...
TRENUTNO13:00 - 14:00RetroTips

Društvo / Zdravlje

Trening za imunitet

30.01.2024.

Pored praznika, zimski period doneo nam je i razne viruse i bolesti. Sigurno ste i vi, ili neko u vašoj okolini, osetili to na svojoj koži. Temperatura, kašalj i malaksalost neki su od simptoma na koje se ljudi žale u poslednjih nekoliko nedelja. S tim u vezi, postavlja se pitanje koliko mladi ljudi obraćaju pažnju na svoje zdravlje, da li i koliko se čuvaju, da li koriste nešto za imunitet?

.

Student, Marko Lugonja kaže da koristi klasične suplemente poput C vitamina i magnezijuma, ali naglašava da imunitet najviše diže treningom u teretani.

"Gledam da više treniram, da budem aktivan jer, naravno, i to čuva imunitet i zdravlje. To je ono najbitnije što radim vezano za imunitet. Nisam imao problema, tako da bih rekao da mi je imunitet jak. Mislim da je najviše do treninga, zato što sam ja nulta pozitivna i kod te krvne grupe su najbitniji trening i aktivnost. Tako da mislim da mi je to pomoglo. Jedan lekar mi je rekao da nulte krvne grupne treba da imaju aktivnost. Čim nemaju, opada imunitet, tako je i kod mene", priča Marko.

Milan Damjanović (25) ističe da je njegovo zdravlje poprilično dobro, a za to ima dve teorije.

"Prva je da sam izbegavao izlaske van stana u ledenim danima, kada je napolju minus. A i kada sam morao da izađem pazio sam da ne obujem platnene patike ili tako nešto da navučem prehladu. Druga teorija je da mi je apetit nenormalan ove zime, da jako mnogo jedem. Iako se to vidi i po kilaži, s druge strane, vidi se i na imunitetu koji je dosta jak i nije me ništa slomilo. Od tih preparata, tableta za imunitet, pijem vitamin C. Ne znam da li pomaže, ali mislim da je u ishrani ključ što sam zdrav", ističe Milan.

lecenje-foto-canva

Student Aleksa Stanišić se čuva od virusa i bolesti, ali smatra da ne radi ništa posebno drugačije od ostalih ljudi.

"Izbalansirana ishrana, bogata voćem i povrćem, pogotovo u ovom zimskom periodu. Dosta čajeva, različitih biljaka i to je to. Prepuštam imunitetu da radi posao koji bi trebalo. Kada idem kod ljudi, ako sam bolestan ili ako su oni bolesni, stavim masku da ne bih prenosio drugima ili da ne pokupim od nekog. Osim toga, nikakvih posebnih metoda nemam", priča Aleksa.

Za razliku od ostalih mladih, Ivana (26) ne obraća toliko pažnju na zdravlje i imunitet, ali i pored toga nisu je zahvatile bolesti koje trenutno vladaju.

"Iskrena da budem, ne čuvam se. Ako zahvati, zahvati. Svi u mojoj okolini su već bili bolesni, ali na sreću mene nije uhvatilo", kaže Ivana.

 

Epidemiolog prof. dr Mioljub Ristić kaže da podaci za pokrajinu pokazuju da trenutno cirkuliše više vrsta virusa i bakterija, a za Oradio je objasnio šta je tačno u pitanju.

"Što se tiče virusa, kod dece predškolskog uzrasta prisutni su respiratorni sinicijalni virus i grip. Kod dece školskog uzrasta, tu je virus gripa počeo da uzima značajno mesto, a što se tiče radno aktivnog stanovništva i starijih osoba tu je i dalje kovid 19. Inače, ti virusi su po kliničkim slikama jako slični, ali ono što izdvaja grip od respiratorno sincijalnog i kovida je nagli početak i obaranje pacijenta u krevet, mora da se odleži. Tu dominira temperatura i opšti simptomi u odnosu na druga dva uzroka", objašnjava Ristić.

Kada su u pitanju bakterije, naš sagovornik objašnjava da vlada pertusis, odnosno veliki kašalj, koji je ponovo aktuelan.

"Nije on nikad ni bio odsutan, ne samo sa ovih prostora, nego i šire u regionu, Evropi i svetu. S tim što je prethodna, 2023. godina, bila epidemijska godina pertusisa. Pertusis se, uprkos sprovođenju vakcinacije, javlja ciklično na svakih tri do pet godina. Mi smo u nekoj petoj godini od prethodnog većeg broja obolelih, tako da ovo nije ništa iznenađujuće. Jeste malo veći broj u odnosu na prethodne situacije, a to je posledica, pre svega, manjih obuhvata imunizacijom protiv velikog kašlja u vreme pandemije kovida 19 tokom 2020., 2021. i 2022. godine. To nam je sad stiglo na naplatu i nadam se da ćemo u narednom periodu u dizanju obuhvata staviti i pertusis pod kontrolu", ističe Ristić.

lekar-foto-canva

Na pitanje da li i kako možemo da se zaštitimo od virusa i bakterija, Ristić je dao nekoliko korisnih saveta.

"Bilo bi dobro izbegavati zatvorene prostore sa previše ljudi, što češće provetravati radne prostorije i prostorije kod kuće. Bilo bi dobro ne ići na posao ili u posete kada imamo neku respiratornu simptomatologiju. To bi sve bilo dobro i to su sve opšte mere. Nošenje maske, takođe kao opšta mera, bi bilo dobro da primenjujemo. Ako ne primenjujemo specifičnu meru, a to znači vakcinacija koja je usmerena protiv određenog uzročnika, na primer vakcinacija protiv velikog kašlja ili gripa, male efekte imaju sve opšte mere koje sam prethodno naveo", naglašava naš sagovornik.

Ristić ističe i važnost zaštitnih maski, na koje smo nekako svi zaboravili nakon jeka pandemije koronavirusa.

"Nemoguće je u ovom zimskom periodu obezbediti uslove da ne odete u radnju, poštu ili u banku. To je jednostavno nemoguće, ali tu bi mogla pomoći mala razuđenost tih klijenata ili kupaca uz nošenje maske. Maska ne bi trebalo da bude zaboravljena kada se kovid uslovno rečeno smirio, nego bi trebalo da nam ostane u navici i u svakoj sledećoj sezoni kada nastupaju respiratorne infekcije. To je taj period od decembra do marta meseca kada imamo najveći broj virusa koji se prenose respiratornim putem, a opšta mera za sprečavanje je nošenje zaštitne maske", ističe Ristić.

Na osnovu izjava naših sagovornika i sagovornica možemo primetiti da mladi ljudi imaju različite pristupe u očuvanju svog zdravlja. Dok neki naglašavaju važnost fizičke aktivnosti i pravilne ishrane, drugi se oslanjaju na suplemente i izbegavanje gužvi. Epidemiolog prof. dr Mioljub Ristić podsetio nas je na važnu stvar, a to je i da nakon pandemije pomalo zaboravljenog koronavirusa, ne smemo zaboraviti na važnost preventivnih mera kako bismo očuvali svoje zdravlje tokom sezone virusa i bakterija. Zato pamet u glavu, nosite zaštitnu masku i čuvajte se.

Ovom temom smo se bavili u novoj epizodi emisije "Šta se kuva?":

S. Rudakijević

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Toksična pozitivnost ugrožava našu emocionalnu otpornost

Da li je čaša polupuna ili poluprazna? Ili je možda sa čašom sve u redu, bez obzira na to koliko…

.

Privremena sreća, dugoročne posledice

Traganje za srećom je nekada vrlo teško. Suočavanje sa bolom, tugom, besom, neprijatnostima i dinamikom života nije uvek tako jednostavno.…

.

Strah od napuštanja je u temelju people pleasing ponašanja

"People pleaser" je osoba koja potrebe drugih stavlja ispred svojih. Prilagođava se drugima i često se smatra osobom koja je…

.

Anketa o mentalnom zdravlju mladih

O mentalnom zdravlju podjednako moramo da brinemo kao i o fizičkom. Bečejsko udruženje mladih zato sprovodi anketu o stavovima mladih na…

.

Pravo na abortus mora biti prepoznato kao ustavno i ljudsko pravo

Francuska je početkom meseca postala prva zemlja u svetu u čijem se ustavu nalazi pravo na abortus, tačnije "garantovana sloboda…

.

Samoubistvo je odraz nemoći da se prevaziđe velika bol

Tragična vest o gašenju dva dečija života i samoubistvu dve mlade osobe u Novom Sadu, na žalost, ponovo nas je…

  • 11:00 Y2K
  • 12:00 Za i protiv
  • 13:00 RetroTips
  • 14:00 Eko linija
  • 15:00 Vaš DJ sat

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo