Kultura / Knjiga
Prirodni rezervat poezije
Poezija, kada je nastala, čitana je na glas. Svrha je bila usmeno predanje, da se lakše zapamti i prenese poruka, emocija ili informacija. Mnogi bi rekli da zapravo nema pesme dok se ne izgovori glasno, dok se ne čuje. Međutim, danas poezija nema gde da se čuje, retke su prilike. U Novom Sadu, ipak, postoji jedno sigurno mesto za pravi poetski doživljaj. Ime mu je "Poetarium" i proslavio je deceniju postojanja.
Zadimljena, kafanska atmosfera, drveni stolovi, flaše ispisane flomasterima i gomila raspoloženih , zagrejanih likova. Na bini čupavi tip maše knjigom. Pored je muzičar sa gitarom. Gestikulira teatralno, viče i na momente se čini da će skočiti sa bine. Iz publike ne ostaju dužni, dobacuju i smehom i povicima ispraćaju svaki poentirani stih. Na momente, ako se zaboravite, možete pomisliti da ste u nekom njujorškom klubu gde će svakog trenutka na vrata ući Alen Ginzberg.
Zapravo, to je Novi Sad, Rusinski kulturni centar u ulici Jovana Subotića i pesnici koji se jednom mesečno nalaze, druže i čitaju poeziju. "Poetarium", kako se zove taj poetski kabare, nastao je pre deset godina na inicijativu Bojana Samsona i Nikole Oraveca.
"Zapravo je to neka poetska scena za koju smo želeli da se nastavi, da opstane, a koja je započeta 'Poezijom u kući'. Želeli smo da se družimo, da čitamo poeziju, da nam dolaze ljudi", kaže Nikola.
Bojan Samson čita svoju poeziju
Uspeli su u tome, to je sasvim očigledno. Posle dvadesetak kafana u kojima su se sastajali, sadašnji prostor Rusinskog kulturnog centra premali je da stanu svi zainteresovani! Ima tu starije gospode, u odelima sa kravatama, a odmah pored, za stolom, sede klinci sa pirsinzima u nosu. Neverovatan spoj ljudi i karaktera, koje spaja ljubav prema književnosti. Neki od njih već su afirmisani pesnici sa nekoliko knjiga, drugi su potpuni "naturščici" koji svoj pesnički stil formiraju baš ovde, kroz "Poetarium". Takva je i Bojana Škorić, koja je tu od početka.
"Ta poezija koju sam krenula da pišem imala je terapeutske ciljeve, posle je to prevazišlo autoterapiju, počela sam da više brinem o formi i poezija se menjala godinama, kako sam sazrevala. Sve je apsolutno spontano, nema neke pripreme. To je bukvalno nastalo nekom vrstog ličnog oslobađanja. Trudim se da zaista govorim o problemima i stanjima koja mi se zapravo dešavaju. O tome šta sam doživela, videla, šta me brine", priča Bojana.
I Dragan Vučković redovno je na "Poetariumu". Dolazi iz Srbobrana, a navikao se na binu jer je muzičar. Ipak, čitati svoju intimnu poeziju na glas, pred drugima, poseban je osećaj.
"Jeste, drugačiji je osećaj, još uvek ga definišem. Recimo da je nekako bolji osećaj kada sve to završiš i vratiš se na svoje mesto, onda se sumiraju utisci", kaže on.
OBRATI PAŽNJU
Svi, uglavnom, ističu posebnu povezanost ove poetske zajednice. Druženje i kretivna zabava. Koncept je jednostavan. Pesnici se prijavljuju i zatim redom izlaze na binu i čitaju pesme, u tri kruga. Ponekad, rutinu razbiju organizatori nekim lucidnim izazovom.
"Obično u trećem krugu bude neka tema. Da li je to erotska poezija, ljubavna pesma ili se događalo da utvrđujemo redosled na osnovu horoskopa ili izvlačenja iz šešira. Povezivali smo alhemijske simbole i horoskopske znake. Bilo je ekperimentalnih večeri, gde odredimo neke reči ili to uradi publika, na primer, i onda od tih reči slažemo pesme", navodi Oravec.
Više od 100 pesnika, kaže on, prošlo je kroz "Poetarium". Ove slavljeničke večeri prijavilo se više od dvadeset! Bila je i torta i sve kako priliči rođendanu. Sledeći susret je krajem oktobra, zapravo svake poslednje subote u mesecu. Preporuka je da to ne propustite i da dođete ranije jer se može dogoditi i da ostanete na hodniku.
M. Jakovljev