Društvo / Intervju
Poezija treba da živi
Vivien Kurtović mlada je kantautorka iz Sombora. Muzikom se bavi od pete godine. Piše pesme, svira klavir i violinu, a iza sebe ima mnoštvo nastupa i turneja. Bila je članica Musica Viva hora, nekoliko orkestara i bendova, kao što su Hercenšlus, VI čulo i Rok Apoteka. Nedavno je uplovila i u književne vode, izbacivši zbirku poezije "Pred mojim očima sunce". Knjiga je bila predstavljena na Sajmu knjiga u Beogradu, a imala je i promociju u Novom Sadu.
Ko te zna, uglavnom te poznaje iz sveta muzike. Šta te je navelo da napišeš zbirku poezije?
Od kad sam bila mala, volela sam umetnost, pisala sam pesmice. Za vreme srednje škole sam otišla u Švajcarsku da živim, pa sam se prebacila na vanredno školovanje. Tako sam polagala srpski i imala sam nedovoljnu ocenu iz književnosti. Za bilo šta, što sam ikada napisala, uvek sam dobijala negativne ocene i baš sam imala problem da položim srpski jezik. Uvek sam volela da pišem, ali je na prvom mestu ipak bila muzika. Moram da pomenem mog prijatelja Miodraga Petrovića Miku kome sam bila personalni asistent. On mi je dao zadatak da svake nedelje napišem neku pesmu na Facebooku. Sedam dana, svaki dan. Tu se rodila ljubav prema poeziji i onda sam pišući provela neprospavane noći i samo sam odjednom odlučila da objavim knjigu.
Imala si nedovoljnu ocenu iz književnosti. Da li si javila posle profesoru ili profesorki da si objavila knjigu?
Nisam, zato što mislim da nema potrebe to da radim. Ako sazna, sazna.
Koliko sam video baviš se različitim temama u knjizi. Šta je ono što si ti htela ovom knjigom da pokažeš?
Sve te pesme u knjizi su zapravo moja sećanja iz života. Tu mogu da pomenem pesmu "Zapisi iz večnosti". Napisala sam je kada sam imala 15 godina, a inspirisao me je sat kao izvor života. Stalno se baziramo ka satu, vremenu, a zapravo, vreme je momenat, trenutak. Pisala sam i o ratu 1999. godine pošto se sećam bombardovanja. Napisala sam tu pesmu iz ugla deteta, kako dete proživljava rat. Odrasli, koliko god da su uplašeni, oni deci pokušavaju da pokažu da nema straha. Bila sam u podrumu i čula sam se s tatom telefonom. Ja sam onako dečjim glasom rekla "što nas bombarduju", i to sećanje mi je poslužilo da napišem pesmu. Tu pesmu imam i u muzičkom aranžmanu, ali na engleskom jeziku. Pošto nisam mogla lepo da je prevedem na srpski, napisala sam je kao poeziju.
OBRATI PAŽNJU
Nedavno si predstavila zbirku na Sajmu knjiga u Beogradu i na promociji u Novom Sadu. Da li si zadovoljna kako je sve prošlo?
Na sajmu sam se veoma lepo provela. Zahvaljujem se Presing izdavačkoj kući koja mi je omogućila da izdam knjigu. Imali smo recitacije, družili smo se i bilo je zaista lepo. Pošto sviram svakog utorka u Barrique restoranu u Novom Sadu, došla sam na ideju da oživim poeziju. Da ne bude zapisana samo na papiru, nego da uz muziku tu napravim promociju knjige. Imala sam i specijalne goste. Pošto na deci ostaje svet, Lana iz jedne plesne škole je otvorila promociju i to mi je posebno drago. Tu je bio i moj drug iz školske klupe u osnovnoj školi i iz srednje muzičke Stefan Jančić. Izvrstan pijanista koji je odsvirao svoje autorske pesme "Vodopad" i "Kosmos". Onda, moja drugarica Ana Marija Petrović, koja me je pratila na harfi celo veče dok sam recitovala poeziju. Zatim, Ivana Antić koja se bavi glumom. Zaista je bilo lepo veče.
Primetio sam da je u porastu broj mladih koji objavljuju zbirke poezije. Kako ti gledaš na to, da li se poezija vraća na velika vrata?
Mislim da se vraća. Poezija treba da živi, da ljudi pišu, da nemamo samo romane. Poezija, emocija, misli, neprospavane noći... Treba mladi da budu podstaknuti da pišu i da objavljuju.
Što se tiče muzike, da li radiš na nečemu novom ili je to palo u drugi plan sad zbog knjige?
Kombinovala sam to da bude zajedno, paralelno. Napravila sam projekat "Poezija uz pratnju muzike" i treba da snimim audio knjigu koju sam već počela da radim. Prvu pesmu sam snimila, ali to će biti bez muzike. To je više kao uvod u celu zbirku. Trenutno radim na dve autorske kompozicije, pravim i aranžmane, čekam da se završi, pa da to objavim. Paralelno ću da snimam audio knjigu, a uz to ću da komponujem muziku za svaku pesmu. Da bude recitacija, ali uz muziku.
OBRATI PAŽNJU
Koja je konekcija poezije i muzike?
Mislim da poezija ne treba da ostane samo na papiru, zapisana u knjizi, nego treba da oživi, da diše, da bude u kosmosu. Uz muziku dobija tu neku dimenziju i ostaje večna.
Da li se i koliko ceni kantautorski rad u Srbiji, ali i generalno u svetu?
Sve zavisi od stila. Mislim da kod nas u Srbiji ima dosta kantautora, ali nekako više se ide na obrade pesama. To svi sad rade, a manje bendova se odlučuje na autorski rad. Zato sam ja htela da krenem u poduhvat autorskom radu.
S. Rudakijević
