Tales from the Loop: melanholični biser

Bez ikakve pompe ili ozbiljnije marketinške kampanje na društvenim mrežama, na striming portalu Amazon pojavila se serija Natanijela Halperna "Tales from the Loop" (Priče iz Petlje), nostalgični naučno-fantastični biser iz maštovitog asortimana alternativnih istorija. 

Smeštena u sedamdesete godine prošlog veka, priča prati stanovnike malog izolovanog gradića na nepoznatoj lokaciji koji žive iznad "Petlje", mašine izgrađene da otključava i istražuje misterije univerzuma.  

Bez obzira na to da li rade u Petlji ili su porodičnim vezama povezani s njom, svi ti ljudi žive normalne živote koji su povremeno presecani nadnaravnim pojavama, neobjašnjivim fenomenima koji im bitno menjaju realnost.

To bi u najkraćim crtama bio siže ove serije koja je nastala po uzoru na istoimenu knjigu mladog i veoma talentovanog švedskog crtača Simona Stalenhaga iz 2014. godine. Priče Simona Stalenhaga su izuzetno uspešan crowd-founding projekat, koji čitaoca vodi na naučno fantastično kroz razne krajeve Zemlje: od malih mesta u Švedskoj i pustinja Nevade, do hladnoće Sibira. Sve su to mizansceni kojima dominiraju napušteni roboti, stim pank vozila i mašine, dok dinosaurusi i druga bića lutaju putevima i poljima.

Halpern je, dakle, od Stalenhaga usvojio estetiku, pozvao ga da dizajnira neke od zgrada, mašina i robota za seriju i osmislio osam epizoda jedinstvene priče u kojoj je nadrealne i naučno-fantastične motive iskoristio samo da bi ispričao baladu o nekim od najdubljih poriva i želja u ljudskom biću.

Petlja je u ovoj seriji tek povod za druge scenarije, varnica potrebna da se pokrene mašina. Putovanje kroz vreme, odlazak u drugu dimenziju, sposobnost da se zamrzne trenutak koji nam znači. Zamena tela, veštački život, samo su neki od motiva kroz koje su u ovoj seriji ispričane priče o ljudima koji, opterećeni njima, tragaju za ljubavlju, boljom životnom šansom, večnim životom, osobama bez kojih se ne može… Naučna fantastika je tu samo da pokrene i začini radnju.

Svaka od epizoda ima glavnog aktera, a svaki od njih je u nekim drugim epizodama tek statista. Radnja se u ovoj seriji odvija veoma sporo, akcenat je na introspekciji likova, na građenju njihovih mana i vrlina. Osećaj dok se gledaju "Priče iz Petlje" identičan je osećaju gledanja art filmova koji dominiraju festivalima poput Sandensa i već kod tog podatka jasno je da autori nisu ciljali uobičajenu i većinsku SF publiku, već su se trudili da ispričaju osam veoma intimnih priča.

Vrednost ove serije leži i u činjenici da je je glumački deo odrađen vrhunski, da su vizuelna rešenja impresivna, kao i produkcija. Sama priča ima svojih nedostatka i nedorečenosti, ali je jasno da su reditelji bili spremni da žrtvuju malo akcije zarad drugih čulnih iskustava.

"Priče iz Petlje" su prepune melanholije koja nas, iz nekog čudnog razloga, ostavljaja sa osećajem zadovoljstva na kraju, čak i u pričama koje nemaju srećan kraj. Iako je svaku epizodu režirao drugi reditelj (i Džodi Foster je među njima) serija je zaokružena, baš kao što bi svaka "petlja" morala da bude: tamo gde je priča inicirana i završila se.

I, na kraju, serija "Tales from the Loop" neće biti naširoko popularna, teško da će doživeti još jednu sezonu, ali za onaj deo publike koji poštuje artistički način pričanja priče, centriran oko kvalitetno osmišljenih likova i njihovih želja i poriva, pred sobom imaju poslasticu koja ima sve preduslove da postane kultna jednog dana.

Petar Klaić