...
TRENUTNO22:00 - 00:00DiskOradio

Društvo / Aktivizam

Rat u Ukrajini podelio i uplašio mlade

17.03.2022.

Stavove mladih u Srbiji o ratu u Ukrajini niko još nije empirijski proveravao u poslednjih nekoliko nedelja. Na osnovu nekih ranijih istraživanja, a i njihovih reakcija na društvenim mrežama, da se zaključiti da su podeljeni na frakcije kao i ostatak društva, da se plaše razbuktavanja tog sukoba, naročito na našim prostorima i da su nemerljivo više zabrinuti za sopstvenu budućnost.

.

Reakcije su individualne, a jedina organizacija koja okuplja mlade i koja je iznela nedvosmislen stav o ratu u Ukrajini je Regionalna mreža Inicijative mladih za ljudska prava, koja deluje u posleratnim zemljama bivše Jugoslavije. Oni su pozvali Rusku federecije i međunardne insitutucije na zaustavljanje rata.

"Naša društva su svedočila o posledicama rata i još trpe posledice vojnih operacija poput ovih Ruske Federacije prema Ukrajini, zbog toga osuđujemo takve događaje i duboko saosećamo s patnjom ljudi u Ukrajini“, navedeno je u saopštenju Inicijative.

Omladinska aktivistkinja Anja Jokić za Oradio kaže da se reakcija mladih u Srbiji ne razlikuje bitno od reakcije ostatka stanovništva i da je taj korpus podeljen između onih koji podržavaju Rusiju i onih koji su protiv rata ili podržavaju Zapad.

“Većina ljudi u mom okruženju nije očekivala rat. Lično, ne osećam strah od rata. Ja sam čekala kakve će reakcije biti političara, kakav će se sentiment buditi kod mladih u Srbiji, a sada iskreno mislim da zabrinutosti nema da će se rat preliti na Zapadni Balkan.”, kaže Anja.

mladi2 jpg

Naša sagovornica kaže da među mladima vladaju podeljenja mišljenja o ratu u Ukrajini.

“Postoje mladi koji nedvosmisleno misle da treba podržati Ukrajinu i osuditi Rusiju. Sa druge strane, tu su i moji vršnjaci koji sve to gledaju kroz prizmu devedesetih, a naročito NATO bombardovanja, kroz priču o tradicionalnoj 'ruskoj braći' i oni misle da su osude Rusije licemerne. Postoje i oni koji podržavaju rusku agresiju, ali ne u tolikoj meri”, kaže Anja i dodaje da su "mladi poodeljeni kao i svi ostali".

Reakcija mladih na rat u Ukrajini dostupna je svima koji žele da je potraže. Reagovanja su razasuta po društvenim mrežama i strah od sukoba, izolacije, nemaštine, neizvesne budućnosti, atomskog rata mogu se videti na sve strane.

TikToker poznat pod nadimkom Vispren Dođoš već nedeljama snima antiratne klipove koje postavlja na ovu društvenu mrežu. On kaže da su reakcije na ono što radi podeljene, da ima mladih koji to apsolutno razumeju, ali i onih koji ni ne obraćaju pažnju na poruku već u komentarima kače linkove  kojio često vode i do lažnih vesti. On, kako tvrdi, razume emotivnu reakciju svih svojih vršnjaka.

“Meni se rat čini kao nešto što ne rešava bilo kakav problem koji možemo da vidimo. Najviše komentara koje vidim su antiratni, ali ima i mnogo onih koji veličaju Rusiju”, kaže naš sagovornik.

On dodaje da deo ljudi ne shvata dovoljno ozbiljno ovaj rat, a deo njih se plaši da se ne ponove devedesete.

“Čini mi se da se rane devedesetih nisu zacelile kod nas i da se traume prenose generacijski. Pa se tako i sada ljudi plaše posledica rata. Ja pokušavam na TikToku da sažmem antiratni stav koji neće bitno birati strane. Trudim se da pokažem ko tu gubi živote i na koji način rat utiče na ljude, pa i kako rat bukvalno ničemu ne doprinosi. Ljudi se slažu, neki ne razumeju, treći su tu samo da proture svoju agendu, nema tu neke jedinstvene slike”, objašnjava Vispren Dođoš za Oradio.

mladi bulje u telefon jpg

O osećanjima mladih razgovarali smo i sa psihologom Draganom Savićem. On kaže da su ključni osećaji kod mladih, a to važi i za odraslu populaciju, uznemirenost, nelagoda i teskoba.

“Niko sada ne može da planira ništa ozbiljnije, za sebe i svoje najbliže. Možda može da isplanira more, ali ne i kredit, kupovinu nekretnine, automobila. Ljudi prosto ne znaju šta ih čeka sutra, a strah od nemaštine i izolacije se preneo sa generacije koja je to iskusila na sledeću koja je odrastala u kakvom takvom miru i izobilju”, objašnjava Savić.

Svi, objašnjava naš sagovornik, sada borave na društvenbim mrežama nemerljivo više nego ranije. Opsesivno se traže vesti, informacije. Važno im je da kažu šta misle, da ubede nekog drugog u istinu u koju veruju i to više ne predstavlja nikakav ventil, naprotiv.

“I mladi sada postaju opterećeni problemom koji nikako i ničim ne mogu da reše. Više nego ranije i više nego zbog nekih drugih problema, sada će ih spopadati osećaj nemoći i apatije, moguće čak i nekog oblika depresije. Zbog toga bi bilo jako dobro da pokušaju da se malo izmeste iz tog informativnog balona, da se posvete nekim drugim stvarima, a informacije o dešavanjima u svetu konzumiraju tek toliko da budu u toku. Bez čitanja tuđih komentara i izliva žuči”, kaže Savić.

Ovom temom bavili smo se u novom izdanju emisije "Za i protiv" koju možete poslušati ovde:


P. K.

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Bez rodne ravnopravnosti gubimo potencijal polovine društva

Stavovi, tvrdnje i dezinformacije koji se suprotstavljaju rodnoj ravnopravnosti, odnosno jednom rečju - antirodni narativi, u Srbiji su zastupljeni i…

.

Dan otvorenih vrata na Filozofskom fakultetu

Filozofski fakultet u Novom Sadu u subotu, 16. marta organizuje prolećni Dan otvorenih vrata. Učenici srednjih škola mogu da se…

.

Godina u kojoj smo osetili posledice klimatskih promena

Dugo smo čekali da u 2023. grane sunce. Obilne prolećne kiše, podigle su nivo reka, a velika količina vlage i…

.

Muzika kao najbolji prijatelj

Svašta se na ovom svetu promenilo, ali ono što će sigurno zauvek ostati je istraživački duh svake mlade osobe i…

.

Dan otvorenih vrata na FTN-u

Fakultet tehničkih nauka će 16. decembra od 10 časova otvoriti vrata srednjoškolcima koji su zainteresovani za studiranje na najvećem fakultetu…

.

Tijana Kabić: Maratonka i DJ u jednoj osobi

Ozbiljno bavljenje sportom, makar to bilo i na rekreativnom ili poluprofesionalnom nivou, zahteva mnogo rada, vremena, organizacije života, samim tim…

  • 15:00 Vaš DJ sat
  • 16:00 Music mix by Anja
  • 22:00 DiskOradio

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo