Lifestyle / Putovanja
Rab: Malo ostrvo koje ne može da dosadi
Hrvatsko ostrvo Rab sjajan je izbor ako od letovanja očekujete mir, udobnost i savršen prirodni ambijent, bez puno noćnog provoda i gužve. Nije toliko izvikano ni popularno kod nas, kao, recimo Hvar, ali smo ga odabrali pre svega zbog plaža. Netipično za hrvatsku obalu, Rab, sem šljunkovitih i stenovitih plaža, ima i prelepe peščane. Drugi razlog zašto je zgodno otići do Raba je to što istog dana kada krenete od kuće možete da se bućnete u more. Svega osam sati vožnje kolima potrebno je da se stigne od Novog Sada do tog ostrva.
Do Raba se stiže komfornom vožnjom autoputem do Zagreba, gde se isključujete prema Splitu sve do mesta Stinica, odakle ide trajekt za ostrvo. Karta za automobil i tri putnika je 25 eura.
Smeštaj smo našli preko "Bukinga" još u februaru i koštao je 400 evra za deset noćenja. Naravno, ništa ekskluzivno, ali veoma pristojan apartman u odnosu na ono što za isti novac možete pronaći u Grčkoj. U pitanju je druga polovina avgusta, kada je sezona još u jeku.
U vreme kada smo bili na Rabu, po četvrti put se održavao "Rabski filmski festival", koji nam je pružio nam priliku da porodičnu letnju rutinu "otpadanja" na plažama obogatimo noćnim provodom. Među sjajnim filmovima koje smo gledali bila su i dva novosadska - "Do daske", kolege novinara Aleksandra Reljića i "Heroji radničke klase" Miloša Pušića. Bili smo i na koncertima Hladnog piva, Masima Savića i TBF-a. Imali smo sreće da naletimo u pravo vreme, ali kad god u sezoni dođete na Rab dočekaće vas neki festival - klasične muzike, pozorišta ili onaj najpoznatiji, prema rečima Luke Perčinića iz Turističke organizacije Raba, najveći srednjevekovni festival u Hrvatskoj, "Rabska Fjera".
"To je istorijski utemeljena manifestacija, prvi put se pominje još 1364. godine! Tada je grad, jedanput godišnje na dve nedelje, koliko je trajala fešta, bio otvoren za sve. I one koji su imali dugovanja i prestupnike. Kroz istoriju se menjala, a onda je u 20. veku i zamrla. Obnovljena je 2000. godine. Tih dana se celi grada vraća u Srednji vek, pa imate i rabske streličare, ribare, kolačare, grnčare i sve druge stare zanate. Često je slučaj da ljudi ne glume, nago se zaista bave tim zanatima. Na primer, ako imate kalafata koji pravi brodove, to i jeste zaista njegovo zanimanje. Pokušavamo na taj način da ih promovišemo", kaže Luka.
Na Rabu se održava mnoštvo festivala, od tradicionalnih ribarskih svečanosti do džeza, ali to ostrvo nije mesto ludog noćnog provoda. Ovde vas niko neće maltretirati glasnom muzikom.
Najbučnije što ćete čuti na Rabu jesu Italijani, kaže Suzana Stojićević, velika obožavateljka ovog ostrva, gde je prvi put bila 2017. godine, a ove godine je četvrti put letovala tamo.
"Apsolutno mi nije dosadilo i planiram ponovo da idem. Mi smo prvi put išli tamo 2017. godine, a poslednje tri godine smo bili na Tasosu i u Albaniji, za vreme korone, jer nigde drugo nije moglo. I sada se ponovo vraćamo na Rab. Ja sam promoterka tog ostrva. Ove godine smo vodili i prijatelje iz Beograda koji nikada nisu bili i jako im se dopalo", priča Suzana.
Inače, malo je ljudi iz Srbije. Najviše ima Italijana i Nemaca. Razlog tome su možda i nešto više cene, koje su, ove sezone ipak pristupačnije, ali, po njenom mišljenju, ne zbog toga što je nešto pojeftinilo.
"Ove godine se prvi put nisam šokirala cenama, ali sam shvatila da je to zato što je kod nas sve poskupelo, pa nam je sada to 'normalnije'. Ranije su namirnice bile i duplo skuplje nego u Srbiji", tvrdi naša sagovornica.
Cene jesu više, ali ako vam na letovanju nije prioritet sedenje u restoranima, već plaže i priroda, što Rab nudi u izobilju, onda nećete potrošiti previše novca. Na primer, parkig se plaća od pet do deset evra na većim plažama, ali svuda imate i alternativu parkiranja malo dalje, pored puta, potpuno besplatno. Takođe, nema pritiska da na plažama morate uzeti suncobrane ili ležaljke, odnosno plaćati ulaz na plažu.
OBRATI PAŽNJU
Plaže su neverovatne i ima ih toliko da tokom jednog dana, čak i ako pešačite, možete da obiđete nekoliko različitih. Retko gde ćete pronaći na tako malom prostoru toliko različitih plaža. Bukvalno jedna do druge stoje peskovite, šljunkovite i usamljeničke stenovite plaže, gde imate mir i privatnost. Za samo pola sata vožnje možete da obiđete celo ostrvo, a sadržaja je toliko da uvek imate utisak da niste još ništa videli.
Na severu, u mestu Lopar su najpoznatije plaže u Hrvatskoj - Livačina i Rajska plaža, ali i one malo manje skrovite, Ciganka i Sahara. Na južnom delu, u Barbatu su divne šljunčane plaže, skrivene uvale, gde možete biti sami i nemate problema sa gužvom.
Posebno interesantno je poluostvro Frkanj, koje je skoro netaknuto civilizacijom i obraslo gustom šumom. Do njega se dolazi barkama ili peške, pošto automobili nemaju pristup. Ako ste domaći kao Suzana i njen momak, koji je poreklom sa Raba, onda na Frkanj idete "preko veze".
"Mi najviše idemo na Frkanj, poluostrvo preko puta gradića. Nezaboravne su vožnje barkom i zalasci sunca. Taj deo je najzeleniji, predivan, ima puno plaža i gde god da se zabodeš, imaš maksimalnu privatnost", priča Suzana.
Nije slučajno to što je ovo ostrvo poznato kao nudistički raj. Velika je verovatnoća da na plažama naletite na "gologuzane". Jednostavno, od početka turizma takoreći, ovde dolaze ljudi koji vole slobodu i kupanje bez kostima. Kažu da je zvanično sve počelo u avgustu 1936. godine, kada je na Rabu boravio engleski kralj Edvard VIII koji se sa suprugom kupao golišav u uvali Kandarola. Naturizam je na Rabu sigurno i mnogo stariji, jer se pominje i u spisima Čeha Josefa Hermana iz 1907.
Ako volite da se kupate goli, obavezno idite u julu i početkom avgusta. Već u drugoj polovini avgusta voda je hladnija. Vetar je čest i prilično jak, pa je na nekim otvorenijim plažama i neprijatno hladno. Nama se ipak dopala klima, temperatura je bila niža nego u Novom Sadu u isto vreme, prosečno između 27 i 32 stepena, a nekoliko dana čak i ispod 25, što je izuzetno prijalo posle Turske ili Grčke gde morate da bežite od sunca.
"Kupališna sezona ovde nije predugačka. Od juna do sredine septembra ali turistička sezona traje mnogo duže",kaže Luka Perčinić iz lokalne turističke organizacije.
Teži se da se sezona proširi, a potencijala za to ima. Napravljena je kompletno nova mreža sa više od 340 kilometara "mountain bike" staza kao i četrdesetak kilometara planinarskih staza. Najlepše staze je radio Ante Prevožnik, poznati graditelj staza na Velebitu. On je ovde radio tri staze. Za one koji vole ekstremne šetnje tu je staza zvana Rabska transverzala, koju su renomirani časopisi u Nemačkoj uvrstili u listu najatraktivnijh planinskih staza Evrope.
Obavezan deo letovanja su i brojne izletničke ture na okolna ostrva. Rab ima dobar strateški položaj i oko njega je mnogo zanimljivih ostrva. Najčešće su dve rute, priča nam Suzana. Prva je Goli otok i Zavratnica, a druga pet malih okolnih ostrva. Suzana i njen momak imali su sreću da upoznaju lokalne lađare i obidju skrivena mesta.
Gastronomija je naravno neizbežna u svakoj turističkoj ponudi. I Rab ima svoje specijalitete, bez kojih doživljaj nije potpun. Pored standardnih morskih plodova, ribe, maslina, Rabska torta je najpoznatiji domaći specijaltitet. Ono što je za Sremske Karlovce kuglof, za Rab je taj kolač. Prvi put je napravljena 1177. godine u čast pape Aleksandra III, u benediktinskom manastiru .
Danas se po gotovo identičnom receptu pravi u muzeju-restoranu "Rabska torta", gde radi i naša sagovornica Ružica Ribarić. Ona gostima demonstrira umeće izrade ovog kolača.
"Postoji samostan Svetog Andrije gde se recept čuva i danas. Naravno, ima tu tajni, ali suština je u sledećem - šećer i bademi, pola- pola, mada u 12. veku nije bilo šećera nego su stavljali med. Korica limuna, narandze, maraskino i jaja. Do 16. veka su stavljali ružin liker, a posle se koristio maraskino", kaže Ružica.
Jedino što ćete teško pronaći na Rabu jeste domaće vino. Od nekadašnjih 200 hektara vinograda , ostalasu samo dva, priča za Oradio meštanin Miljenko Žigo koji se vratio vinarstvu iz ljubavi prema prirodi i zemlji. Uglavnom svi u turizmu traže instant zaradu i to je trend koji se meštanima ne dopada. Njihovo je mišljenje da se razvoj turizma na Rabu kreće ka kvantitetu, umesto kvalitetu.
Novi Sad i Rab, pričaju meštani, imaju posebne veze. Nekada, posle Drugog svetskog rata, kada se nije živelo od turizma, Rabljani su masovno dolazili u Novi Sad da rade na rečnim brodovima. Uopšte, nema nikakvog utiska nelagode ili nečeg sličnog, zbog svih dešavanja i nacionalnih tenzija u prošlosti.
Meštani su izuzetno ljubazni i predusetljivi i osećali smo se sigurno, kao kod kuće. To je utisak koji svake godine u Novi Sad ponese i Suzana Stojićević.
"Obično, kada se vratim sa Raba, svi me pitaju da li sam imala neku neprijatnost. Apsolutno ne, naprotiv. Svi su izuzetno ljubazni i oduševe se kada čuju da smo iz Novog Sada. Malo ih je bilo ovde, ali, svi stariji znaju nekog iz vojske, imaju prijatelje. Mlađi obično znaju za Exit i kažu da su gledali fotke Novog Sada i da bi želeli da ga posete", kaže Suzana.
Ako se odlučite za posetu Rabu, obavezno neki dan odvojite i za posetu istorijskim i arheološkim lokalitetima od perioda Starog Rima do danas, kojih ima više od 30. Partizansko nasleđe je bogato i vodi se računa o spomenicima kojih ima dosta. Tu je za vreme rata postojao i italijanski koncentracioni logor, gde se danas nalazi spomen park.
Emisiju ŠpacirBećar posvećenu ostrvu Rab poslušajte ovde:
Marko Jakovljev
fotografije: privatna arhiva
