Kultura / Film
Belfast: kada detinjstvo nadglasa šovinizam i nasilje
Detinjim očima zapakovane uspomene uvek će obilovati sunčanim scenama i idiličnim trenucima. Teško je sećati se detinjstva na drugačiji način. Možeš stasavati u Mošorinu, Parizu, Kinšasi, Belfastu – detinjstvo je detinjstvo, romantizovana verzija najranijeg života u kojem stanuje sve lepo čega se sećamo.
Pokazao nam je to Kenet Brana u svom poslednjem filmu "Belfast", dirljivoj razglednici iz sopstvenih ranih dana, iz vremena crno-belih filmova i verskih sukoba u glavnom gradu Severne Irske.
Badi, filmski alter ego Keneta Brane, živi u malenoj uličici u Belfastu sa majkom i ocem, deleći taj mikrouniverzum sa komšijama, podjednako protestantima i katolicima. Upravo ta kratka uličica meta je stalnih napada Oranžista, koji pokušavaju da isteraju katolike i zastraše sve protestante koji ne žele da učestvuju u progonu.
KAUBOJŠTINA SA PUNO BEZOBRAZNOG ŠMEKA
Badijev otac (Džejmi Dornan) je građevinski radnik, večito na terenu sa kog se vraća svake dve nedelje, lep, visok i ponosan čovek, političkih stavova kojih se ne bi postideli ni najliberalniji humanisti današnjice. Majka (Kaitriona Balfe) večno elegantna i nasmejana domaćica, pomalo čak i glamurozna u sivilu Belfasta.
Jer, važno je to znati, sve što se dešava u ovom filmu mi gledamo uglavnom očima devetogodišnjaka, kojem je otac heroj, a majka personifikacija ljubavi.
U njegovim očima žestoki sukobi strašni su, ali brzo prolazni, u njegovom svetu mnogo su važniji baka i deda i njihova ljubav prepuna međusobnog zadirkivanja. Nemerljivo ga, od tog šovinizma i mržnje na ulicama, zanima devojčica iz razreda, zbog koje pokušava da bude najbolja verzija sebe, iako toga nije ni svestan.
"Belfast" je crno beli film koji stvarnost idealizuje i ulepšava, to je oda nekritičkom detinjstvu, pupčanoj vrpci koja nas celog života vraća u mesto koje smatramo domom, gde god da smo se u međuvremenu odselili.
I ta, na mahove smešna, na mahove strašna, no sveukupno dirljiva priča, potpisana je nekim od najlepših pesama Van Morisona, još jednog svedoka burnih dana koje je preživeo Belfast.
LAST DUEL: KAKO SMO SE OD SREDNJEG VEKA MALO PROMENILI
I ako vam se čini da je Brana previše uprostio radnju svog filma, samo se setite sopstvenih detinjstava i jednostavnosti kojom su bila obeležena. Takav je i "Belfast". Tek jedan flešbek na dane kada nam je život bio nemerljivo jednostavniji.
Petar Klaić