Lifestyle / Putovanja
Ekvador u očima umetnika: eksces kao estetska kategorija
Narcisu Alispahiću se dogodilo nešto najbolje što može da se desi jednom umetniku. Desio mu se život, u svoj snazi i ćudljivosti. Iako devedesetih, kada je iz Bosne došao u Novi Sad i živeo u izbegličkom kampu nije izgledalo tako sjajno, danas, tri decenije kasnije, sve dolazi na naplatu. Od te prve, prisilne selidbe do danas Narcis se nije skrasio. Od Novog Sada, gde je završio umetničku akademiju, preko Ženeve i Liona, do dalekog Ekvadora. Narcis više i ne putuje, on živi na putu, kao građanin sveta.
"To je sve, u stvari, počelo sa izbeglištvom, ratom i nikada se nije zaustavilo. Ali sam ja to prihvatio kao deo mene i mog identiteta, način življenja. Uz to sam i umetnik, slikar i to je nekako sve povezano. Kad god sam pokušavao da se uklopim, nekako mi to nije išlo, a onda sam shvatio da je umetnički biti stalno na putu, menjati se", priča Narcis.
Na kratko je iz Ekvadora stigao u Novi Sad da bi video majku, prijatelje i organizovao odličnu izložbu crteža iz svoje "latinoameričke faze" u SKC Fabrici, što je bila prilika da porazgovaramo o životu u Južnoj Americi.
Ekvadorski crteži u stripovskom maniru odišu atmosferom Korta Maltezea, ali su i dosta čulniji. Recimo, kao Hugo Prat na balkanski način. Čovek bi, ipak, u sred te eksplozije boja i senzacija u Ekvadoru, očekivao i takve, koloristične slike, ali su Narcisovi crteži crno-beli. Zašto?
"Imao sam prvo kolorističku fazu. Ova izložba je vezana za strip, igra svetla i senke. Na mojim crno –belim crtežima može da se oseti i svetlo i boja i temperatura, tako da sam, u stvari, ponosan na to što sam i bez boje uspeo to da dočaram", kaže Narcis.
Selidba u Ekvador nije promenila samo njegov umetnički stil. Iako duboko vezan za evropske filozofske i kulturne tradicije, u Latinskoj Americi se pred njim otvorio jedan potpuno drugi svet u kome se, kaže, oseća kao kod kuće. Da li je konačno našao dom? Na koji način neko odabere baš Ekvador za mesto života?
"To je sticaj nekih ludih okolnosti. Moja želja je bila da napustim Evropu i odem dalje. Nemam više strah od toga. Iako je Ekvador zemlja sa visokim stepenom kriminala i nasilja, ja sam se pronašao tamo. Veoma je blisko mom mentalitetu. Ja kažem latinoamerikancima da oni liče na nas, odnosno - mi na njih. Oni su Balkanci u Južnoj Americi, a mi smo latinosi na Balkanu. Svi smo kao deca voleli da čitamo stripove kao što su 'Mister No', 'Marti Misterija, 'Alan Ford i slično. To je sve avantura i egzotika. Meni je to uvek predstavljalo estetsku kategoriju. Palme, ostrva, koliko god da je nekada kič, mene je uvijek intrigiralo kao umetnika. Sada živim svoj san o nekoj tropskoj zemlji. Živim u Kitu, glavnom gradu Ekvadora, na 3.000 metara nadmorske visine. Pored je Amazonija, u gradovima šetaju majmuni po ulicama. Imaš Ande, sa starosedeocima - Indijancima. Na obali Pacifika ima takodje raznih fizionomija. To je jedan, pomalo bizaran miks svega, gde nije bitno ko si ili šta si. Bukvalno, kao u romanima magijskog realizma. Njihova umetnost je specifična. Njihovi snovi i kako oni vide sebe i ostatak sveta. Evropu volim i odrastao sam na toj umetnosti, klasičnoj, na zapadnoj kulturi. Uvek nam je to bio ideal. Sad me privlači ovo što nije toliko civilizovano", kaže Narcis.
Ti si živeo i u Švajcarskoj i u Francuskoj, možeš li to da uporediš s Kitom?
"Realno je latino civilizacija mnogo življa i zanimljivija. Pulsira stalno, dan i noć. U svakom momentu bih Evropu, ovu današnju, zamenio za Južnu Ameriku. Nama sa Balkana, koji smo svašta preživeli to tamo deluje kao nešto gde smo već bili, dok, recimo, Evropljani, neki Francuzi, imaju zazor, pomalo se i plaše. Ne prija im hrana, nema francuskog sira, što je meni nebitno".
Znači, čovek mora da ima kapacitet da primi to nešto novo i drugačije. I da izađe iz svoje rutine i sveta na koji je navikao?
"Jeste, to je jako zanimljivo. Moja je teza da je sve to što smo preživeli, kriza, ratovi, sankcije, zapravo pozitivno. Ne gledam više na to kao na tragediju. Veliki evropski gradovi su nekako mrtvi, nema interakcje među ljudima. Ovi južnoamerički su velika sela. Imaju tu energiju i neposrednost. Život, kojeg možda više nema u Amsterdamu ili Parizu".
Svakodnevno postuješ fotke običnog života tamo, oduševljavaš se "malim" stvarima, novom hranom, arhitekturom, ljudima, florom i faunom. Kako je tekao taj proces otkrivanja Ekvadora i kako izgleda jedan tvoj dan tamo?
"Oduševljavam se sitnicama, takav sam. Ono što je obično, kao kod nas burek, mene tamo oduševi, kao ta empanada. Ona je kao neka pancerota, testo s krompirom, mesom i povrćem. Ja sam slikar i senzibilan sam za oblike možda više nego za boje. Oduševljava me arhitektura tamo. Sve je na visini, u brdu, u tom gradu veličine Beograda. Ako nemaš neki auto sa četiri vuče ti ne možeš da se popneš uz ulicu! Arhitektura koja je prilagođena tim ulicama je luda. Nema pravila. Siromašni su i nema inspekcije da ruši. Svako pravi kako zna i hoće. Tu imaš kuće koje su bukvalno umetnička dela.
Ja živim u toj bogatijoj, evropskoj četvrti. Ima stari grad, pod zaštitom Uneska, a okolo su siromašni delovi. Tamo je opasno ići. Tokom dana može, ali noću ne bih baš preporučio. Obišao sam ih, sve sa svešću gde idem. Da ne nosim skupe stvari, ne upadam u oči kao turista. Ne nosiš nikada puno para, pa ako hoće neko da te opljačka daš mu 10-20 dolara.
Moj dan u Kitu je specifičan. Ja živim od slikarstva. Slobodan sam, idem na pijacu, skupljam utiske za slike. Svaki dan tamo je kao na esidu. Ako se nešto nije desilo tokom dana, sigurno će se desiti do uveče. Neki ekcses! Taj osećaj je za mene vrhunski estetski doživljaj. Na kraju krajeva, kad dođe vikend i ne radi se, okolo je fantastična priroda gde možeš otići da napuniš baterije. Iznad grada je vulkan, na 4.700 metara. Bila je i erupcija. Zemljotresi su česti, ali sve to zajedno, meni to sve jako prija".
Često si i na plaži. Koje je more tamo i kako to izgleda?
"Ekvador ima tri geografske zone. Na istoku je Amazon, u sredini su Andi, planine, na zapadu je Pacifik, odnosno, obala. To je jako dugačka obala i gradovi Gvajakil, Manta, Monpiće, Salinas… Oni su prepuni plaža i imaju hotele i svu infrastrukturu. Odatle uzmeš tuk-tuk taksi i odeš pet minuta dalje, na netaknute plaže, kao pre Kolumba. Kristalno more, kokosi i palme. Nema ni kafića, totalna divljina. Imam šest sati 'klackanja' do tamo od Kita, ali vredi. Odem tamo, budem para dana, pijuckam koktele i slikam. Tu je i čuveni Galapagos, ostrvo koje je dalje u okeanu. Nisam ga još obišao ali planiram uskoro", priča Narcis.
Ima li turista u Ekvadoru, da li je skupo i kakav je standard. Šta je to "ajahuaska turizam" i kakvi su pop kultura i muzika. O tome i o drugim utiscima iz Kita, slušajte opširnije na podkastu O radija, u emisiji ŠpacirBećar, u kojoj je gostovao Narcis Alispahić, umetnik i građanin sveta, na neodređeno nastanjen u Ekvadoru. Zapratite i njegove mreže da vidite umetnost u nastajanju i puno dobrih fotki iz Kita!
Marko Jakovljev
Fotografije: Narcis Alispahić
