...
TRENUTNO21:00 - 22:00Music Mix by Majkić

Društvo / Zdravlje

Pravo na ličnog asistenta je pravo na samostalan život

20.11.2019.

Usluge personalne asistencije za osobe sa invaliditetom u Novom Sadu, za razliku od nekih drugih gradova u Srbiji, još uvek nisu sistemski rešene. Za razliku od Beograda, Niša i drugih gradova, u Novom Sadu angažovanje personalnih asistenta i dalje zavisi od odobravanja projekata na konkursima. Međutim, takvo finansiranje nije stabilno, a za pojedince, imati personalnog asistenta znači samostalniji i ravnopravniji život u zajednici.

.

Kako kaže Dragana Mirković iz centra "Živeti uspravno", koji je jedini licenciran za pružanje usluge personalnog asistenta u Novom Sadu, nalazimo se na nekoj vrsti prekretnice. Trenutno se sredstva odobravaju projektno, što znači da postoje dva konkursa: prvi u martu, a drugi u junu. U najboljem slučaju prva sredstva koja dobiju su tek u maju.

"To naravno nije dobro, jer posao koji oni rade nije nikakav humanitarni rad, s jedne strane. Sa druge strane život nije projekat, ne možemo živeti od konkursa do konkursa, u međuvremenu treba svakodnevno da ustanemo iz kreveta, jedemo, itd... Međutim, krajem ove godine Grad Novi Sad je zaista uradio dosta stvari da se situacija promeni i trenutno se čeka promena gradskih propisa o socijalnoj zaštiti, kojom će personalni asistenti postati sistemska usluga i biće finansirani direktno iz budžeta grada. Predloženo je da čak to bude i kroz direktno plaćanje, što je po Međunarodnoj konvenciji o osobama sa invaliditetom najidelaniji oblik plaćanja", ističe Dragana. Ona dodaje da će, ako to Novi Sad zaista i uradi, napraviti veliki korak napred, ne samo u Srbiji, već i u regionu. 

Student pedagogije Miodrag Petrović kaže i da je problem personalne asistencije opšti problem osoba sa invaliditetom i da ga je bitno rešiti na državom nivou, kako bi te osobe mogle da funkcionišu kao bilo koji drugi građani, ravnopravno.

"Meni je personalni asistent neophodan za pomoć pri kretanju na ulici, kretanju u gradskom prevozu, kretanju na nepoznatom mestu, jer ljudi prilaze sa svakakvim pitanjima. Na nepoznate i jake zvukove mogu da se trgnem i padnem, zato mi je pomoć personalnog asistenta neophodna. Imao sam personalnog asistenta od 2012. godine do 2015. godine i bila je veoma pažljiva i uvek me je saslušala i razumela. Što se tiče godina - to zavisi od slučaja do slučaja", kaže Miodrag. 

invaliditet jpg

Senka Nenadov, takođe iz centra "Živeti uspravno" kaže da već desetak godina koristi asistenciju, od čega je 6-7 godina sve sama organizovala. To znači da je sama tražila, zapošlajvala i procenjivala personalne asistente.

"Velika je razlika, jer kada sama tražim, mnogo ih teže nalazim. Ljudi će se mnogo pre prijaviti ako iza nekog konkursa stoji organizacija, a sa druge stane, organizacije obezbeđuju viši stepen asistencije. Ako ja plaćam sama onda je to četiri sata, a preko organizacije to može da bude osam sati, te ne moram da redukujem neke svoje potrebe", kaže Senka.

Prema njenim rečima, život joj se u poslenjih deset godina, zahvlajujući personalnoj asistenciji, mnogo promenio.

"Da nije bilo personalne asistencije ne bih posle srednje nastavila studiranje, ne bih mogla da budem aktivan  član društva i da volontiram, a ona je i preduslov za zaposlenje", završava Senka. 

Svest o personalnoj asistenciji treba da bude prisutna i kod osoba bez invaliditeta. Marijana Ramić - Vulin iz kreativno-afirmativne organizacije PARNAS, kaže da je vrlo često u prilici da bude personlana asistentkinja direktorki PARNAS-a.

"I svaka osoba ima svoj način funkcionisanja. Ja, na primer, sticajem okolnosti znam neke sitnice, znam da, kada padne, ne treba da je vučem na gore, već da joj dam nekoliko trenutaka. Važno je, to govorimo i mladima, da moraju da pitaju da li nekome zaista treba asistencija, jer to što nekome treba duže da uđe u gradski prevoz, ne znači da mu je potrebna asistencija", ističe Marijana. 

Pravo na personalnog asistenta je u direktnoj vezi sa pravom na samostalni život. Samostalni život je način života u kome postoji mogućnost izbora i samostalnog donošenja odluka o načinu zadvoljavanja svojih potreba, bez obzira na to ko će fizički obaviti potrebne aktivnosti. 

Više o ovoj temi poslušajte u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim?"

J. Božić

Možda te još zanima:

.

Nije problem invaliditet već naš odnos prema njemu

Da ste osoba sa invaliditetom, da se otežano krećete i da vaše dnevne aktivnosti u većoj meri ili potpuno zavise…

.

"Uhvati film" poziva filmske autore

Konkurs za filmove na regionalni 19. filmski festival "Uhvati film", koji obuhvata projekcije domaćih i inostranih filmova na temu invalidnosti,…

.

Promenite perspektivu o invaliditetu

Ovogodišnji, 18. festival "Uhvati film" počeo je u Kulturnom centru Novog Sada performansom Tanje Josić i Novaka Josića "Prožimanje", nakon…

.

Malo se priča o seksualnosti osoba sa invaliditetom

Filmski festival "Uhvati film" pokrenuo je projekat Seksualnost nevidljivih: film i realnost sa idejom rušenja stereotipa i predrasuda o osobama sa…

.

Pozorišne radionice na temu diskriminacije

Omladinska organizacija BalkanIDEA Novi Sad organizuje besplatan tromesečni program radionica nazvan "(Ne) Mogu da odglumim". Program je namenjen mladima uzrasta…

.

Badminton nije samo rekreacija

Prvi maj, nekada poznat i kao Praznik rada, koji nam stiže uskoro, u svetu se veoma često obeležava protestima kojima…

  • 19:45 Prava stvar
  • 20:00 90 u 60
  • 21:00 Music Mix by Majkić
  • 22:00 Floating Sounds

Anketa

Koji je najbolji način da se zaustavi širenje koronavirusa?

Oradio logo