Društvo
Mladi sanjaju odlazak, nema ko da ih zaustavi
Australija, Kanada i Nemačka tri su države koje masovno privlače mlade obrazovane ljude iz Srbije. Na korak iza njih su SAD i skandinavske zemlje. Bez obzira na to da li imaju jasan cilj ili odlaze da vide kako će se snaći, preko 70 odsto mladih u Srbiji sanja da život nastavi na nekom drugom mestu. Ovaj trend je jako teško zaustaviti, a mi smo istraživali zašto je tako.
Novosađanka Kristina Koprivica, nakon završenog fakulteta i nekoliko kratkih radnih angažmana u Srbiji odlučila je da se preseli u Australiju. Ona je jedna od desetina hiljada mladih, obrazovanih osoba koje su pokušale sreću da nađu daleko od mesta u kojem su ponikli. Na odlazak se lako odlučila jer je cilj bio stvoriti bolji život za sebe i buduću porodicu. U Srbiji je to, kaže Kristina, trenutno jako teško.
"Na kraju se sve svelo na to kako imam 24 godine, nemam porodicu, imam diplomu, znam engleski i imam želju da budućoj deci stvorim neki pristojan život u nekoj drugoj državi, a ne u Srbiji. Samo sam pomislila ako sada ne odem, kada me ništa ne vezuje ovde, nikada neću ni otići. Samo sam spakovala kofere i otišla. Posle samo tri meseca rada kao stažista dobila sam poziciju u Kompaniji za sponzorstvo. Dobila sam radnu vizu na četiri godine. To smatram svojim najvećim uspehom. Za razliku od mojih vršnjaka u Srbiji gde se ugovori potpisuju na tri ili šest meseci, a o nekom boljem poslu i da se ne govori", kaže Kristina.
Poput Kristine i Uroš Ustić, tek diplomirani lekar, odlučio je da praksu nastavi van Srbije. Kao medicinar u Nemačkoj, on kaže da je video kako je to baviti se medicinom u ozbiljno uređenom sistemu, iako ne stoji da je čoveku potrebno samo da ponese pidžamu i radno odelo. Ima tu, kaže Uroš, mnogo toga da se uči i usvaja.
"U Nemačku sam došao pre godinu dana i sada radim na klinici za internu medicinu u mestu koje se zove Demin. Naravno radi se, ali nije kao što ljudi misle da je potrebno samo radno odelo i pidžama. Ima tu i slobodnog vremena, ali i mnogo učenja novih stvari. Odnosi između ljudi su dobri i atmosfera je odlična. Tu ljudi rade posao za koji su se školovali i za to su adekvatno plaćeni. Odlučio sam da počnem da učim nemački pred kraj studija kada su mi ljudi koje cenim rekli da nema šanse da nađem posao u Srbiji u struci i na takve trule kompromise čovek mora biti spreman, stoga sam se upustio u sve ovo. Žao mi je što sam napustio Srbiju, jer sam zamišljao da radim u njoj, ali tako je kako je i tu sam gde sam sada", kaže Uroš.
Ekonomski razlozi najveći su razlog odlaska mladih iz Srbije. Trenutno u našoj zemlji ima više od 100.000 mladih uzrasta od 25 do 29 godina bez posla. Podatak da mladih između 21 i 24 godine bez posla ima preko 90.000, prilično šokantno zvuči.
Potpredsednik Studentske konferencije univerziteta u Srbiji (SKONUS) i koordinartror projekta "Privredni forum mladih 2015" Vladimir Radovanović rekao je nedavno da trend povećavanja nezaposlenosti mladih traje od 2008. godine i nema naznaka da će biti prekinut.
"Skoro 80 odsto mladih čeka na zaposlenje duže od godinu dana, zbog čega mladi sve više smatraju da je u Srbiji nemoguće pronaći posao i zato odlaze iz Srbije. Država mora da preduzme nešto i nakon školovanja mladima omogući da se zaposle", objašnjava Radovanović.
Snežana Pupovac iz EU info pointa kaže da se sve više mladih interesuje za nastavak studija u Evropi, ali i za zaposlenje. Oni, kaže Snežana, jako dobro znaju šta žele.
"Vrlo su proaktivni. Dolaze srednjoškolci koji žele da upišu studije u EU, a dolaze i studenti koji žele master programe. Mogućnosti za zaposlenje su ograničene. Postoje sajtovi gde upućujemo sve koji traže posao u EU. Treba znati šta se traži. Dobra stvar je što se sve više traži splet veština i da nije toliko važno šta su završili nego šta znaju da rade", navodi ona.
Mladi su veoma skeptični kada je nada u budućnost u pitanju. Istraživanje koje je prošle godine sproveo Fridrih Ebert štiftung, preko 70 odsto njih ne vidi pozitivno svoju budućnost u Srbiji, a otprilike isti procenat želi da ode odavde. Takve preferencije dovode do ozbiljnog odliva obrazovanih ljudi jer sa stepenom stručne spreme, kaže istraživanje, raste i želja za uređenim životom negde drugo.
P. Klaić