...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo / Zdravlje

Korona je i društveni i medicinski problem

22.09.2021.

Pandemija koronavirusa je sa sobom, na žalost, donela i neke druge boljke: stereotipe, predrasude, nepoverenje u struku i nauku i poverenje u teorije zavere. Sve to se dodatno pojačalo tokom ove godine, kada je počeo proces vakcinacije. Zavladala je prava pandemija dezinformacija i poluproverenih informacija. Iako se u Srbiji već dugo vode različite kampanje koje treba da podstaknu vakcinaciju kod mladih, ta populacija je i dalje najmanje vakcinisana.

.

Osim negativnih stavova o vakcinama, nepoverenje i negiranje postoji i kada je reč o koronavirusu. Neretko se se može čuti na ulici, u kafićima, pročitati ili videti na društvenim mrežama kako virus zapravo ne postoji ili kako je sve izmišljeno, a glavne debate se vode između onih koji su okarakterisani kao antivakseri i vakseri.

Razgovarali smo sa mladim o tome zašto njihovi vršnjaci odbijaju vakcinaciju, al i činjenice o pandemiji.

"Mislim da je glavni faktor nepoverenje u državni vrh, uključujući i zdravstvo. Većina mladih i dalje nije poklekla političkim pritiscima, pa jasno vidi sve što se dešava oko njih, uključujući nonšalantan pristup krizi, pretnje punim grobljima, lažiranjem broja umrlih, da bi se na kraju nabavile vakcine. To jeste super, ali je ona ponuđena nakon svih tih ispada, pa je to mlade potpuno zbunilo i navelo na razmišljanje o tome da se sa vakcinom nešto mulja, kao i sa celom pandemijom u Srbiji."

"Mislim da su za tu vrstu nepoverenja kod mladih, ali i generalno kod svih ljudi, krive različite oprečne informacije koje su stizale do nas tokom pandemije, a koje su bile iz zvaničnih izvora. Pri tome su mladi, jer su konzumenti digitalnih medija, svesniji mogućnosti za manipulaciju informacijama koje se mogu preneti putem tiih medija."

"Svakodnevno se smenjuju vesti i informacije u vezi sa vakcinom i pandemijom i onda dolazi do konfuzije. Često su te informacije kontradiktorne. Mediji su glavni uzrok zašto se ljudi preispituju da li je sve to istina i da li je potrebno vakcinisati se."

koronamaska png

Milovan Nikolić iz Fake News Tragača kaže da na pojavu antivaksera nisu uticale samo poslednje dve godine, već mnogo pre toga. Kako Milovan kaže za Oradio, odavno postoje oni koji veruju u ljude guštere, u Trampa spasitelja i moćnike koji vladaju svetom, samo su se sve te teorije zavere sada pojačale i intezivirale.

"Poslednje dve godine su svakako imale uticaj, zato što se širilo jako mnogo informacija, kao što mediji  i danas rade, ali postoji jako puno neproverenioh informacija. Imali smo često slučajeve da se u medijima pojavljuju vesti o nekim istraživanjima, o nekim naučnim izveštajima koji pokazuju da je Fajzer ili Astra zeneka štetna za ljude. Neretko ta istraživanja ili nisu prošla naučnu recenziju ili su rađena u vrlo neadekvatnim uslovima, ali to je super naslov. I zato su mediji uglavnom to i objavljivali. Nauka zahteva verodostojnost, a samim tim i prilikom prenošenja naučnih informacija u medijima moramo da proveravamo šta prenosimo. Uticaj medija je ogroman, ali se u ovom trenutku može postaviti i pitanje da li su mediji stručni, kadri da razaznaju šta je kvalitetno sprovedeno istraživanje", ističe Milovan.

On podseća i na naslove koje smo mogli da čitamo u medijima, a koji su prenosili sve i svašta, kako on kaže. Od toga da beli luk štiti od korone, pa do neproverenih podataka o smrtnosti ili uspešnosti vakcine, a čak nisu ni u pitanju samo mediji, već i društvene mreže.

"To više nisu ni mediji, već neke fejsbuk grupe i jako je nezgodno rasuđivati. To je teško pogotovo u vremenu krize, kada do tebe dolazi tolika gomila informacija, a mama leži jer je bolesna od kovida ili nešto slično. Baš to je i bio cilj medija, da udare na emociju kod ljudi, da pucaju na strah i tako pumpaju čitanost i preglede. Nije više to samo pitanje lažnih vesti, već generalno etike u meidjima, naročito u vremenu pandemije", kaže Milovan.

coronavirus jpg

Politikolog Boban Stojanović ističe da politika ima veliki uticaj na odnos mladih prema vakcinama.

"Prvi razlog je to što su, pre svega, neke neformalne grupe ili grupe građana koji su bili antivakseri i pre pojave korone, nekako tetošeni od stane vlasti i nikada nije politici i političkim institucijama palo na pamet da ulože u neku ozbiljniju diskusiju sa njima. Drugi je problem to što, trenutno, vlast nema neku ozbiljniju kampanju i sada imamo celu tu histeriju i teorije zavere o vakcinama. Pre svega, vlast ima jedan veliki problem, a to je što se nalazi u pat poziciji. Sa jedne strane zna da bi vakcinacijom rešila probleme i zna da su i mladi prenosioci virusa, ali zna i da ozbiljnija promocija vakcinacije ne bi dobro prošlau krugu birača. Sa druge strane, ne mogu da uvode i neke ozbiljnije mere, jer vide da su Evropa i svet sve ogorčeniji na mere zatvaranja i zabrane. Opet, verujem da bi i oni koji su vakcinisani vrlo lako mogli da se pobune protiv nekakvih mera koje bi važile za sve", kaže Boban za Oradio.

On dodaje i da je za mlade sve ovo nezgodno, jer se većina njih prvi put susrela sa ovakvom situacijom, ali i da je odgovornost podeljena na sve kada su u pitanju zaštita i bezbednost građana.

"Bilo je vanredno stanje, zatvoreni ste, po prvi put vam se ukida sloboda, a pre toga ste imali poprilično besmislene poruke i vlasti i lekara, sa svim onim 'idite u šoping u Milano' i 'najsmešniji virus ikada'. Nakon toga ste imali mere koje su bile najgore u Evropi, dva i po meseca vanrednog stanja. Onda smo videli da možemo da živimo regularno, a bili su i izbori. Uz to dodajte tabloide, medije i javne medijske nastupe lekara koji su antivakseri. Da li je to sada i pitanje obrazovnog sistema, jer mladi nisu naučili da tumače informacija, ne znam. Ali naravno i lekari imaju svoj deo odgovornosti, insitucije takođe. Ali, rekao bih, ne samo mladi, već svi mi građani imamo veliki deo odgovornosti za sve ovo", zaključuje on.

vakcinacija1 jpeg

Najmanje vakcinisani u Srbiji su mladi, ali to izgleda nije tako  u drugim zemljama. Razgovarali smo sa Annom (27) iz Belgije, Sulianom (28) iz Francuske i Alessiom (21) iz Italije. U sve tri zemlje, mladi su prvi koji su želeli vakcinu.

"U mojoj zemlji većina mladih je vakcinisana. Mi smo prepoznati kao oni koji  su doneli i širili virus, ali smo bili i prvi koji su želeli da se vakcinišu, kako bi bili slobodni i kako bi se vratili našim životima. Imamo političare koji vole da menjajuu mišljenja kako bi dobili glasove, ali mi prvenstveno želimo i moramo da verujemo nauci (Alessia)."

"Mladi ljudi su vakcinisani. Mislim da stariji ljudi ne veruju u vakcinaciju, jer je stigla tako brzo i mislim da su neki ljudi u Francuskoj zaboravili zašto smo se vakcinisali, zašto se sve ovo radi. Mogu da razumem zašto su neki ljudi protiv vakcinacije. Plaše se posledica, jer su neki lekari i laboratorije pravili različite gluposti sa lekovima, kako bi zaradili, pa mogu da razumem nepoverenje. Ali mladi ljudi su za vakcinaciju (Suliana)."

"Situacija sa kovidom u Belgiji je kao i svuda. Imate ljude koji nešto rade i one koji ne rade. Mislim da većina  veruje u virus i vakciniše se. Vrlo malo ljudi, kada pričamo o mladima, veruje u teorije zavere i dezinformacije. I dalje, imamo proteste za slobodu i ostale stvari. Kao i svuda i tu zna da bude cirkus. Imamo prave virusologe i epidemiloge koji objašnjavaju ljudima i većina informacija je tačna i naučna, sem nekih koje se mogu pojaviti na društvenim mrežama i internetu (Anna)."

Sociološkinja Nataša Ivaneža tvrdi da su uticaji i faktori koji nam formiraju stavove i mišljenja raznoliki. Prema njenim rečima, sve kreće od porodice i užeg kruga prijatelja. Te stavove usvajamo u ranom dobu i onda ih nosimo u našim društvenim balončićima, u kojima se nalaze naši istomišljenici. Tu treba da se pokažu institucije i mediji, ukoliko ti stavovi nisu zanovani na istini i činjenicama, tvrdi Nataša.

"Nama je godinu i po dana pričano kako korona na nas mlade ne utiče, kako mladi koronom nisu pogođeni i mislim da je propuštena ogromna stvar, a to je da nam se objasni kako virus funkcioniše, tj. da će postojati neke mutacije. Propušteno je i da se objasni da je korona društveni koliko i medicinski problem i da je medicina u ovom momentu uradila sve što treba, a da je sada društvo to koja treba da funkcioniše najbolje moguće i da primeni sve to do čega je medicina došla. To pitanje podele na ove ili one je jako problematično, jer antivakseri jesu jako glasni i jesu primetni u društvu, al istraživanja pokazuju da ih suštinski nema toliko. Ta podela na vaksere i antivaksere i nije toliko oštra. Mladi ljudi koji se i dalje nisu vakcinisali, to nisu uradili ne zbog toga što striktno veruju da je vakcina pogrešna i da nije zdrava, već su neodlučni. Najgori uticaj pandemije na mlade je upravo intenziviranje nepoverenja u institucije, autoritete i one koji bi mogli da utiču na odluku o vakcinaciji", zaključuje Nataša.

A što se tiče informacija koje dobijamo svakodnevno, Milovan Nikolić iz Fake News Tragača ima jedan kratak savet.

"Nemoj mene da slušaš, koji nisam doktor, o tome šta da piješ ako te boli stomak. Treba da promućkaš svojom glavom dok čitaš nešto. I naravno, pazi šta čitaš."

Iako je vrlo teško odvojiti istinite informacije od lažnih, razdvojiti relevantne aktere od onih koji su kvazi stručnjaci, ne postoji bolje vreme od ovog sada da dva puta razmislimo o stvarima koje vidimo, čujemo ili pročitamo. Iako se doboro osećamo u balončićima istomišljenika, nekada je mnogo bolje i zdravije ako taj balončić pogledamo iz druge perspektive.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim", poslušajte u plejeru:


J. Božić

Možda te još zanima:

.

Pandemija povećava opasnost od anksioznosti

Od prvog septembra đaci su ponovo u školskim klupama. Nastava se za sada uglavnom odvija na uobičajen način, ponegde je…

.

O vakcinama se informiše kod epidemiologa

U Srbiji je u toku vakcinisanje trećom dozom za sve one kod kojih je prošao period od šest meseci od…

.

Kratki film o pandemiji iz vizure mladih

Zatvorenost i otuđenost ostavili su dubok trag na mentalno zdravlje mladih, što je, uz podatak o povećanju depresije tokom pandemije…

.

Rad od kuće i ostali hibridi

Pandemija koronavirusa je donela mnogo promena, prilagođavanja i snalaženja. Naučili smo sve moguće online alate i programe i načine komunikacije.…

.

Manje od 20 odsto mladih se vakcinisalo

Trenutno su na snazi različite podsticajne mere i kampanje koje imaju za cilj da stimulišu mlade u Srbiji da se…

.

Korona i sport - zna se ko pobeđuje

Pandemija Korona virusa je tokom prethodnih godinu i po dana uticala na sve segmente života. Mnoge stvari usvojili smo kao…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Radio Gruvanje

Anketa

Koliko se uvođenje kovid propusnica pokazalo kao dobra mera protiv koronavirusa?

Oradio logo