Istine i mitovi o medu: vodič kroz svet pčelarstva

Kako prepoznati pravi med? Koji med izabrati za određenu namenu? Šta treba znati o drugim pčelinjim proizvodima? Gde sve nalaze primenu ovi proizvodi? Šta je API terapija? I na kraju, ono najvažnije, da li je konzumacija meda metalnom kašikom bezbedno? Odgovore na ova pitanja daje nam Milan Stevanović, direktor Akademije za pčelarstvo i API terapiju Srbije.

Kako da prepoznamo dobar med?

Falsifikati meda su došli do tako visokog nivoa, da ga je bez ozbiljne laboratorijske analize, gotovo nemoguće razlikovati od meda. Falsifikati su najčešće na bazi melise, ostatak koji nastaje tokom prerade kukuruza, ili šećera iz šećerne repe. Različitim tehnološkim procesima obrade, dolazi se do tog nazovi meda. Zakonska regulativa, kako kod nas, tako i u svetu, kaže da je med samo proizvod pčele, a sve ostalo su šećerni sirupi. Preporuka je da pronađete nekog pčelara u svom okruženju, rođaka, prijatelja, komšiju i da od njega kupujete med. Samo onda kada kupujete med od pčelara, možete da budete sigurni da je med pravi, med od pčela.

Koji med odabrati?

Na teritoriju Srbije, bagrem, livadski, lipov, uljana repica, suncokret. Sa našeg podneblja, prepoznat je fruškogorski lipov med, takođe bagrem. Sa livadskim stojimo nešto slabije zbog pašnih prilika. Med od uljane repice i med od suncokreta je nepravedno zapostavljen zbog predrasude da je slabijeg kvaliteta, što je apsolutna neistina. Svaki med je benefit za ljudsko zdravlje. Kod nas je najpopularniji bagremov med. On je blagog ukusa, sa najmanjim udelom polena, primamljivog je ukusa, a poseban je i zbog najnižeg nivoa šećera, pa je dostupan za upotrebu i obolelima od dijabetesa, naravno na određen, kontrolisan način i u određenim količinama.

Šta bi trebalo da znamo o drugim pčelinjim proizvodima kao što su polen, matični mleč i drugi ?

Polen je muški deo biljke. Pčela ga skuplja u svrhu proteina i amino kiselina. Zbog svog sastava, izuzetno dobro deluje na ljudsji organizam, ali nosi i neke rizike, pre svega, alergijske. Bez obzira da li ga konzumirate u mleku, jogurtu ili medu, mora da postoji mera opreza, da ne bi došlo do alergijske reakcije. Zbog čega pominjem jogurt i kiselo mleko, zbog toga što je svako zrnce polena obloženo celuloznom opnom, koju naš organizam ne može da razgradi i tako ne može da oslobodi sve benefite polena, koji se nalaze u toj opni. Zato mora da bude upotrebljena neka kiselina. Najbolja je mlečna, koja to najbolje radi i zato se polen potapa u neki od mlečnih proizvoda, ostavi se da prenoći i ujutru je spreman za konzumaciju. Jutro je termin za konzumiranje pčelinjih proizvoda. Zbog eventualnih neželjenih reakcija i zbog oslobađanja velike energije, koja bi ukoliko konzumiramo proizvode u večernjim satima, davala neprospavane noći. Propolis je prirodni antibiotik širokog spektra, pčele ga koriste za zatvaranje manjih otvora u košnici i za sterilizaciju košnice. Takođe, one propolišu svakog uljeza koji uđe u košnicu, a ne uspeju da ga izbace. Najbitnije je da se na propolis ne razvija rezistentnost. Izuzetno blagotvoran je kod afti, prehlada, bolesti gornjih disajnih puteva, ali i kod problema sa digestivnim traktom, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Primena pčelinjih proizvoda kod određenih obolenja naziva se API terapija. To je široka terapija koja ide kroz sedam sistema ljudskog tela. API terapija svuda ima primenu. Najveće efekte daje u preventivi, puno veće nego u lečenju, naravno, pomaže i u lečenju, uz  terapiju oficijelne medicine. To je pre svega jedan pozitivan stimulans za čitav organizam, pre svega u buđenju našeg imunog sistema, gde pomažemo nekoj terapiji koju već imamo, kako bi oporavak bio što uspešniji I brži.  Matični mleč je proizvod pčela matica, odnosno njihovih mlečnih žlezda. To nije proizvod iz prirode kao što su propolis i polen, nego je proizvod  tela pčele.  Nazivaju ga kraljevski gel. O njegovoj snazi najbolje govori podatak da je vek pčele radilice koja se hrani i polenom i propolisom i medom i mlečom, četrdeset dana, za razliku  od pčela matica, koje žive pet do šest godina, bilo je primeraka i od osam godina. Matica se isključivo hrani matičnim mlečom. U ljudskoj ishrani, pre svega kod sportista za podizanje energije, I kod kardiovaskularnih oboljenja, gde daje izvanredne rezultate kod procesa oporavka.

Šta je API terapija? Kome je namenjena ?

Namenjena je svima. Najbolje rezultate daje u preventivi. Koriste se svi pčelinji proizvodi, čak i disanje vazduha iz košnice. Pokazalo se disanje tog vazduha kao odlično pomoćno lekovito sredstvo kod akutnih I hroničnih bolesti disajnih puteva, bronhitisa, astme i nekih drugih. Kod TBC-a, nažalost, ne može da se koristi, jer bi se u opasnost dovele i pčele, i celokupna oprema. Najbolje rezultate daje kombinacija pčelinjih proizvoda, koja se određuje u skladu sa tegobama koje korisnik ima. Postoje izreke “gde su pčele, tu je zdravlje” i još jedna “lekar leči, priroda ozdravljuje”. Ako se vodimo ovim krilaticama, onda je širina API terapije bezgranična. Mogućnosti njene su fantastične. Od koštano-zglobnog sistema, digestivnog trakta, preko mentalnog zdravlja i dermatoloških problema, možemo je primeniti na različite načine. Preporučujem onima koji to žele, da probaju i da se sami uvere u snagu I moć pčela i njihovih proizvoda. U Srbiji ima dovoljno ljudi koji se ozbiljno bave API terapijom, na naučnim osnovama.

Metalna ili drvena kašika ?

Materijal koji se danas koriste za izradu posuđa, prohrom, apsolutno je adekvatan za korišćenje meda, jer ne reaguje sa medom, potpuno je inertan. Pčelarska vrcaljka se pravi od prohroma, dakle bezbedno je za konzumaciju meda. To su sada mitovi, koji su imali smisla u prošlosti, kada se posuđe pravilo od drugih materijala.

Aleksandar Bujić