Kultura / Knjiga
Poezija će uvek biti potrebna
"Medicina, pravo, biznis, inženjering, sve su to plemenite aktivnosti neophodne za održavanje života. Ali, poezija, lepota, romansa, ljubav, to je ono zbog čega ostajemo živi", glasi citat iz filma "Društvo mrtvih pesnika". U duhu Svetskog dana poezije, postavlja se pitanje da li mladi danas čitaju pesme, koliko se poezija ceni i kakva joj je budućnost.
Anketa koju smo sproveli na Instagramu pokazuje da 55 odsto mladih čita poeziju. Na listi autora koje čitaju našli su se Aleksa Šantić, Mika Antić, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Sergej Jesenjin, Vladimir Majakovski, Čarls Bukovski, Šarl Bodler, a tu su i nešto noviji autori poput Ognjenke Lakićević i Radmile Petrović.
Jedna od mladih koji vole poeziju je Dragana Drlačić. Ljubav prema toj umetnosti kod nje rodila se još od malih nogu kada je slušala starijeg brata kako je učio napamet pesmice za školu.
"Zavolela sam je, jer mi je dala odgovor na neke stvari koje sama uopšte nisam mogla da osvestim, shvatim, da doprem do njih. Čak sam počela i da pišem poeziju i da se bavim time. Nekako mi je uvek bila bliža nego proza, više je dopirala do mene. Shvatila sam da za mene poezija znači emociju, otkrivanje nečega iz dubine, ljudi to zovu duša, srce, neko kaže da je to samo organ. Činjenica je da se nešto oseti kad pročitaš lepu reč, zamisao, stih. To je ono što pokreće ljude da zavole poeziju ili da joj se okrenu", priča Dragana.
Kada je počela da čita poeziju, Dragana je najviše volela Aleksu Šantića i Jovana Dučića, a vremenom je otkrila i novije pesnike i pesnikinje. Smatra da je tradicija bitna i da bi sve trebalo da krene od nje. S tim u vezi, kada smo pitali Draganu da nam odrecituje deo iz omiljene pesme, izabrala je Miloša Crnjanskog i "Serenatu".
"A kad te za mnom srce zaboli:
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah, niko nema časti ni strasti,
ni plamena dosta da voli mene:
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi."
Već sada možemo da zaključimo da postoji priličan broj mladih koji čitaju poeziju. Pisac i jedan od osnivača Novosadskog festivala knjige (NOFEK) Milan Ćosić kaže da publika postoji, ali je problem što je poezija postala dostupnija na društvenim mrežama i drugim kanalima, jer izdavači nisu toliko zainteresovani.
"Mali je broj izdavača koji se interesuju da objave knjige poezije. Tu je opet stvar na samim pesnicima i umetnicima, kako će da se izbore. Uvek je to bilo, ali sad je možda i najteže vreme za tako nešto. S druge strane, te digitalne platforme pružaju mogućnost da se poezija plasira, tako da nije to nerešiv problem, ali s druge strane teško je doći do knjige", kaže Milan.
Kada je u pitanju budućnost poezije, naš sagovornik kaže da ona ne može da iščezne, već samo promeni oblik. Smatra da će se, umesto dosadašnjih zbirki, poezija konzumirati u digitalnom ili audio formatu.
"To je samo stvar forme, ničega drugoga. Poezija će uvek će biti potrebna. Imali smo velikog pesnika Đorđa Balaševića koji je svoje pesme otpevao. To će uvek da bude aktuelno. Ljudi uvek idu ka tome da pronađu nešto slično sebi u nekom umetničkom delu. To ne može da nestane, to će uvek da postoji. Uvek će postojati ljudi koji će želeti da čuju, čitaju i pišu poeziju. Ako se fokusiramo samo na ljude koji to vole na taj način, da su baš fanatici i veliki ljubitelji poezije, tih ljudi nema mnogo. Ali, ljudi koji vole da čuju ili pročitaju neku dobru pesmu njih je mnogo", naglašava Milan.
Ukoliko se bavite poezijom i želite da se vaša umetnost čuje, uvek možete da se obratite NOFEK-u kome su, kako kaže naš sagovornik, u fokusu upravo mladi ljudi.
"Nekako radimo kao skauti u fudbalu. Idemo svuda, tražimo mlade, zovemo ih, međutim, naši kapaciteti su ograničeni, ne možemo da dođemo do svakoga. Onda je uvek otvoren taj poziv da se oni nama jave, jer to je prilika da se promovišu pred novosadskom publikom, da ih neko vidi, da se povežu sa nekim ljudima. To povezivanje im slabo ide, iako su tu sad društvene mreže i imamo najrazvijenije komunikacijske kanale ikada. Mreža mladih ljudi se jako sporo u tom svetu sklapa. Svaki mogući momenat koristim da ih pozovem da se oni jave, da dođu ako imaju nešto. Da se ne ustručavaju, nego da se bore za tu svoju poeziju ili prozu, čime god da se bave", ističe Milan.
OBRATI PAŽNJU
Za kraj, u duhu Svetskog dana poezije, pročitajte Milanovu pesmu koja nosi naziv "Pretpostavka nevinosti":
"Odavno me sreća tugom raduje
Skromnost dođe samo kad se gladuje
Želje minu, al ne utihnu
Nove rane stare potisnu
Imam druga, nemam prijatelja
Prazno srce puno pustih želja
Duša mi se rasula po svetu
Korist svima, a sebi na štetu
Kome nudim rame za plakanje?
Nisu svima isto skupe suze
Kome prijateljski ruku nudim?
S kim da legnem da se sam ne budim?
Gde da krenem, a da ima ljudi?
Što se čudak na čudaka čudi?
Nevinost mi izdiše pred zoru
Ja je budim, al’ ona na umoru"
Prilog o Svetskom danu poezije poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
