...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo / Zdravlje

Pitali smo o vakcinama umesto vas

16.10.2021.

Iako vakcina predstavlja jedno on najznačajnijih medicinskih dostignuća, tema u vezi sa vakcinama protiv koronavirusa i dalje je praćena dezinformacijama, nagađanjima i predrasudama. Većina mladih se premišlja ili odbija da primi vakcinu, a uzroka za to je mnogo: oprečne informacije, vesti iz neprovernih izvora, sumnjiva istraživanja, podela na vaksere i antivaksere, nepoverenje u institucije, lične priče i strahovi i mnogo toga drugog.

.

U nameri da dobijemo odgovore na što više pitanja u vezi sa vakcinacijom protiv koronavirusa (a mnoga od njih ste i vi postavili u našoj anketi na društvenim mrežama), pomogla nam je epidemiološkinja Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd, prim dr med Mila Paunić:

Šta se dešava ukoliko dobijem koronavirus između dve vakcinacije?

Takve situacije se dešavaju upravo sada, jer mi se čini da smo imali malo veći odziv za vakcinaciju. Ništa negativno se neće dogoditi. To što će neko imati infekciju posle prve doze mu je zapravo druga doza vakcinacije. Bolja je situacija za njega što već ima neka antitela.

Hoću li moći da zatrudnim, utiče li vakcina na sterilitet?

To pitanje zaista muči mlade, jer je neko nekada neodgovorno plasirao informaciju, zato što su u pitanju nove vakcine. Priča je krenula od bivših zaposlenih u Fajzeru, nekih naučnika i političara koji su pretpostavljali da je sastojak vakcine protein sincitin -1, zbog kojeg bi imunitet žena stvarao antitela i napadao placentu. Međutim, ispostavilo se da to nije tačno, jer virus sadrži drugačiji protein. Moja koleginica koja je je ginekološkinja je dala odlično poređenje. To je isto kao da imate dve sobe koje imaju dva telefonska broja i obe imaju cifru sedam. Ne možete da dobijete istu osobu, samo zato što imaju cifru sedam. Teza o sterilitetu je  potupno pobijena, nema veze s vezom. 

Kada mogu najranije da primim vakcinu nakon preležane infekcije?

Kod onih oblika bolesti koje su umereno teške ili lakše, 45 dana od pozitivng rezultata (15 dana izolacije i još 30), kod onih koji su imali teške forme sa upalama pluća i komplikovanim kliničkim slikama, preporučuje se da prođe tri meseca. 

vakcinacija jpeg

Kakva je povezanost vakcinacije i miokarditisa kod mladih?

Tačno je da postoji povezanost između vakcinacije i miokarditisa kod mladih. Izveštaj je pokazao da je na milion vakcinisanaih mladih muškaraca (od 12 do 29 godina), 41 imao miokarditis kao uzročno posledičnu vezu sa vakcinacijom. Kod devojaka je to 4,2. Svi oni su izlečeni nakon terapije, nakon mirovanja i niko nije umro, to je važno. Sledeće, da bila potpuna slika, oni koji nisu vakcinisani, ali su preležali kovid, oni su imali stoprocentno veću šansu da dobiju miokarditis i dobili su. Sto puta je veća verovatnoća kod nevakcinisanih koji su preležali kovid infekciju, nego kod vakcinisanih. To je kompletna informacija. 

Koja vakcina je najefikasnija?

Kada govorimo o efikasnosti vakcina kod nas, to je definitivno Fajzer. Ima najbolje pokazatelje efikasnosti. 

Zašto je Astra Zeneka povučena u nekim zemljama?

Neke zemlje je ne daju više, naša zemlja ih daje. To je u direktnom odnosu sa brojem neželjenih reakcija. Tamo gde je ih je bilo više, ona je zabranjena. U svetu su podeljena mišljenja, nema nekog jasnog stava. Ima zemalja koje će reći da je ta vakcina dobra, a ima i onih koji će reći da je loša. 

Šta je to delta soj i zašto nismo zaštićeni od njega?

On je nastao jer se veliki broj ljudi inficirao. Kroz svaku infekciju se virus nekako promenio, ima više mutacija i sada dolazi do zaobilaženja imuniteta onih iz prvobitnog soja. Naravno da će medicina pokušati da napravi vakcinu koja će biti za sve te promene, ali ne možete da se utrkujete sa nekim ko neće da se vakciniše. 

Ko ne može da primi vakcinu?

Broj onih koji ne mogu da prime ni jednu vakcinu se svede na manje od nekoliko stotina. To su stanja neke žestoke imunodeficijencije, kao kod terapija koje imaju neki onkološki pacijenti i to oni koji primaju samo tu terapiju, ne mimo terapije. Takođe tu su i kontraindikacije zbog alergije na neki od sastojaka u vakcini. Ako je neko primio prvu dozu i dobio alergiju, neće dobiti drugu dozu. Mislim da trajne kontraidikacije, osim na sam sastav, ne postoje. 

vakcina1 png

Naša sagovornica smatra da je ključ u edukaciji mladih, koja nedostaje u svim poljima.

"Ne možete za deset dana, ni za deset meseci, da popravite ono što se godinama nije uradilo. Ni jedna od ovih naših zemalja, u regionu, nema kvalitetno obrazovanje. Moje dete ne zna ništa u vezi sa vakcinacijom, niko u školi nije pričao o tome. Ako se ni u medijima, ni u školi, ni kod kuće ne priča o tome, onda ni ne čudi da mlad čovek nije pripremljen na ovu situaciju. Kada govorimo o edukaciji moramo raditi na više polja istovremeno. I lekari i profesori i roditelji. Nama je mnogo kvalitetnih lekara i mladih ljudi otišlo iz zemlje. Imamo sve manje potencijala i kadra koji bi mogao da pokrene sve ovo i zato je sigurno da na edukaciji treba da radimo što pre", ističe Mila Paunić. 

Ona dodaje i da su mladi ranjiva grupa, a da je pandemija ostavila i vidljive i nevidljive posledice na njih.

"Svesni smo da je zastrašujuća situacija sa nepoverenjem mladih u vakcine i da će se to nastaviti ukoliko nešto ne uradimo. Ne znam da li imamo dovoljno vremena da popravimo tu situaciju, ali se pokazalo da na mlade deluje kada razgovaraju sa mladima i kada im se njihova generacija obraća".

U borbu za vakcinaciju, a protiv pandemije, uključile su se i mnogo organizacije. Beogradski centar za ljudska prava je jedna od njih. Oni su nedavno pokrenuli kampanju #NaTebiJe koja treba da podstakne mlade na razmišljanje o celoj situaciji, bez prebacivanja krivice. Milica Mutavdžić, saradnica Omladinskog programa tog centra ukazuje na važnost diskursa o vakcinaciji.

"Mladi više nisu na tradicionalnim medijima, ne gledaju televiziju, ne čitaju novine, oni su na društvenim mrežama. S jedne strane, oni su u tradicionalnim medijima prepoznati kao krivci za širenje epidemije, kao negativci. A na društvenim mrežama svako može nešto da napiše i tu je nastao taj proces paradoksalnih informacija koje su im na dohvat ruke. Mladi ne mogu da donesu oduku, jer ima mnogo oprečnih informacija. Zato smo pokrenuli kamapnju. Diskurs koji postoji kada govorimo o vakcinaciji treba da se menja. Mi ne kažemo vakciniši se, već da je u svakome moć da utiče na svoje zdravlje i ljudi oko sebe. Unutar toga je nastao video 'menjaj brojke'. Njegova poruka je da su svi ti brojevi, kojima smo stalno okruženi, zapravo ljudske priče", ističe Milica.

Otvoren je i mejl na koji mladi mogu da pišu i reše nedoumice koje imaju oko vakcinacije, a lekari iz različitih oblasti su tu da odgovore. Možete pisati na: pitanjavakcinacija@zzzzsbg.rs, a kampanju pratite putem hashtag-a #NaTebiJe.

J. Božić

Foto: Pixabay

Možda te još zanima:

.

Zbog Kovid propusnica i noćnog života mladi sve više u redovima za vakcinaciju

Pandemija koronavirusa traje gotovo dve godine. Sluša se i govori o ovoj temi svakodnevno i isto tako se mere za…

.

Korona je i društveni i medicinski problem

Pandemija koronavirusa je sa sobom, na žalost, donela i neke druge boljke: stereotipe, predrasude, nepoverenje u struku i nauku i…

.

Mladi “vagaju” oko kovid propusnica

Već neko vreme se u javnosti pominju takozvane kovid propusnice, što je izazvalo brojne debate na tu temu. Dok jedni…

.

O vakcinama se informiše kod epidemiologa

U Srbiji je u toku vakcinisanje trećom dozom za sve one kod kojih je prošao period od šest meseci od…

.

Kampanje za imunizaciju siromašnog efekta

Srbija odavno ima milione vakcina na lageru, ali sve teže se nalaze oni koji bi da se i vakcinišu, bez…

.

Srbija nema vakcinu protiv žute groznice

   O istom problemu sa vakcinama mediji su pisali i u avgustu ove godine, kao i prethodnih godina zbog čega…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Radio Gruvanje

Anketa

Koliko se uvođenje kovid propusnica pokazalo kao dobra mera protiv koronavirusa?

Oradio logo