Za vreme nema leka, prilagođavajmo se

Meteoropatija ili "bolest vremena" danas pogađa i zdrave osobe, mlade ljude, čak i - decu. Pasivne meteoropate na osnovu tegoba koje osećaju mogu nepogrešivo da predvide kakvo će vreme biti narednih dana. U aktivne meteoropate spadaju praktično svi ljudi na planeti. Gotovo da ne postoji osoba kojoj ne smeta hladno, vetrovito, kišovito ili sunčano vreme, a sve je više i onih koji ozbiljno shvataju biometeorološku prognozu. Naučnici su napravili čak profil prosečnog meteoropate.

Iako se u poslednje vreme sve više muškaraca žali na ovaj problem, reč je prvenstveno o ženama koje imaju povišen pritisak, vode računa o svom zdravlju, teško uspevaju da kontrolišu svoje emotivne reakcije i mrze zimu. Ukoliko se najavljuje da će biti više od 30 stepeni, većina njih zna da će se loše osećati. Bilo da je reč o prelasku visoke u nižu temperaturu ili obrnuto, da vetar jako duva ili da je vlažnost vazduha drugačija od one na koju su navikli, meteoropate osećaju tegobe: od pospanosti do migrene. Slične simptome, od gotovo tridesete godine, ima i Biljana Miloradov.

"Reagujem i na hladno i na toplo. Kad vreme ide na toplo, boli me glava. Kad ide na hladno, bole me kosti. Kada me boli u zglobovima, u ramenima, u rukama, znam da ide kiša. I za to nema leka. Ono što lekari preporučuju uglavnom jeste da odmaram, šetam ili popijem aspirin", objašnjava Biljana.

Sa lekarskog stanovišta, stvar je dosta jednostavna. Ekstremno visoka temperatura i povećana vlažnost vazduha, koje su i kod nas postale česte, glavni su problem koji muči meteoropate, jer izaziva kolebanje krvnog pritiska. Ali to nisu jedine tegobe koje meteoropate opisuju. Dodatno, ovo, kako se to popularno kaže, nije bolest 21. veka.

Još je Hipokrat, "otac medicine" iz drevne Grčke, pisao pre 2.400 godina u delu "O vazduhu i vodi" da "ko se želi baviti istraživanjima u medicini treba da uzme u obzir godišnja doba jer se svako od njih razlikuje". Doktorka Vesna Zagorac Malinović kaže da je uglavnom individualna stvar kada je reč o simptomima na koje se pacijenti najviše žale, ali da se većina može podvesti pod nekoliko kategorija.

"Najviše se od tegoba pojavljuju koštano-zglobni problemi. Zatim i gastrointestinalni, dakle, želudačne tegobe. Naročito u ovom jesenjem periodu, kada naglo zahlađuje i kada se smenjuju leto i jesen, onda se javljaju te tegobe. Stvar je u tome da za vreme nema leka, prosto je stanje individue takvo - kakvo je. Nekome prija kada je hladnije, nekome kada je toplije. Znači, prilagođavamo se kako možemo. Svi treba da šetamo, da smo uz vodu. To je zdravlje. Treba svako veče da napravimo bar deset hiljada koraka", ističe doktorka.

Sem zdravstvenog, vreme postaje toliko ozbiljan faktor u našem svakodnevnom životu da je sve više tekstova na temu - zašto mrzimo meteorologe. Hate mail, tvitovi mržnje, loši komentari na društvenim mrežama, ne samo na meteorologe, već i na sve vremenke sveta i svakoga ko saopšti vreme koje baš nisi planirao za taj dan. Jedna meteorološkinja, Ronda Li, izgubila je posao jer se gledaocima nije dopadala njena frizura. Istovremeno, mlada meteorološkinja u Džordžiji, Ella Dorsei, primala je pretnje smrću jer je prekinula prenos Masters turnira u golfu. U Srbiji niko nije otišao tako daleko, ali prognostičar, Nikola Adamov iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda napominje da sada ljudi stvarno gledaju na vreme, naročito, recimo, poljoprivrednici u Vojvodini, ili slične profsije koje zavise od vremenskih uslova.

"Ono što mi radimo jeste prognoziranje, a preciznost zavisi od dana do dana. Zavisi od godišnjeg doba. Sada smo pred zimu i ima problema sa maglom i niskom oblačnošću, tako da mnogi modeli počnu da čiste oblake iznad nas i panonske nizije, a mi iz iskustva znamo da neće to tako ići. Onda se javi problem, kad će da se raščisti i da javnost vidi sunce, što se kaže. Kada dođe do promene vremena ili prozora tih vazdušnih masa, onda mi na radaru imamo odraze i prognostičke karte koje kažu koliko očekuju padavina na tom prostoru i prema radaru, pošto pratimo, iz minuta u minut, ponekad zaista možete biti vrlo precizni", objašnjava Nikola i dodaje da postoji percepcija da meteorolozi "ipak lažu".

"Ljudi ne znaju da ne postoji tačnoza. Nekada je bilo dovoljno da najavite taj dan da će biti kiše, a sada traže u minuti kada će da padne kiša, tako da se sve promenilo. Nauka jeste otišla daleko, računari su sve moćniji, imate moderne telefone, ali još uvek nema načina da se ubaci sve što bi poboljšalo prognozu do 90 odsto. To ne znači da ne postoje brojni faktori koji se vrlo ozbiljno mere, kao i njihov uticaj na čoveka. Tako, recimo, dobijamo danas bioprognozu, u koju je zapravo uključeno mnogo ljudi, oblasti nauke i dosta faktora", zaključuje Nikola..

Misao američkog klimatologa Kričfilda da je "atmosfera okean vazduha na čijem dnu živi čovek" vrlo slikovito ukazuje na činjenicu da atmosfera mora delovati na nas. Istovremeno, nekadašnja načelnica hrvatske Službe za klimatološka istraživanja Državnog hidrometeorološkog zavoda, Ksenija Gaćeša Zaninović u jednom  intervjuu kaže da "su svi živi organizmi podložni delovanju atmosferskih prilika i moraju im se prilagođavati".

Profesor Mlađen Jovanović, sa Prirodno matematičkog fakulteta kaže da što više slušamo o tome kako vreme može da utiče na naše zdravlje, to vreme će i uticati na naše zdravlje.

"Šta je normalnije nego da pada kiša, sija sunce, spušta se i diže pritisak. Ranije su ljudi imali žabe u onim teglama po kućama, pa gledali kako se kreće pritisak i da li će biti lepo ili ružno vreme. Nisu razmišljali o tome da ih boli glava zbog toga što je pritisak pao ili skočio. Imali su drugih zanimacija. Naravno da vreme može da utiče na ponašenje ljudi, ali ne bih rekao da tome treba pridavati pažnju. Mi živimo u prirodi i treba da joj se prilagodimo", tvrdi naš sagovornik.

Fakat je, onda, da klima utiče na nas oduvek i svuda. Pitanje je samo da li joj mi vraćamo? Kako mi zapravo, u eri kada se agresivno govori o klimatskim promenama, utičemo na samu klimu?

"Mi smo potpuno zatrpani informacijama o tome kako je čovek odgovoran za globalno zagrevanje i kako u poslednjih 150 godina temperature rastu i nikada nisu bila topla leta kao prošle godine. Ali, da vam ja kažem, nikada na ovoj planeti nije bilo toliko hladno u poslednje tri milijarde godina nego što je sada. Dakle, temperature na našoj planeti su uvek bile više nego što su danas. Zatim, tih poslednjih 150 godina... Pa da, ako gledamo te prosečne temperature, mada nisam siguran kako je moguće izračunati prosečnu temperaturu planete, pošto ulazi nisu baš uvek isti, temperatura raste, veoma blago, ali raste. Ali pre 150 godina se završilo malo ledeno doba. Recimo, lednici u Alpima nikada nisu bili duži nego pre 150 godina. Nikada nije bilo hladnje nego pre 150 ili 200 godina. I sad se temperature vraćaju samo u neku normalu. Vidite, od kraja poslednjeg ledenog doba, to je skoro 12.000 godina, skoro uvek je bilo toplije nego što je danas", ističe Mlađen Jovanović.

Po njegovim rečima, poslednje "malo ledeno doba" bilo je otprilike polovinom XIX veka, kada su temperature bile niže.

"Evo ilustracije, roterdamska luka je bila bila zamrznuta svake godine. Temza je bila zamrznuta. Ako se sećate kako je Brojgel prikazivao pejzaže Nizozemske, pa ljudi se sankaju i kližu na zamrznutim rekama i jezerima. Idite sad u Holandiju pa ih pitajte kada su poslednji put imali negativne temperature ili osetili sneg i led. Opet, s druge strane, u desetom veku su severnjaci naselili Grenland, nisu ga nazvali tako da bi ga reklamirali, već smo imali naseobine skoro na čitavom Grenlandu, ne samo uz obalu. Gajili su ovce i žitarice. Sahranjivali su se dva metra u zemlji. Sad tamo ne možete da ukopate ni jedan ašov, odmah nailazite na zamrznuto tle. Dakle to je ilustracija kako je bilo pre tog malog ledenog doba" zaključuje Jovanović.

Koliko smo zapravo kao ljudi priviknuti ili prilagođeni određenim klimatskim uslovima, najbolje znaju oni koji se često kreću. Svetlana Tandžurdžić je novinarka iz Novog Sada, ali sudbina je htela da Svetlana veći deo svog života provede negde u svetu i to u različitim klimama i sa različitim ljudima.

"Život me je provozao malo. Od naše umerene, kontinentalne klime, preko tropske indonežanske, sve do finske severne ledene i večne kišne nemilosti Bergenske golfske struje i sada natrag u neku umerenu klimu u Oslu. Prva i poslednja se slabo razlikuju. Zime i leta su oličenja Osla, proleća i jeseni su prilično kratki, prelazi su drastični, ali najviše liči na klimu u kojoj sam odrasla, verovatno smo se zato u Oslo i preselili“, priča Ceca, napominjući da klima nikada nije bila faktor u odluci o mestu življenja.

 Svetlana Tanurdžić, lična arhiva

"Meni su moje selidbe uvek otvarale nova poglavlja, pa je klima uvek bila u drugom planu. Ipak mnogo je uticala na kvalitet života. Kulture u zemljama su tradicionalno podređene klimi. Indonežani su nekako bezbrižni, kao cvrčak u odnosu na mrava. Genetski im fali priprema za zimu, jer je njihova zima zapravo sezona monsuna. Tada temperatura padne na nekih 20 stepeni i u naletima pljušti reka vode na zagušene ulice. Deca te reke obožavaju, pliva se i prsno i leđno po bulevarima koji na nekoliko sati nestanu pod barom, tako da Indonezija liči na jedan veliki Dunav. Suprotnost su Skandinavci, svakako. Uvek su spremni na izazovne vremenske uslove, vodi se računa o dobroj izolaciji na građevini, ali i o dobrim materijalima kada se radi o garderobi, na primer. Glavna izreka ili moto je: ne postoji loše vreme samo neadekvatna garderoba i to je suština svega", navodi Svetlana.

Ono čega se Svetlana najviše drži kada je o prilagođavanju reč jesu saveti i iskustvo ljudi koji žive na tim podnebljima.

"Za kišu gumene čizme, kabanica, a za sneg, vetronepropusne jakne sa izolacijom, uvek vuna i bitni su prirodni materijali. Puno se radi na garderobi u Skandinaviji, tako da su novi materijali, tople jakne, koje su lagane, neverovatno. Suprotno tome, u tropskoj klimi mi je zapravo pomagalo kada sam skroz pokrivena. I toplota i zagađenje su nesnosna u Surabaji, pa koža noću gori ako sam bila izložena suncu. Pomažu pantalone, lanene košulje i vruć čaj od jasmina, da se izjednači spoljna i unutrašnja temperatura. U Indoneziji mi je, na primer, bila primetno sjajnija koža. Izgledala sam mlađe, a čini mi se da je kosa rasla kao luda. U Skandinaviji sam, na primer, naučila da ne koristim kreme koje imaju vodu jer koža brzo puca, suši se. Od tog vetra su Skandinavke često vrlo naborane. U svakom slučaju sam se navikla relativno brzo, potrebno je nekoliko meseci za adaptaciju i telo se navikne samo od sebe. Svakako je mnogo lakša adaptacija ako poslušamo savete lokalaca iako se kose sa našim uvreženim stavovima“, zaključuje Svetlana.

Svetlana Tanurdžić, lična arhiva

Suštinski, klimatske promene su jedna od osnovnih osobina klime. A to je da se stalno menja. Ništa nije tako dinamično u prirodi koliko je samo klima. U tom smislu, meteoropatija definitivno se čini kao bolest 21. veka kojoj je jedino rešenje ono što je za većinu najkomplikovanija opcija: zdrav život.

Ako ti i imaš pritužbe na vreme, poslušaj celu emisiju u podcastu.

I. Miloradov

Fotografije: pexels.com