Kultura / Film
Ima li iskupljenja za najgore zločine?
Oskar Ajzak je jedan od deset najboljih holivudskih glumaca, u ovom trenutku možda i najkvalitetniji. Sad, kada smo to razjasnili, možemo da pređemo na tezu da veliki glumci mogu, od osrednjeg scenarija, da naprave sjajan film. Dokaz za to je novi film Pola Šredera "Brojač karata" (The card counter), drama koja se nekako provukla ispod radara i ostala u senci nekih manje vrednih ostvarenja, a ima sve razloge da obratimo pažnju na nju.
Film prati izvesnog Vilijema Tela, uglađenog, na ivici OCD-a pedantnog muškarca koji putuje Amerikom, obilazi kockarnice i zarađuje igrajući ajnc (black jack). On je takozvani brojač karata, kockar koji igra po sistemu koji je sam razradio i koji mu obezbeđuje pobedu kad god to poželi. Kako bi ostao ispod radara, a ipak pristojno zarađivao, on se trudi da dobija taman toliko novca koji mu obezbeđuje da nastavi sa takvim životom.
ZA DINU NE POSTOJI DOVOLJNO VELIKO PLATNO
Ono što tokom filma o Vilijemu saznajemo jeste da je bivši vojnik i da iza sebe ima nekoliko godina zatvora zbog skandala kada su u javnost izašle fotografije mučenja zarobljenika u zloglasnm zatvoru Abu Graib. On je, naime, bio jedan od čuvara koji su mučenjem iz zarobljenika izvlačili informacije o terorizmu. Taj teret Vilijem na leđima nosi ćutke, svestan svega što je činio i to je najveći razlog zbog kojeg se njegov život svodi isključivo na kocku i konstantna putovanja.
Tel upoznaje Kirka, mladića sa čijim se ocem službovao u Abu Graibu, još jednim vojnikom koji je tamo pretvoren u monstruma u programu koji je vodio zlokobni major Džon Gordo, koji nikada nije odgovarao za svoja nedela, dopuštajući da se bes javnosti i pravosuđa iskali na njegovim vojnicima. Kirk smatra Gorda lično odgovornim za propast svog oca i želi osvetu. On želi da mu Tel pomogne da ubije Gorda, ali Tel ima druge ideje. U ovom mučnom filmu, punom tihog psihološkog naboja, Telov naum da pomogne mladiću i potera ga na ispravan put, doima se kao tračak svetlosti. Hoće li se rasplamsati, treba videti do kraja filma.
"The card counter" je u principu jednostavan film, spore i skromne radnje. Baziran je pre svega na glavnim karakterima i njihovim suptilnim odnosima i taj segment akteri iznose maestralno, naročito Ajzak. Iako naracija čitav film vodi kroz priču o kartanju, o šansama za dobitak, o taktikama i strategijama, on ipak prikazuje neke sasvim drugačije stvari. Govori o zločinu, kazni, pokušajima za iskupljenjem i trnovitom putu na kojem prošlost može da zdrobi svaku časnu nameru.
Da je glavna uloga u ovom filmu pisana za nekog slabijeg glumca dobili bismo "B" film sa vrlo skromnim učinkom. Izborom Oskara Ajzaka, ali i Taja Šeridana za njegovog štićenika, Šreder je popunio sve potencijalne rupe i, ne baš sjajan scenario, preveo u sasvim pristojnu dramu u kojoj se broji svaka nijansa.
"The card counter" je, dakle, drama sporog toka koja gledaocu daje dovoljno vemena da razmisli o onome što je upravo video, sa krajem dovoljno šokantnim da ostane upečatljiv.
Petar Klaić
