Istine i mitovi o medu: vodič kroz svet pčelarstva

Kako prepoznati pravi med? Koji med izabrati za određenu namenu? Šta treba znati o drugim pčelinjim proizvodima? Gde sve nalaze primenu ovi proizvodi? Šta je API terapija? I na kraju, ono najvažnije, da li je konzumacija meda metalnom kašikom bezbedno? Odgovore na ova pitanja daje nam Milan Stevanović, direktor Akademije za pčelarstvo i API terapiju Srbije.

Kako da prepoznamo dobar med?

Falsifikati meda su dostigli tako visok nivo da ih je, bez ozbiljne laboratorijske analize, gotovo nemoguće razlikovati od pravog meda. Falsifikati su najčešće na bazi melase (ostatka koji nastaje tokom prerade kukuruza) ili šećera iz šećerne repe. Različitim tehnološkim procesima obrade dolazi se do tog "nazovimeda". Zakonska regulativa, kako kod nas, tako i u svetu, kaže da je med isključivo proizvod pčela, a sve ostalo su šećerni sirupi. Preporuka je da pronađete pčelara u svom okruženju, rođaka, prijatelja ili komšiju i da od njega kupujete med. Samo tada možete biti sigurni da je med pravi, pčelinji proizvod.

Koji med odabrati?

Na teritoriji Srbije najzastupljeniji su bagremov, livadski, lipov, suncokretov i med od uljane repice. Sa našeg podneblja posebno su prepoznati fruškogorski lipov med, kao i bagremov. Sa livadskim stojimo nešto slabije zbog pašnih prilika. Med od uljane repice i med od suncokreta nepravedno su zapostavljeni zbog predrasude da su slabijeg kvaliteta, što je apsolutna neistina. Svaki prirodni med donosi benefit za ljudsko zdravlje. Kod nas je najpopularniji bagremov med. On je blagog i primamljivog ukusa, sa najmanjim udelom polena, a poseban je i zbog najnižeg nivoa šećera, pa je dostupan za upotrebu čak i obolelima od dijabetesa - naravno, na kontrolisan način i u određenim količinama.

Šta bi trebalo da znamo o drugim pčelinjim proizvodima kao što su polen, matični mleč i drugi?

Polen je muški deo biljke. Pčela ga skuplja kao izvor proteina i aminokiselina. Zbog svog sastava izuzetno dobro deluje na ljudski organizam, ali nosi i određene rizike, pre svega alergijske. Bez obzira na to da li ga konzumirate u mleku, jogurtu ili medu, mora postojati mera opreza kako ne bi došlo do reakcije. Zašto pominjem jogurt i kiselo mleko? Svako zrnce polena obloženo je celuloznom opnom koju naš organizam ne može da razgradi, te tako ne može ni da oslobodi sve korisne sastojke. Zato mora biti upotrebljena neka kiselina. Najbolja je mlečna kiselina, pa se preporučuje da se polen potopi u neki od mlečnih proizvoda, ostavi da prenoći i ujutru konzumira. Jutro je idealno vreme za konzumiranje pčelinjih proizvoda zbog oslobađanja velike količine energije koja bi, ukoliko se uzima uveče, mogla izazvati nesanicu.

Propolis je prirodni antibiotik širokog spektra. Pčele ga koriste za zatvaranje manjih otvora u košnici i njenu sterilizaciju. Takođe, one propolišu svakog uljeza koji uđe u košnicu, a kojeg ne uspeju da izbace. Najbitnije je da se na propolis ne razvija rezistentnost. Izuzetno je blagotvoran kod afti, prehlada, bolesti gornjih disajnih puteva, ali i kod problema sa digestivnim traktom, poput čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Primena pčelinjih proizvoda kod određenih oboljenja naziva se API terapija. To je sveobuhvatna disciplina koja deluje kroz sedam sistema ljudskog tela. Apiterapija ima široku primenu, a najveće efekte daje u preventivi, čak i veće nego u samom lečenju. Naravno, pomaže i u lečenju, uz terapiju zvanične medicine. Ona predstavlja pozitivan stimulans za čitav organizam, prvenstveno kroz buđenje imunog sistema, čime se ubrzava oporavak.

Matični mleč je proizvod pčela radilica, tačnije njihovih mlečnih žlezda, kojim se hrani matica. To nije direktan proizvod iz prirode, kao što su propolis i polen, već proizvod tela pčele. Nazivaju ga i "kraljevski gel". O njegovoj snazi najbolje govori podatak da je vek pčele radilice oko 40 dana, dok matica, koja se isključivo hrani mlečom, živi pet do šest, a ponekad i do osam godina. U ljudskoj ishrani mleč daje izvanredne rezultate u podizanju energije kod sportista i u oporavku kod kardiovaskularnih oboljenja.

Šta je API terapija? Kome je namenjena?

Namenjena je svima i, kao što je rečeno, najbolje rezultate daje u preventivi. Koriste se svi pčelinji proizvodi, pa čak i udisanje vazduha iz košnice (api-komore). Pokazalo se da je to odlično pomoćno lekovito sredstvo kod akutnih i hroničnih bolesti disajnih puteva, bronhitisa i astme. Kod tuberkuloze (TBC) se, nažalost, ne sme koristiti, jer bi se u opasnost dovele i pčele i celokupna oprema. Najbolje rezultate daje kombinacija pčelinjih proizvoda, koja se određuje u skladu sa individualnim tegobama. Postoje izreke "gde su pčele, tu je zdravlje" i "lekar leči, priroda ozdravljuje". Ako se vodimo time, mogućnosti apiterapije su fantastične - od koštano-zglobnog sistema i digestivnog trakta, preko mentalnog zdravlja do dermatoloških problema. U Srbiji postoji dovoljno stručnjaka koji se API terapijom bave na ozbiljnim, naučnim osnovama.

Metalna ili drvena kašika?

Materijali koji se danas koriste za izradu posuđa, poput prohroma (inoksa), apsolutno su adekvatni za med jer su potpuno inertni i ne reaguju sa njim. Čak se i pčelarska vrcaljka pravi od prohroma, dakle, bezbedno je koristiti metalni pribor. Priča o obaveznoj drvenoj kašiki je danas mit, to je imalo smisla u prošlosti kada se posuđe pravilo od materijala koji su mogli da oksiduju u dodiru sa kiselinama iz meda.

Razgovor s Milanom poslušajte u plejeru ispod:

Aleksandar Bujić