Društvo / Zdravlje
Samopovređivanje: Kako prepoznati znakove i pružiti podršku
Samopovređivanje je veoma često. Studije pokazuju da se više od deset odsto mladih samopovređuje. To je svako ponašanje u kome neko nanosi štetu sebi, obično da bi pomogao/la sebi u suočavanju sa teškim i uznemirujućim mislima i osećanjima. To može biti sečenje, grebanje, paljenje, čupanje kose, nesmrtonosno predoziranje. To je svako ponašanje koje uzrokuje povredu, bez obzira na to koliko je manje ili više rizično ponašanje.
To nije privlačenje pažnje i potrebno je mnogo razumevanja i podrške osobama koje se samopovređuju.
Terapeutkinja Danijela Mladenović objašnjava da je samopovređivanje simptom dubljih emocionalnih i psiholoških problema.
"Ukazuje nam na to da osoba ima visok nivo unutrašnjeh stresa i bola i nije u stanju da ga obradi na zdrav način. Može biti povezano sa depresijom, anksioznošču, graničnim poremećajem ličnosti…Mnogi ljudi koji se samopovređuju koriste to kao način da se nose sa emocijama. Fizička bol na trenutak odvraća pažnju sa emocionalne boli, patnje ili praznine. Osobe koje se bore sa osećanjima krivice, tuge, besa mogu se okrenuti samopovređivanju kao mehanizmu za trenutni osećaj olakšanja", kaže Danijela.
Kada je teško verbalizovati osećanja, fizička potvrda može da posluži kao vidljivi dokaz unutrašnje borbe. Danijela kaže da to može biti način da se pokaže ozbiljnost ovih osećanja ili čak pošalje poziv u pomoć.
"U situacijama gde se osoba oseća nemoćno ili van kontrole, samopovređivanje može biti način da se povrati osećaj kontorole, makar nad svojim telom, tako što se proživljava bol."
Važno je napomenuti da ljudi koji se samopovređuju nisu nužno suicidalni. Njihovi motivi i ciljevi se razlikuju. Danijela objašnjava ključne razlike.
"Namera samopovređivanja je regulacija emocija ili način da se suočimo sa unutrašnjim boloom. Osoba koja se samopovređuje obično ne želi da okonča život, već traži način da se nosi sa emocijama. Osoba koja je suicidalna oseća da je smrt jedino rešenje za njihovu patnju. Samopovređivanje često jeste ponavljajući obrazac ponašanja, bez namere da osoba sebi nanese trajna ili ozbiljna povređivanja. U drugom slučaju, kod osobe koja je sklona suicidalnom ponašanju to je akutna epizoda ili dugotrajne misli sa planiranjem ili pokušajem samoubistva", kaže Danijela.
Samopovređivanje nije traženje pažnje
Postoji i mit da je samopovređivanje traženje pažnje. Nije. Mnogi ljudi koji se samopovređuju, kako kaže Danijela, ni sa kim ne razgovaraju o tome.
"Može im biti veoma teško da zatraže pomoć i treba im mnogo hrabrosti. Kriju povrede i to rade da bi otklonili bol koju ne žele da drugi vidi. Veruje se da ljudi koji uživaju u bolu ili samom riziku u takvom ponašanju to rade iz nekog zadovoljstva. To nije tačno. Štetno ponašanje nanosi bol, što olakšava emocionalnu bol. Nekima koji osećaju oni utrnulost je potrebno da bilo šta osete", objašnjava Danijela.
OBRATI PAŽNJU
Moramo pažljivo da reagujemo kada primetimo da osoba ima problem sa samopovređivanjem. Važno je da ostanemo mirni kako ne bismo dodatno negativno uticali na tu osobu. Danijela naglašava da je najvažnije da pokažemo empatiju i iskrenu brigu.
"Sa osobom treba da razgovaramo u četiri oka, u bezbednom okruženju, gde će se ona osetiti udobno i sigurno sa nama. Moramo da poštujemo privatnost te osobe i ne smememo da vršimo pritisak da sa nama razgovaraju, ako nisu spremni. I da naučimo da aktivno slušamo. Treba da osete da smo tu da damo podršku i pomoć, a ne ultimatume", zaključuje Danijela.
Samopovređivanje je ozbiljan problem koji zahteva i podršku od strane stručnjaka. Oni su neophodni u izgradnji veština za suočavanje sa stresom i emocionalnim problemima. Zahteva razumevanje i podršku, a ne predrasude, pretpostavljanja i osuđivanje.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim'" poslušajte u plejeru:
J. Božić
