I Superheroji su džiberi, zar ne?

Ljudi uglavnom ne vole cinične filmove ili serije. Cinizam, onog koji pripoveda priču, uvek nekako stavlja iznad nas koji to gledamo, čak i onda kada pripovedač intelektom ozbiljno zaostaje za nama. Cinične priče su gorke, nose nadmen narativ, mnogo kritike i uglavnom nikakva rešenja. Ali, šta se dešava kada jedan žanr s godinama izvrti sve dostupne platforme za pričanje priča i cinizam mu ostane jedini ugao iz kojeg može da se oglasi? Ima li to šanse za uspeh?   

Amazonova serija "The Boys" čija je poslednja epizoda druge sezone upravo emitovana, kaže da drugačije ne bi ni valjalo.

Erik Kripke, scenarista koji je stvorio serije Supernatural i Timeless, prosto je eksplodirao radeći na ovom superherojskom serijalu kada je na jedan tas vage stavio sve što je do sada snimljeno o superherojima, a na drugi nezgrapnu navijačku rukavicu od sunđera koja pokazuje srednji prst. I malo fali da srednjak pretegne.

O čemu se ovde, u stvari, radi?

"The Boys" je priča o svetu kojim dominira grupa superheroja koja neodoljivo podseća na DC-jevu Ligu pravde. Zamislite Supermena bez ljudskosti, časti i poštenja, uz ogromnu dozu trampovske samodopadljivosti i dobićete Houmlendera, vođu ove moćne družine. Tu je i najbrži čovek na svetu EjTrejn, nešto kao Fleš samo bez inteligencije i etičkog koda. Umesto Akvamena tu je Dip, morski napaljenko koji u sebi ima više osobina koje krase Harvija Vajnstina nego superheroja iz stripa. Uz njih, tu su i Kvin Miv, Čudesna Žena bez ikakvog integriteta, mlada i neiskusna Starlajt i betmenoliki Blek Noar koji na uzora iz Lige pravde podseća samo po izgledu.

Superheroji, dakle, dominiraju svetom, ne samo svojim moćima, već i u kulturološkom, medijskom, marketinškom i svakom drugom smislu. Oni su projekat moćne korporacije i nadilaze snagu svakog parlamenta. I sve to ne bi bilo ništa posebno da ovaj čopor superheroja nije isto što bi na njihovom mestu bio bilo koji čopor političara karijerista, lišenih bilo kakve ideologije i odgovornosti.

Oni su kvarni, sebični, egocentrični, mirne duše možemo reći - superherojski šljam, koji nas, dok gledamo seriju, neodoljivo podseća na sveprisutne tehnokrate na svim meridijanima.

Njima je suprostavlena neformalna organizacija "The Boys" koju predvodi mutan CIA agent Bili Bučer (sjajni Karl Urban) koji želi da raskrinka i uništi superherojsku grupu i u to ime regrutuje smotanog Hjuija čiju devojku je u punom trku na kapljice razbucao EjTrejn. U ekipu ulaze i Bučerovi stari saveznici Maders Milk i Frenči, a priključuje im se i Kimiko, jedina među njima koja baštini nekakve supermoći. Bučerova ekipa kreće u rat sa Sedmorkom pokušavajući da protivnike sa kolosalnom snagom, rendgenskim vidom i super-sluhom, nadmaše lukavstvom, okrutnošću i glupom srećom.

"The Boys" je serija u kojoj ćete se teško zaljubiti u bilo kojeg lika. I na jednoj i na drugoj strani, oni nose poveći bagaž grehova, poroka i zlodela na leđima, često su nesnosni, skoro sve vreme licemerni, nedosledni i neretko veoma glupi. Ipak, čitav taj svet, sukob koji pratimo i likovi koje gledamo, imaju smisla za svakoga ko ume da ceni malo cinizma, grubog humora i nije gadljiv na eksplicitne scene nasilja.

Gledajući ovaj serijal, čiji su tvorci već najavili i treću sezonu, preispitaćemo sve što znamo o panteonu superheroja iz stripova, jer će nam on u grlo nabiti tezu o kojoj nismo često razmišlali. Šta ako su i superheroji, na kraju napornog dana, samo ljudi i to ne oni kojima se divimo, već oni od kojih zaziremo. Možemo li zamisliti takav svet?

Možemo, ali nema potrebe. Amazon nam ga je poklonio na tacni, kao jutrošnje novine na čijoj naslovnoj stranici se nalazi ogromna fotografija saobraćajne nesreće. Nije prijatno, ali retko ko je u stanju da skrene pogled.

Petar Klaić