Lifestyle / Putovanja
Digitalni nomadi: život bez granica
Kada kažemo digitalni nomad zamišljamo nekog lika u hipsterskoj "havaji" košulji i sa bradom, na plaži na Baliju, kako čuka "Javu" dok mu donose koktel u neonskim bojama. To je, naravno, romantična slika. Stvarnost je drugačija, a nomadski stil života, pa makar i digitalni, nosi sa sobom mnoge teškoće i izazove.
Digitalni nomadi nisu samo hipsterski trend, već ozbiljan društveni i ekonomski faktor. Korona je bila prelomni momenat, vreme u kome su mnoge kompanije shvatile da im, zapravo, ne treba toliko "sedećih" radnika. Da je to skup, zastareo i neefikasan sistem rada za većinu poslova koji koriste računar, pa se prešlo na tzv. "hibridni" sistem. To je "oslobodilo" veliki broj radnika od kojih su mnogi postali digitalni nomadi, tražeći pogodnije mesto za život. Procenjuje se da je prošle godine broj digitalnih nomada u svetu bio oko 35 miliona i da oni u ukupnom materijalnom prometu učestvuju sa oko 787 milijardi dolara. Prosečna starost je 32 godine, a najčešće se počinje sa 29. Oko 45 odsto su samozaposleni, odnosno, imaju svoje kompanije dok je oko 35 posto zaposleno kod nekog drugog.
Broj ljudi koji se sele po svetu tražeći savršene uslove za život rapidno raste i na delu je globalna utakmica u privlačenju izmedju država koje razumeju taj potencijal. Mnoge države prilagođavaju zakone i uvode takozvane "digitalne vize". Prve su to uradile Estonija i Hrvatska, pre dve godine. U hrvatskom Saboru, prilikom donošenja zakona, citiran je i naš sagovornik Tomislav Pancirov, koji se nekako nametnuo kao jedan od najpoznatijih digitalnih nomada, promotera i teoretičara tog životnog stila.
"Ja živim kao digitalni nomad, ali sam oduvek znao da je meni Hrvatska idealna za život. I u početku sam imao dosta nesporazuma sa ljudima koji to ne razumeju - kao, kakav si ti nomad ako ne ideš na Bali?! Ne moraš živeti u egzotičnim zemljama da bi bio nomad. Ja, leti živim po hrvatskim otocima, nekada sam u Zagrebu, a u inostranstvo idem kao turista. Posao radim ovde, u Hrvatskoj", kaže Tomislav.
Izvor: tomislavpancirov.com
Puno je faktora koji utiču na nečiji izbor mesta za život. Za nekog su to cene, za drugog klima. Trenutno su najpopularniji Meksiko i Tajland. Najpopularniji grad na svetu, prema "Nomad listu" jeste Buenos Aires, u Argentini. Računa se dvadesetak faktora, od brzine interneta i gužve u saobraćaju, do ljubaznosti lokalaca i odnosa prema LGBT populaciji. Redom, dalje, tu su Meksiko siti, Bangkok, Lisabon... Od naših gradova, Beograd je na visokom 12. dok je Novi Sad na 77. mestu!
Nana Radenković jedna je od osnivača coworking huba “Nova Iskra” i koautorka platforme “Belgrade gets digital”m koja promoviše domaće destinacije u svetu digitalnih nomada.
"Neko ko želi da promeni sredinu u kojoj radi, vodi računa o više stvari. Sem brzog interneta, zanima ih i da li postoji mreža funkcionalnih coworking prostora, gde mogu da sretnu ljude i imaju neki kolektiv. Bitno je i da grad gde dolaze bude dostupan, da ima dobre restorane, dobru hranu i noćni život, ali i sigurnost. To su parametri koji se ocenjuju na sajtu 'Nomad list' i tu se Beograd tradicionalno dobro kotira", kaže ona.
Iako se stalno putovanje čini kao provod iz snova, ovakav stil života ima puno izazova. Navike, prijatelji, životne rutine... Što bi rekli - sloboda je lepa, ali treba se na nju navići. Tomislavu Pancirovu je bilo potrebno dve godine.
"Toliko mi je trebalo da se naviknem na taj stil života. Rutina je najveći problem, od praktičnih stvari, odlaska u teretanu i pravilne ishrane. Ti si, kao, na putovanju, a kada putuješ onda se opustiš, jedeš šta ne bi trebalo, ne vežbaš, odmaraš se. Trebalo mi je dve godine da napravim taj 'svič' u glavi, da to moje putovanje sada i jeste moj standardni život", priča Tomislav.
OBRATI PAŽNJU
Možda i najveći problem je to što je, u većini zemalja, boravak nomadima ograničen na tri meseca. Oni su tretirani kao i svi drugi turisti. Troše novac i uživaju, ali ako žele da ostvare neku dublju vezu sa sredinom, puste korene, onda je to problem.
U jednom momentu želite da imate neka druga prava, da vam deca krenu u školu, da kupite nekretninu ili šta god, sve ono što obični turisti ne rade. Zato je bitno da država prepoznaje digitalne nomade kao novu, posebnu društvenu kategoriju. Na žalost, Srbija još nije među njima iako veliki broj IT i digitalnih radnika dolazi ovde, naročito od početka rata u Ukrajini.
Dokle se stiglo sa tim vizama, kako je jedan crkvenjak i računovođa postao digitlani nomad i kako izgledaju digitalni vodiči za Vojvodinu i Srbiju, možete čuti u novoj epizodi emisije Špacir-bećar na podkastu O radija.
M. Jakovljev
