Za povratak u normalu vakcina VIP ulaznica

Vesti o održavanju festivala, koncerata, popuštanju mera i laganom povratku u normalan život, kakav pamtimo pre pandemije, zvuče ohrabrujuće. Na žalost, borba još nije gotova, a pred nama je još mnogo koraka. Jedan od njih, verovatno i najvažniji je vakcinacija. Srbija se, prema podaciam sajta Our Wold in Data, nalazi na desetom mestu u svetu po broju vakcinisanih. Na prvom mestu je Izrael, koji sa tog mesta ne pada već duže vreme.

Dok mlade, prirodno, najviše raduju putovanja, druženja, izlasci, medicinski radnici apeluju na odgovornost i bezbednost. Naglašavaju, da pobeda još nije stigla i da se do nje može stići vakcinacijom.

U našoj zemlji su dostupne četiri vakcine, moguće je vakcinisanje bez zakazivanja, organizovano je vakcinisanje u studentskim domovima, a trenutno su na snazi i različite podsticajne mere. Ipak, ovaj proces i dalje usporavaju mnogobrojne teorije zavere, nepoverenje i neproverene informacije.

Doktorka Mirjana Štrbac epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže da je u Novom Sadu dve doze vakcine do sada primilo oko 40 odsto građana, ali je to većinski starije stanovništvo.

"Što se tiče mladih, od 20 do 29 godina do sada je vakcinisano negde oko 5200 građana, oko 10 odsto ukupne populacije mladih. Ako posmatramo uzrasne kategorije najviše stanovništva je vakcinisano u najstarijim uzrasnim grupama, a mladih za sada imamo najmanje. Takva je bila i strategija u početku - da se vakciniše starije, osetljivije stanovništvo kako bi se sprečilo oboljenje od najtežih oblika kovid infekcije. Sada kada imamo vakcine i kada su razbijeni svi oni mitovi o vakcinama, da izaziva sterilitet, da menja genetski materijal i da će nas čipovati, sada se sve više mladih, odlučuje za vakcinaciju. Polako se sve više mladih odlučuje za vakcinaciju, pogotovo od kada je odobreno da deca i sa 16 godina mogu da se vakcinišu. U tim vakcinama nema ništa sporono i treba svi da steknemo imunitet da bi se rešili korone", naglašava ona.

Doktorka Štrbac dodaje i da je glavno pitanje mladih da li vakcina izaziva sterilitet. Prema njenim rečima, to apsolutno nije istina. Ona objašnjava da će pre infekcija kovid virusom ugroziti reproduktivno zdravlje, nego vakcina.

"Ona nema nikakve veze sa sterilitetom i mislim da sada, kada su videli da je to odobreno, dozvoljeno i ispitano u celom svetu, da su i mladi nekako popustili sa tim strahovima i odlučili se za vakcinaciju. Meni je kao epidemiologu svejedno šta je kod mladih razlog za vakcinaciju. Nekome je to putovanje, nekome je da zaštiti svoje ukućane, nekome da zaštiti sebe i svoje zdravlje. Apsolutno je svejedno. Neka nas što više bude vakcinisano da se rešimo ove zarazne bolesti i da svako nastavi da živi svoj život", kaže Mirjana.

Bez obzira na sve stimulativne mere, kako zvanični podaci pokazuju, mladi koji su se vakcinisali i dalje su u manjini. Posebnu polemiku i nepoverenje je izazvala vakcina AstraZeneka. Upravo tu vakcinu je primila studentkinja novinarstva Irena Čučković koja je za Oradio ispričala svoje razloge za vakcinaciju, ali i iskustvo.

"Rešila sam da se vakcinišem pre svega zbog onoga što i jeste primarna svrha vakcine, a to je da budem zaštićena od zaraze ili da ne dođe do težeg oblika bolesti, a znači mi i zbog toga što često putujem van Srbije. Cena PCR testova, pa čak i brzih testova predstavlja popriličan trošak kada planiram putovanje. Kada sam se prijavila za vakcinaciju čekirala sam vakcine koje su bile odobrene u EU i krajem februara sam dobila poziv za vakcinaciju. Nisam ni znala koju vakcinu ću dobiti, to sam saznala tek kada sam došla na Sajam u Novom Sadu i kada su mi rekli da se tog dana vrši vkacinacija AstraZenekom. To je meni bilo potpuno u redu, s obzirom da je jedna od tri vakcine koje sam označila. Ni jednog trenutka se nisam dvoumila da li da primim AstraZeneku i zapravo sve te glasine, među mladima, došle su nakon moje prve doze. Da se to desilo i kasnije, ne bih se mnogo obazirala zato što verujem da je dovoljno ispitana čim se toliki broj ljudi već sa njom vakcinisao, ne samo u Srbiji", kaže Irena i dodaje da su mladi ti koji se najviše kreću na različitim mestima, te da je veća verovatnoća da se zaraze i ugroze starije članove porodice.

U Sloveniji je situacija drugačija. Proces vakcinacije je tek nedavno počeo da se ubrzava, a mladi su polako počeli da dobijaju pozive za vakcinaciju. Još uvek nisu prepoznati kao ugrožena grupa, ali su grupa koja sa nestrpljenjem čeka svoju dozu. Više o tome kakva je situacija u Sloveniji slušamo od studentkinje Lenke Živanović.

"Poslednji put kada smo imali statističke podatke, situacija u Sloveniji se mnogo poboljšala. Sada je vakcinisano sa dve doze čak 14 odsto stanovništva, a na red su došli i mladi. Nisu više samo prioritetne rizične grupe. Slovenija je uvezla vakcinu Džonson Džonson, te je vakcinacija postala malo masovnija zato što postoji više proizvođača, te ljudi mogu da biraju. Džonson Džonson ima samo jednu dozu pa je svakako i to uticalo na pozitivnu statistiku. Većina mladih je dobila poziv za vakcinaciju, što se nije desilo do pre nekih dve nedelje. Do tada je sve bilo zatovoreno, to je bio sistem koji je pozivao isključivo rizične grupe i to u malim brojkama, ali sada se to drastično promenilo", kaže Lenka.

Foto: Lenka Živanović, privatna arhiva

U kampanju promovisanja vakcinacije kod mladih se uključio i civilni sektor. Novosadski omladinski forum je pokrenuo akciju koja ima za cilj imunizaciju mladih, sprečavanje širenja dezinformacija i promociju vakcine u borbi sa pandemijom. Miloš Bugarčić, ispred Novosadskog omladisnkog foruma (NOF) i Saveza studenata medicinskog fakulteta često je na terenu sa volonterima, a za Oradio kaže da je sve počelo sastankom u ministarstvu zdravlja i nastavilo se nizom akcija.

"Ubrzo nakon toga je i formiran gradski tim za imunizaciju mladih gde sam ja delegiran kao predstavnik NOF-a. Ono što je bila neka ideja je da se uključi tih 60 organizacija NOF-a. Mi smo ih kontaktirali i javio se određeni broj organizacija da pomogne i učestvuje u tom planu i programu. Mi u ovom momentu svaki dan volontiramo i pomažemo ekipi iz Doma zdravlja oko popunjavanja formulara, upućivanja ljudi, širenju informacija kao i samom procesu vakcinacije mladih. Ono što jeste interesantno u narednom periodu je mobilni vakcinalni punkt koji ima za cilj da približi mladima vakcinaciju. Iz nekog razloga, meni nepoznatog, mladi imaju određenu averziju prema vakcinama, a to je ono što nas u ovom trenutku najviše i koči. Statistički gledano procenat među mladima u ukupnom procesu vakcinisanja je daleko najmanji. Najbezbednije je vakcinisati se, priče o sterilitetu su apsolutna izmišljotina, priče o čipovanju su tek neutemeljene sa medicinskog i zdravorazumskog aspekta. Definitivno je poruka: Ljudi, pustite politiku, i geopolitičke podele, samo se vakcinišite, zato što je to ono što je najbolje za nas i naše zdravlje. Time jedino možemo pomoći sebi, ne možemo odmoći", kaže Nikola.

Grad Novi sad je objavio da će za 150 vakcinisanih studenata obezbediti odmor na Zlatiboru koji podrazumeva plaćen smeštaj i prevoz. To je još jedna u nizu podsticajnih mera oko kojih se takođe vodi diskusija među mladima, posebno na društvenim mrežama. Miloš kaže, da ne vidi ništa loše u tim merama.

"Po Ustavu Republike Srbije diskriminacija i oduzimanje prava i sloboda nije dozvoljeno, i onda se preduzimaju mere koje stimulišu građane i to je sasvim u redu i korisno. Treba posmatrati iz drugog aspekta. Umesto rizika da ne mogu da se vakcinišem, da mogu da završim na respiratotu, da mogu da završim u bolnici, da moji prijatelji i porodica mogu da završe u bolnici ja ću da se vakcinišem i još dobijem 3000 dinara za to."

 A da situacija nije idealna ni u drugim državama govori nam Selma Mustafić. Ona kaže da i u Bosni i Hercegovini postoje oni koji veruju u teroje zavere, ali da ima i onih koji jedva čekaju vakcinu koja je posebno značajna studentima koji se školuju van BiH:

"Što se tiče vakcinacije u Bosni i Hercegovini trenutno se još nije počelo sa masovnom vakcinacijom. Retki su ljudi koji su vakcinisani. Iskreno, ja u nekom svom bližem krugu ne znam da li mogu nabrojati deset ljudi koji su vakcinisani. Ide sporo, dosta doktora se vakcinisalo, međutim došlo je do klasične kontroverze sa vakcinama pa se čak ni neki doktori nisu vakcinisali. Mislim da dosta mladih želi da se vakciniše, svi se polako privikavaju na ideju da će mnoge bitne stvari biti olakšane za vakcinisane, kao prelazak granice. Na kraju krajeva, mnogo studenata studira van BiH i potrebna im je ta mogućnost da mogu brzo da idu i dolaze. Ima toga, ali ima i druge strane gde ljudi veruju teorijama zavere i gde se boje vakcine. Mislim da mladi ne žele da budu ograničeni u ovim nekim krucijalnim godinama što je dosta zajedničko svim mladima, ne samo na Balakanu nego i u svetu", kaže Selma.

Svi jedva čekamo leto, raspuste, proslave, žurke, festivale i druženja bez maske. Lagano smo na tom putu, ali put se neće preći sam. Struka svakodnevno, u celom svetu apeluje na građane da se vakcinišu, da budu odgvorni i da čuvaju bezbednost sebe i svojih najbližih.

Što se tiče vakcine, ona se smatra jednim od najvećih dostignuća u medicini. Zaslužna je za spasavanje mnogih života tokom istorije i za suzbijanje različitih zaraznih bolesti. Ukoliko i dalje imate nedoumica, strahova ili pitanja, uvek se možete obratiti lekarima, kovid centrima i stručnjacima.

Više o ovoj temi poslušajte u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim?"

J. Božić

Foto: Pixabay.com