do Soluna i glavni trgovački koridor, sve do izgradnje ibarske železnice.
Druga lokacija koju preporučuje Tiago jeste Stara planina.
"Dva dana pešačenja, prvog dana do vrha Babin zub, a drugi do Midžora. Svakako, ture koje ne smete propustiti su ture koje spajaju pešačenje sa kupanjem u banjama, to su fenomenalni izleti. Ide se, recimo, na Ovčarsko-kablarsku klisuru, penje se na vrh Kablara i posle možete da se kupate u Ovčar banji. Isto tako, u Gučevu, penjemo se do Crnog vrha, u blizini banje Koviljače I posle se kupamo, za potpuno opuštanje na kraju dana. Omiljeno mesto mi je Kamena gora, malo poznata planina kod Prijepolja, kod granice sa Crnom Gorom. Tamo, ne da nema turista, jedva da ima i ljudi! Priroda je netaknuta - svima preporučujem, predivna je priroda, ljudi i hrana, sve", navodi naš sagovornik.
Kamena gora u jesen (foto: https://kamenagora.com)
Tatjana Anić iz organizacije ”Explore Serbia” za sebe kaže da je zaljubljenica u prirodu i visokogorske ture, a omiljena planina su joj Prokletije. Jedna je od prvih promotera avanturističkog turizma u Srbiji. Svakodnevno osmišljava aktivan odmor i vodi turističke grupe na bajkovita mesta, na šetnje, penjanja, ali i kajak, paraglajding i sve što može da bude zanimljivo I učini boravak u prirodi nezaboravnim.
Njene preporuke su valjevske planine Povlen i Bobija, kao i Lazarev kanjon koji se nalazi na desetak kilometara od Bora, što je malo zahtevnije za pešačenje.
"U suštini se ta tura radi u jesen, zato što tokom proleća nije moguć pristup zbog zmija, pa je oktobar idealan mesec. To je zahtevnija pešačka tura za rekreativne šetače, ali svako ko je u boljoj kondiciji bi mogao da je prođe. Prolazi se kroz čitav kanjon, u dužini od devet kilometara. Kanjon je suv, ali ima puno srušenih stabala, stena... Naravno, nije samo naglasak na fizičkoj snazi, priroda je neverovatna. Naročito na kraju, kad izađete, onda nailaze vidikovci odakle je spektakularan pogled na istočnu Srbiju", kaže Tatjana.
Lazarev kanjon pravi je spektakl za avanturiste. Visina mu je od 300 do 500 metara i u njemu se nalazi više od 70 pećina. Samo manji broj je istražen i zovu se Zlotske pećine a najpoznatije su Lazareva pećina, Vernjikica, Hajdučica, Mandina pećina i Dubašnička jama. Ovaj kraj je, za vreme Turaka, bio omiljeno mesto za skrivanje hajduka homoljskog kraja. Kažu da se tu zadržali i konjanici kneza Lazara, posle bitke na Marici 1371. pa odatle potiče ime kanjona.
Lazarev kanjon (foto: https://srbijazamlade.rs)
"Od laganijih pešačkih tura, idemo na planine valjevskog kraja, Povlen, recimo. Poznat je po vidikovcima. Idemo na sva tri vrha, nije baš lako, nije da nema uspona, ali nije ni previše teško, postoji samo jedan zahtevniji deo. Obično se sve ture završe ručkom u nekom seoskom domaćinstvu. Kada je proleće i duži su dani, onda ubacimo i obilaske istorijskih znamenitosti, ali kada je kraći dan, onda uglavnom šetamo, nigde ne jurimo", kaže ona.
Za one koji baš vole adrenalin,Tanja preporučuje Via ferratu.
"To je je penjačka aktivnost. Koristi se penjačka oprema, alpinistički pojas i 'via ferrata' set. Postoje čelične stepenice koje su bukvalno uklesane u stene i onda se penje po tome. Te staze se nalaze na Kablaru, to je 'ferrata' koju najčešće organizujemo. Organizujemo i 'ferratu' na Kosovu, ali tu treba više priprema i iskustva i obično se to radi tokom proleća. Ne treba posebnog predznanja, niti pripreme. Postoje instruktori, mala obuka pre akcije i to je to. To je takođe jednodnevni izlet. Do Ovčar banje od Beograda treba nekih sat vremena, a od Novog Sada dva sata", ističe naša sagovornica.
Milica Mitić, takodje, obožava putovanja po Srbiji i piše blog o tome. Na njenom blogu “Genlutalice” možete čitati zanimljive priče o putovanjima po Srbiji.
"Srbija je lepa gde god da idete. Ako idete na jezero, planine, manastire ili u seoska domaćinstva, samo treba biti oprezan zbog vremena, naročito ako idete na planine. Treba uvek nositi rezervnu garderobu, više jakni i majica, biti spreman na hladnoću i kišu. Ja volim planine, to mi je nekako najlepše, naročito u jesen. Magija prirode", kaže Milica.
Prijatelji je često pitaju za predoge za putovanja i kaže da joj uvek prva na pamet padne dolina Ibra, odnosno, Dolina Jorgovana. Prema legendi, kralj Stefan Uroš je u dolini Ibra posadio jorgovan u znak ljubavi prema svojoj izabranici Jeleni Anžujskoj. U čast te legende i kraljice Jelene, 2007. godine obnovljen je zasad jorgovana. Dolina jorgovana okružuje srednjkovekovni grad Maglič, na oko 30 kilometara jugozapadno od Kraljeva. Najbolje je ići Ibarskom magistralom, a iz Novog Sada ima oko 270 kilometara. Tu zaista ima šta da se vidi kaže Milica.
"Savetujem da prespavate u Vrnjačkoj banji. Jako je lepa i uređena. Svuda okolo su manastiri. Zadužbina Carice Milice, Ljubostinja, neverovatan je manastir na oko 20 minuta vožnje od banje. Tu je i moja omiljena planina Goč, na oko pola sata vožnje. Ona je u jesen predivna, čak i kada padne magla. Nije zahtevna za pešačenje. Ne morate ni ići do vrhova, možete šetati oko jezera Selište, tamo postoji lepa staza duga oko dva kilometra i jako je živopisna u jesen. Svega ima - i istorije i hrane i prirode. Bukvalno sve, na tom malom delu. Dodajemo obavezno i manastire Žiču i Studenicu. Za avanturiste, preporuka je šetnja do Isposnice Svetog Save na oko sedam kilometara od manastira Studenica", kaže Milica.
Isposnica Sv. Save (foto: studenicainfo.rs)
"Ta isposnica je baš specifična, kao neki pećinski kompleks, a sagradio je Sveti Sava. Do nje je malo teži uspon, uz reku Studenicu. Isposnica je ispod provalije, bukvalno zalepljena za stenu i podseća na košnicu. Veruje se da je tu Sveti Sava napisao Studenički tipik i žitije Svetog Simeona. Slobodan je ulaz, ali treba poštovati mir monaha. Od gore se pruža pogled na Goliju i planinu Radočevo. To ne može da se zaboravi", ističe naša sagovornica.
U središnjem delu Srbije, u Šumadiji, Milica preporučuje da se ode do planine Rudnik i na vrh Ostrvica neobičnog oblika vulkanske kupe.
Ture koje organizuju agencije su zaista pristupačne, čak i za studentski džep. Jednodnevni izleti su obično dve do tri hiljade dinara, za prevoz i usluge vodiča, odnosno, do 5-6 hiljada ako su u pitanju dalje destinacije i neka sportska, organizovana aktivnost, poput "ferrate".
Naravno, za nas iz Novog Sada, prva preporuka je uvek Fruška gora, nikad dovoljno iskorištena.
M. Jakovljev
