Kultura / Film
Pinokio u košmarnom svetu Musolinijevog fašizma
Pinokio je jedna od najobrađivanijih bajki u istoriji pripovedanja i filma. Možda je samo arhetip neugledne devojke koja postaje princeza, više puta prepevana. Priča o starom stolaru, njegovom drvenom lutku koji želi da postne pravi dečak i vanvremenskoj avanturi kroz koju prolaze odgajala je desetine generacija. Svi smo učili kako ne postoji magija koja nas može načiniti čovekom, ako pre toga ne prepoznamo sve svoje životne greške i ne popravimo ih.
Giljermo del Toro je Oskarom nagrađeni režiser koji se poslednji odvažio da snimi film po ovoj bajci. I to ne bilo kakav film, već stop-motion animaciju koju je smestio u tridesete godine, u Italiju, koju ubrzano guta Musolinijev fašizam.
Giljermo je ovaj film režirao zajedno sa Markom Gustafsonom i ovaj dvojac je pokušo da stvari radi malo drugačije. Politički kontekst postao je najvažniji deo priče i stoga Pinokio biva ubijen uvek iznova i iznova, po nalogu Musolinija.
Del Toro je i ovde pokazao da poštuje zanat stop-motion produkcije. Pozvao je najbolje među najboljima i dao im kreativnu slobodu. Sa druge strane, osmislio je, kao i uvek do sada, galeriju čudnih, ružnih, a neodoljivih likova. Priča je mračna, ali Pinokio i izvorno jeste jedna gorko-slatka bajka, uvek nekako na granici između onoga što bi trebalo da čitaju/gledaju/slušaju deca i odrasli.
Ovde postoji mali nesklad, koji se temelji upravo na činjenici da je režiser odlučio da sklopi politički nabijenu bajku za odrasle, a produkcijski je sveo na film za decu. Film je ozbiljan, ali prožet vrcavim humorom, što ga čini privlačnijim za gledanje.
OBRATI PAŽNJU
Ide del Toro i dalje u svom političkom komentaru. Njegovog Pinokija građani proglašavaju za demona ili čak samog đavola, a drveni lutak pokreće veoma neugodno pitanje za sve njih. On pokazuje na raspeće, na Isusa na krstu i pita: zbog čega ovog momka nazivate bogom, a pravljen je od drveta, baš kao i ja?
Fašističke vlasti će pokušavati da ga unište, a onda će od njega pokušati da načine savršenog vojnika i tu ga negde Del Toro ubacuje da istraži samo srce fašističke ideologije.
Za ovo zabavno animirano ostvarenje bilo je potrebno više od 1.000 radnih dana da bude snimljeno i samo zbog te količine truda i ljubavi valja ga pozdraviti. Ipak, Pinokio je mnogo više od toga. To je priča koja o čovečnosti priča na pravi način, smeštajući aktere jedne bajke u najružnije moguće okruženje.
Del Toro je u ovu avanturu uveo čitavu plejadu sjajnih glumaca. Đepetu je glas podari Dejvid Bredli, Oskarovac Kristof Volc je ovde eksploatataoski vlasnik zabavnog parka, Tilda Svinton je Smrt, Juan Mekgregor je glumio Cvrčka, a mladi Gregori Man Pinokija. Tu su još i Džon Torturo, Kejt Blanšet, Tim Blejk Nelson...
"Pinokio" Giljerma del Toroa je dokaz da je svaka bajka sposobna da nam ispriča bezbroj priča u isto vreme.
Petar Klaić
