Društvo / Intervju
Ljubav treba da poštujemo, a ne da je osuđujemo
Nika Jasna Đukić umetnica je iz Novog Sada. Prvenstveno se bavi književnošću. Do sada je objavila tri zbirke poezije: "Kap u ogledalu", "Hologramski dodiri, Gnoza putenosti" i "Kosmičko tkanje, Zaveštanje Iskri neugasloj". Ove godine je objavila i prvi roman pod nazivom "Molto espressivo" kroz koji se provlači LGBT tematika. Pored pisanja, bavi se i slikarstvom, a do sada je imala tri samostalne izložbe.
Kako se, posle nekoliko zbirki poezije, pojavila ideja da napišeš roman?
Ideja za roman se pojavila između objavljivanja prve i druge zbirke. Počela sam da ga pišem sa izuzetnim entuzijazmom i posvećenošću, međutim, u jednom trenutku sam odlučila da ne želim više da ga pišem. Smatrala sam da će naići na žestoku osudu, ali nije samo to u pitanju. Nešto se u meni usprotivilo da objavim LGBT roman. Tek početkom ove godine sam se predomislila, zato što sam shvatila koliko je bitno razgovarati i pisati o ovoj tematici, koja je izuzetno retka u domaćoj literaturi. Smatrala sam i da je rukopis kvalitetan i da priča treba da obuhvati i druga pitanja života mladih u otežanim socijalnim okolnostima.
Koliko je po tebi važno baviti se takvim temama u zemlji gde je to još uvek tabu?
Mi nemamo romane u kojima se piše o ljubavi između dve žene, a to se inače u životu često dešava. Psiholozi i naučnici tvrde da je 80 odsto populacije biseksualno. Lično ne smatram sebe LGBT aktivistom, ali sam želela da pomognem ljudima koji su posredno ili neposredno u dodiru sa ovom temom i pomognem shvatanju i razumevanju različitosti. Ljubav je u suštini vrlo intimno, delikatno i kompleksno pitanje. Baš zato što je ona ništa drugo do božanske emanacije u nama, koju ne biramo, koja dolazi sama po svojoj volji. Smatram da bi trebalo da je poštujemo, a ne osuđujemo.
Kakva je bila reakcija ljudi na to što pišeš o toj temi?
Ljudi su najnormalnije prihvatili ovaj roman. Neki su bili oduševljeni, jedva su čekali da izađe iz štampe. Određeni prijatelji i poznanici učestvovali su u pisanju romana tako što su dozvolili da iskoristim neke njihove životne priče i moram još jednom da im se zahvalim na tome.
Pored pisanja baviš se i slikarstvom, imala si nekoliko izložbi. Radiš li na nečemu novom?
Umetnost je stvar inspiracije. Kada se nakupi to u čoveku, nastanu slike ili knjiga. Naravno da stvaram i nove romane i nove slike. Samo je momenat kada će da ugledaju svetlost dana.
Video sam u jednom intervjuu da radiš na dva scenarija za filmove. Možeš li da kažeš nešto više o tome, šta je u pitanju i kako je do toga došlo?
Ljudi me znaju kao kreativnu i radoznalu osobu. Volim sve vrste umetnosti, pa tako i film. Nekako sam kroz druženje sa rediteljima došla na tu ideju. To je bila priča za jedan naš film i za jednu stranu kompaniju. To je, međutim, trenutno na stend baju iz određenih razloga, što ne znači da neće biti realizovano u nekom momentu.
OBRATI PAŽNJU
Ti si multimedijalna osoba, baviš se pisanjem, slikarstvom, radiš na scenarijima. Kako vidiš trenutno stanje kod nas kada je u pitanju kultura?
U romanu "Molto espressivo" često kritikujem društvo. Smatram da je kritika društva nezaobilazna tema, pogotovo u vremenu raskoraka između dva potpuno različita perioda i ono je u stanju tolikog disbalansa, da bi se moglo nazvati čak i šizofrenim. Na mesto ekonomske stabilnosti, društvene solidarnosti i blagostanja došli su kapitalizam, konzumerizam, otuđenost, individualna sluđenost usled nemogućnosti privikavanja. Znamo svi na kom je nivou kultura i da je veoma potcenjena. Ljudi se bave jeftinim sadržajima, ne čitaju uglavnom ništa više od dnevnih vesti i žute štampe. S druge strane, svako danas može da objavi knjigu ili album bez ikakve selekcije. Isto kao i na društvenim mrežama, svako ima pravo da iznese neproverene informacije, da raširi priču. Bukvalno smo zatrpani raznim sadržajima sa svih strana i to ima brojne negativne posledice, kako na pojedinca, tako i na društvo.
Što se tiče književnosti, šta dalje možemo da očekujemo od Nike, kakvi su ti planovi?
Radim na tome da objavim svoju četvrtu knjigu poezije koja se zove "Svetlost Bezmenja". Mislim da je to poslednja poezija koju ću objaviti, jer sam dala sve što sam imala. Dalje poetiziranje bilo bi samo razvodnjavanje i ponavljanje. U međuvremenu pišem dva romana, jedan od njih ima veze sa "Molto espressivom".
Neki nastavak?
Nije baš nastavak, ali ima nekih dodirnih tačaka zato što pričam priču jednog od likova u romanu.
Razgovor sa Nikom poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
Foto: privatna arhiva
