Vredi pročitati: "Norveška šuma"

Ivan Kačavenda, mladi pančevački kantautor koji nastupa pod imenom Ivica, preporučio nam je ove nedelje naslov "Norveška šuma", čuvenog japanskog pisca Harukija Murakamija. Prema Ivanovim rečima, ovom naslovu se vratio ponovo posle deset godina, kako bi shvatio da su mu likovi iz knjige, pogledi na život i stvari, pa čak i senzibilitet muzike još bliži nego pre. A ko se nije nikada upoznao sa Murakamijem – neka počne druženje upravo uz knjigu "Norveška šuma".

Među mladima u Japanu najčitanija Murakamijeva knjiga i danas je upravo "Norveška šuma", objavljena davne 1987.godine. Autora je ova knjiga učinila superzvezdom u domovini i obezbedila mu široku popularnost u čitavom svetu.

Radnja romana smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih, u vreme kada su japanski studenti, kao i njihove kolege mnogih drugih nacija u svojim zemljama, protestovali protiv sopstvenih režima. Ova pomalo nostalgična pozadina, osim što oslikava atmosferu svetskog bunta, predstavlja kulise za jednu "običnu" ljubavnu priču. Reč pod navodnicima označava ono u čemu je Murakami majstor bez premca: suptilni poznavalac ljudskog srca, dilema i strasti koje donose ljubavni jadi.

"U pitanju je pravo remek–delo adolescentskog perioda. Sa druge strane, muzika je ovom piscu jako važna zbog poruka, zbog vremena u kome on piše. Konkretno, 'Norveška šuma' obrađuje Japan s početka sedamdesetih godina prošlog veka. Dakle, upliv zapadne kulture u istok. Bez rokenrola je tako nešto nemoguće. To je sveopšta karakteristika Murakamija kada govorimo o muzici koju on bira u svojim romanima. Univerzalni jezik koji govori i čoveku i svetu. Sa druge strane, muzika mu služi kao efektno narativno sredstvo da to što želi da kaže – iznese još bolje i jače", rekao nam je Ivica.

Spot za pesmu "Niko kao ti"

Haruki Murakami se pojavljuje kao glasnogovornik ovog "drugog" Japana, prizemnijeg, savremenijeg, u krajnjoj liniji realnijeg, lišenog bilo kakvih iluzija i romantizovane predstave. Murakami je imao mladost obojenu muzikom, što je kasnije uticalo i na njegovo stvaralaštvo. Počeo je kao zaposlen u prodavnici gramofonskih ploča, gde je najverovatnije doživotno zaražen dobrom muzikom, da bi se nešto kasnije oprobao u ulozi vlasnika džez kluba, a vremenom je postao i veliki kolekcionar ploča.

Uostalom, "Norveška šuma", odnosno sam naslov romana, predstavlja piščev omaž Bitlsima. Veliki je poznavalac američke književnosti, preveo je neke od najvećih klasika na japanski jezik. Kada se sve ovo ima u vidu, jasno je da u Murakamijevom opusu nema previše mesta za šogune, ronine i katane.

Naslov knjige je direktna asocijacija uz japanski prevod pesme "Norwegian Wood", Bitlsa, to jest Džona Lenona.

Dušan Majkić