Komplikovano odrastanje stendap komedije

Kada je avgusta 2015. godine Robin Vilijams odlučio da prekine sopstveni život, svet je na trenutak osetio gorku knedlu u grlu, shvativši da je izgubio jednog od najboljih stendap komičara i najvoljenijih filmskih zvezda koje je Holivud imao da ponudi. Nikada, ni pre ni posle Robina, svetlosti pozornice i filmski setovi nisu videli takav urnebesni, nezaustavljivi uragan komedije, kakav nam je redovno isporučivao. I to je bilo toliko upečatljivo da smo uporno zanemarivali tešku depresiju sa kojom se decenijama suočavao i zbog koje je bio redovan rezident klinika za odvikavanje od narkotika i alkohola.

A, onda, u danima posle samoubistva do naših, lake zabave željnih mozgova, doprla je informacija da je depresija čest saputnik najgenijalnijih komičara, da je često šećerna voda kojom pokušavaju da ispune prazninu koju osećaju, da se iza najizdašnijih komičnih gegova često kriju gorka ljudska iskustva koja komičari leče pretvarajući ih u vic.

Upravo iz tih saznanja nastala je serija "I'm dying up here!" čiji je izvršni producent Džim Keri, koji je i sam često govorio o depresiji i patnji iz koje se rađaju najbolje komične ideje.

"I'm dying up here!" je serija koja je doživela dve sezone, milošću produkcijske kuće "Showtime" i govori o sedamdesetim godinama u Los Anđelesu, o Sanset strip bulevaru koji je, u to doba, bio napakovan barovima u kojima su zvezde večeri bili najbolji stendap komičari poput Ričarda Prajora, Džordža Karlina, Endija Kaufmana, Bilija Kristala, Robina Vilijamsa... Najpopularniji među njima bio je "Comedy store" koji su otvorili komičari Semi Šor i Rudi De Luka.

O okolnostima, životu, razvoju tog smešnog subkulturnog sveta, napisana je knjiga Vilijama Noedelsedera koju su kreatori serije iskoristili kao podlogu. Naravno i knjiga i serija delo su fikcije i govore o izmišljenim komičarima u izmišljenim barovima, koji grade izmišljene karijere. Stvarni su tek poneki akteri tog doba čija se imena pojavljuju u seriji, poput Prajora i Karlina.

Priča, dakle, prati grupu nesputanih komičara na uzletu karijera, koji se bore ponajviše sa sobom i sopstvenim problemima, ne bi li se domogli gostovanja u emisiji Džona Karsona, što ih može učiniti zvezdama. Na tom putu oni su spremni na urnebesne kompromise, odriču se zarada od nastupa, žive po tuđim plakarima, spavaju u automobilima, zanemaruju dnevne poslove i porodice. Uopšte, spremni su da čitav život podrede onom malom petnaestominutnom setu koji ih čeka u baru između osam uveče i dva sata izjutra. Više od svega toga oni pokušavaju da ugode vlasnici lokala Goldi Heršlag (sjajna Melisa Leo) od čije procene i dobre volje zavisi razvoj njihovih karijera.

Tu su Edi i Ron, klinci koji su pobegli od kuće ne bi li se probili u komičarskom svetu, zatim afro-amerikanac Adam, takođe veoma mlad i perspektivan, od kojeg se očekuje da postane neki novi Prajor. Šarenu večernju stendap scenu upotpunjuju još i Meksikanac Edgar, spreman da smesti svašta svakome, kako bi se bolje pozicionirao, bez osećanja i sa ozbiljnim problemima nasleđenim iz odnosa sa ocem. Na vrhu tog mikrosveta nalaze se već etablirani Ralf i neizlečivi narkoman Nik, dok žensku komičarsku struju brani Kejsi, moguće i najtalentovanija od cele družine.

"I'm dying up here" nije komedija. To je rasna drama koja govori o sjaju i bedi stendap sveta sedamdesetih godina, sveta čiji su heroji bili više gladni nego siti, koji su pomerali granice komedije ka apsurdnom, bizarnom, politički nekorektnom, koji se nisu libili da pred publiku istresu svoje najžćešće gubitke, padove, strahove i tuge, zapakovane u poentu vica zarad aplauza i smeha.

Ona je usporena, bez previše dramskih obrta i akcije, ima neke nedorečene likove, dramski neujednačene epizode, ali odlično prikazuje epohu u kojoj je rokenrol u krizi, droge na vrhuncu, a postvijetnamska Amerika se, ohrabrena cvetnom revolucijom, ne plaši da pljune i opsuje i preispita i ismeje ni najveće dotadašnje svetinje.

Možda i najvažnije, ova serija pokazuje okolnosti iz kojih su nastajali najžešći i najkvalitetniji stendap nastupi i demistifikuje svet komedije i komičara, dajući im dovoljno mračnih i tragičnih dimenzija da ih načini stvarnim i opipljivim.

Petar Klaić